Прочитај ми чланак

КАКО СУ ЗАРАТИЛИ ЧЕТНИЦИ И ПАРТИЗАНИ Пет тачака споразума Тито-Дража!

0

Током саслушања после хапшења Драгољуб Михаиловић пред иследником рекао да је на почетку рата имао споразум с Брозом, који је тај споразум прекршио

Пре него што је дошло до коначног окршаја између партизана и четника, Дража Михаиловић и Јосип Броз Тито имали су на почетку Другог светског рата споразум о заједничкој борби против Немаца који је пропао јер Тито није одржао обећање и није испунио споразум до краја, због чега Равногорци нису могли да наоружају све добровољце које су мобилисали.

После његовог хапшења 1946. године, током испитивања које је трајало 42 дана, Михаиловић је пред иследником изјавио да је у септембру и октобру 1941. с маршалом Титом одржао три састанка на којима је постигнут споразум о пет кључних ствари.

Михаиловић је у исказу, који је објавио Експрес, тврдио да се с Титом договорио о заједничкој акцији четника и партизана против Немаца, општој мобилизацији свих способних за оружје, с тим да се борци определе да ли ће се борити под његовом или Титовом командом, да партизани у селима на територији коју они ослободе бирају народне одборе, а да старешине села које освоје четници буду четовође.

– Маршал Тито се обавезао да ми из ужичке фабрике да 500 пушака, извесну количину муниције и шест милиона динара – изјавио је Михаиловић и додао да је уговорено и да ратни плен деле напола.

На једном од састанака, како је тврдио Михаиловић, Тито је поменуо и питање јединствене команде четника и партизана, али се преко тога прећутно прешло, тако да су команде остале одвојене.

Михаиловић је тврдио да је, према споразуму с Титом, и четници и партизани вршили мобилизацију која је „ишла добро“, али је признао да је било кошкања међу руководиоцима и једних и других јер су се трудили да прибаве што више бораца.

– Људству које смо ми мобилисали, а за које нисмо имали оружје, давали смо легитимације и враћали их кући, с тим што се сматрало да су мобилисани и чекају да буде позвани… Што се тиче пушака и муниције, добио сам све, како је Тито обећао. Оснивање месне власти изведено је по споразуму. Новац нисам добио – тврдио је Михаиловић.

Чињенице – Пет тачака споразума Тито-Дража: 1. Заједничка акција четника и партизана против Немаца 2. Општа мобилизација свих способних за оружје, с тим да се борци определе да ли ће се борити под Титовом или Дражином командом 3. Да партизани бирају народне одборе у селима која ослободе, а старешине четничких села да буду четовође 4. Тито да Дражи да 500 пушака, муницију и шест милиона динара 5. Подела ратног плена напола

У свом саслушању генерал Југословенске војске у отаџбини тврди да је од маршала добио све, сем обећаних пара.

„Аца Мишић је мој класни друг, свакодневно сам одлазио у његов дом, од 1930. кад год бих био у Београду, рекао је Михаиловић о дружењу са сином војводе Живојина Мишића.

https://youtu.be/YPObgGuyBeY

„У тешком моменту за мене, добијам од маршала Тита понуду писмом да се обуставе непријатељства, да се формира суд који ће казнити кривце. Ја то прихватам. Непријатељства су обустављена и склапа се нови споразум“, рекао је Михаиловић..

„Истина је да сам партизанску Славковачку чету напао у школи на Планици, заробио 14 партизана и међу њима Јанићијевића, кога је та група отела од Мишића у Ваљеву. Јанићијевића сам одмах стрељао, јер сам имао обавештење да је гестаповац, остале сам пустио, а девојку Главњића сам задржао“, рекао је Дража.

