Прочитај ми чланак"Данас је Дан Републике, и стари је попио мало, на телевизији Лепа Брена...", певало је "Забрањено пушење" песму посвећену чувеном, данас готово заборављеном 29. новембру.
У песми нису много одмакли од истине, јер је мање-више тако изгледао некада најзначајнији државни празник. Међутим, није се само пило и певало, јер је ту било још много штошта: пусте улице јер нико није радио, најмлађи ђаци су постајали пионири, породична окупљања су се подразумевала, а чувени свињокољ био је незаобилазан.
Дан Републике се обично славио два дана, неретко спајао са викендима, па су сви рачунали на тај мини-одмор. То су били дани када се одмара, дружи са породицом, негде отпутује, и обавезно једе свежа свињетина спремљена тог дана.
Заклетва држави
Ђаци-прваци су тада постајали пионири, полагали свечану заклетву, „китили“ се пионирским капама и марамама, и по први пут у животу се заклињали на верност некада великој и моћној држави. Међутим, од распада бивше СФРЈ овај некада највећи државни празник престале су да славе све некадашње републике, а последња међу њима је то учинила Србија, где је последњи пут овај датум обележен 2001. године.
Празник је данас готово заборављен, а онима који су рођени после осамдесетих година прошлог века готово да ништа не значи. Међутим, и даље има ентузијаста и југоносталгичара који га обележавају, јер је он за њих асоцијација на бољи, лепши и лагоднији живот у великој земљи.
А шта се славило?
На данашњи дан пре 74 године одржано је друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), које је конституисано у законодавно и извршно представничко тело Југославије. Као највиши извршни и наредбодавни орган народне власти, формиран је и Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обележја народне револуционарне Владе.
Једна од одлука АВНОЈ-а, које су прочитане те ноћи, била је да је избегличкој Влади и краљу Петру другом Карађорђевићу забрањен повратак у земљу, а донета је одлука да се не признају обавезе и одлуке које је у иностранству у име Југославије склопила избегличка влада. Такође, Јосип Броз Тито тада је проглашен за маршала Југославије и врховног команданта.