„Немци су почели офанзиву на Ужице и Чачак. Маршал Тито мене зове телефоном и то је био наш последњи разговор. Маршал ме пита шта ћу урадити у овој офанзиви, пошто ми је изложио да ће он прихватити борбу против Немаца. Ја сам му одговорио да фронтално не могу прихватити борбу и да се морам вратити са свим одредима на њихове терене, а ја сам са једно 200 људи остао на Равној гори. Моји се људи повлаче кроз немачке дивизије и узимају правац за свој терен, а партизанске снаге прихватају борбу на Буковима, Пониковици и даље преко Златибора“, објаснио је Михаиловић.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

435 коментара “КАКО СУ ЗАРАТИЛИ ЧЕТНИЦИ И ПАРТИЗАНИ Пет тачака споразума Тито-Дража!

  1. patriota каже:

    DA KRALJ OTIŠAO SA ZLATOM,A ZLATO U C.Gori našli italijani,preneli u italiju,ameri posle našli u italiji,pa preneli u SAD,pa posle rata vratili titu,ali zadržali deo za ono što su im uzeli u beogradu pa im opsigovali.E nepismenjakovići,sve ima NAPIASANO,ALI STE VI OBIČNI BUDACI.STOKO KOMUNISTIČKA.

    1. milovan каже:

      Чекај бре, Амери не, то су депоноване златне резерв.
      Амери конфисковали за надокнаду ам. капитала у КЈ. Који су нове власти конфисковале. Овде се ради о 12 тона злата НБ. Југославије.

  2. Мајстор каже:

    „Народноослободилачка војска је дала врло мало позитивног доказа о
    народној подршци, док постоји много негативних доказа који показују да
    је она без широко распрострањене народне подршке. Пад Београда је од
    највеће важности за ову повезаност. У Паризу, у Антверпену, у
    Бриселу, у Риму, у Флоренци, у скоро сваком већем граду који је до сада
    био ослобођен, Савезницима је у већој или мањој мери помагало
    становништво ослобођених градова. У Београду, мада се борба водила скоро
    две недеље, ни Титови извештаји ни извештаји Црвене армије нису
    поменули активну помоћ од стране народа. Према ономе што је у прошлости
    забележено о Србима, неко би очекивао још једну Варшаву у Београду.
    Уместо тога, ни флашица мастила није бачена да помогне војскама које су
    ослобађале.

    Недељама касније, када је првим савезничким дописницима дозвољено да
    дођу у Београд, чак и најсаосећајнији су описивали становништво као
    ошамућено и незаинтересовано. И сам Стојан Прибићевић признаје да када
    је Тито ушао у Београд, 80% становништва је било против њега.“

    Линкови:

    https://www.pogledi.rs/istina-o-mihailovicu-britanski-clanak-iz-januara-1945/
    https://www.pogledi.rs/istina-o-mihailovicu-2/
    https://www.pogledi.rs/istina-o-mihailovicu-3/
    https://www.pogledi.rs/britanski-oficir-koji-je-imao-hrabrosti-da-se-suprotstavi-titovim-lazima/
    https://www.pogledi.rs/istina-o-mihailovicu-v/

    1. Неко ко зна и разуме каже:

      Лепе бајке и измишљотине за новочетнике без мозга…

    2. Мајстор каже:

      Комунац, не интересује ме твој партијски став.

    3. Неко ко зна и разуме каже:

      Брига ме друже новочетник, ја у партији нисам, а овде сам чисто да разбијем вашу антисрпску пропаганду.

    4. Мајстор каже:

      Истина није пропаганда. Комунистичку пропаганду покушаваш ти овде да протураш изједначавањем Српства и комунизма.

    5. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      То ушта ти верујеш није истина, него мишљење једне стране и виђење догашаја управо једне стране.

    6. milovan каже:

      Смо их ломи па нек сикте к’о змија у ватри. Те бројке које си навео нису потпуне. Ради се само о жртвама у ужој Србији. Нису све јаме ни 60% одкопане. Чак у његовом крају нпр. обала Ц. Тимока, Бољевачки пут и многе друге.
      Колико су побили по Босни, Романија, Мајевица, а да не говоримо о Земљи Херцеговој и Ц. Гори.

    7. Неко ко зна и разуме каже:

      Ломи он себи главу глупостима, и ти и он сте кратког рока овде, тако да се за вас ја не секирам, ви сте плаћени да уносите раздор међу Србе, тако да ралунајте да ће увек бити људи који ће вам стати на пут.

    8. milovan каже:

      Раздор међу Србе убацио је тито и пар комунистичких усташама и Немцима корисних будала.

    9. Неко ко зна и разуме каже:

      Не, раздор међу Србе потиче од похлепе, још од средњег века па до данас, стим што су се разлози подела само увећавали, како је време одмицало.

    10. milovan каже:

      Свидело се то некоме или не, али Самарџић је учинио много, за новију србску историју. Не смемо заборавити да он није историчар, а можда је и боље. Није ни лако сналазити се у архивама, а није ни јевтино. Ја сам залазио у ону у Кобленцу али сам ишао директно на основу књига о рату на Балкану. Самарџић је прошао и Кобленц и Фрајбург. Интересантна је и библиотека у Бохуму, ту можете да прочитат новинске извештаје, од Сарајевског атентата до Стаљинграда.
      О Бољшевичкој револуцији највише књига и фотографија има библиотека Билефелд. Ово пишем за оне који студирају или се бав историјом.

    11. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Па ајде сад да пустимо апоотекаре да нам оправљају аутомобиле а аутомеханичаре да нам лече људе, како би то изгледало?

      Самарџић је умишљена будала и плаћеник карађорђевића, он им дође као гебелс, министар пропаганде, припрема им терен и покушава да им обезбеди легитимитет за поновно успостављање југословенске монархије, а то може само ако се изврши лустрација/damnatio memorie историје социјалистичке Србије и историје НОВЈ и левичарских покрета.

      Али, хвала Богу, има пуно савесних и часних људи који ће га у том подухвату спречити.

  3. perungromovnik каже:

    Јехбали вас и четници и партизани, јехбем вам маттер дебилску што оваквим текстовима разједињујете Србски народни корпус… у уста вам се посерем жвалава! Хаааааак, пуууууу!

  4. perungromovnik каже:

    Јехбали вас и четници и партизани, јехбем вам маттер дебилску што оваквим текстовима разједињујете Србски народни корпус… у уста вам се посерем жвалава! Хаааааак, пуууууу!

  5. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

    ДЕМОНТАЖА ЛАЖИ ИЛИ НИКО ТАКО КО ЧЕТНИК НЕ ЛАЖЕ

    СРПСКИ НАЦИОНАЛИСТИ ТВРДЕ ДА СУ ПАРТИЗАНИ СУДИЛИ САМО СРБИМА НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

    Суђења за ратне злочине, сарадњу са окупаторима и издају током Другог светског рата у Југославији, од 1944-1986

    (1) Између децембра 1944. и маја 1945, НОВЈ је заробила већи број немачких, словеначких, хрватских и четничких официра, и стрељала их на лицу места или после краћег суђења. Неки од њих су били:
    Асановић, Бошко
    Богуновић, Бране „Војвода“
    Борицх, Францис
    Делицх, Ницолас
    Девцицх, Дон
    вон Ердманнсдорфф, Њернер
    Фехн, Густав
    Калабић, Никола ???
    Каттнер, Хеинз
    Мифек, Стјепан
    Сабљак, Адолф
    Серватзy, Вјекослав
    Степхан, Фриедрицх
    Сулента, Доменицо
    Њауе, Георг

    (2) Суђење одржано у Сарајеву, против Хрватских званичника, пресуда донесена 27. маја 1945, 4 оптужена осуђена на смрт.

    (3) Суђења против Триалс оф Цроат Сениор Цивил анд Милитарy Оффицерс. Тхере аппеар то хаве беен ат леаст тњо оф тхесе триалс ин Јун 1945.

    (а) Суђење пред војним судом 2. армије у Загребу, пресуде донесене 6. јуна 1945.
    Будак, Др. Миле (смрт вешањем)
    Цанки, Др. Павао (смрт)
    Мандић, Др. Николас (смрт)
    Рукавина, Јурај „Јуцо“ (смрт)
    Стеинфелд, Никола (смрт)
    Вигњевић, Иван (смрт)

    (б) Триал цонцлудед 21 Јун 1945, лоцатион ункноњн
    Ганљак, Адолф (смрт)
    Метзгер, Јосип (смрт)

    (ц) Остала суђења из 1945.
    Ајановић, Јунуз (смрт)
    Ангели, Едгар (умро у затвору)
    Десовић, Милан (15 година робије)
    Ђујић, Ђуро (смрт)
    Долацки, Фрањо (умро у затвору)
    Доллезил, Стјепан (смрт)
    Фритз, Јулије (смрт)
    Грегурић, Мирко (смрт)
    Груиц, Ђуро „Витез“ (смрт)
    Густовић, Аугуст (смрт)
    Хромић, Мухамед (смрт)
    Лаџа, Владимир „Витез“ (смрт)
    Луканц, Рудолф (3 године затвора; умро у затвору)
    Мајетић, Богдан (смрт)
    Маркуљ, Иван (смрт)
    Месић, Адемага Џафербег (смрт)
    Метикош, Владимир (смрт)
    Милиц, Лавослав (20 година затвора)
    Нарделли, Антун (смрт)
    Николић, Фрањо (смрт)
    Пребег, Виктор Иван (смрт)
    Сертић, Томислав (смрт)
    Сколибер, Славко (смрт)
    Сломић-Буздон, Маја (смрт)
    Шолц или Сцхолз, Јосип (смрт)
    Штанцер ор Станзер, Славко „Витез“ (смрт)
    Томашевић, Иван (смрт)
    Вуковић или Вучковић, Др. Мирко (смрт)

    (4) Суђење у Трсту, 11. јун 1945.
    Газзари, Гуидо

    (5) Суђење у Љубљани, 25 Јун 1945.
    Једев, Антун (смрт)

    (6) Локална суђења 1945
    (а) Југословенски војни суд у Цетиње, 11 Маy 1945
    Радовић, Новица (смрт)

    (б) Непозната локација
    Церковник, Франз
    Крижај, Петер (смрт; осуђен 24 Дец 1945)

    (7) Суђења усташама, 9 Апр 1946
    Гвоздитцх, Петаин (смрт)
    Рацки, Фрањо (смрт)

    (8 ) Суђење у Београду, Војни одсек Црховног суда Југославије, четничким официрима и службеницима у Недићевој влади, због издаје и колаборације, 10 Јун-15 Јул 1946
    Динић, Танасије-Таса (смрт стрељањем)
    Докић, Ђуро (смрт стрељањем)
    Фотиц, Цонстантин А. (у одсуству, 20 година)
    Гавриловиц, Др. Милан (у одсуству, 15 година)
    Глишић, Милош (смрт стрељањем)
    Јонић, Др. Велибор (смрт стрељањем)
    Јовановић, Драгомир „Драги“ (смрт стрељањем)
    Јовановић, Слободан (у одсуству, 20 година)
    Кнежевиц, Проф. Радоје (у одсуству, 8 до 10 година)
    Кнежевић, Живан (20 година)
    Кумануди, Коста (18 месеци)
    Марковић, Лазар (6 година)
    Михајловић, Драгољуб „Дража“ (смрт стрељањем)
    Мојловић, Стефан (20 година)
    Мушицки, Коста (смрт стрељањем)
    Нинчић, Момчило (8 година)
    Павловић, Бошко (смрт стрељањем)
    Пурић, Божидар (у одсуству, 16 година)
    Радић, Радослав-Раде (смрт стрељањем)
    Топаловић, Др. Живко (у одсуству, 20 година)
    Виловић, Ђуро (7 година)
    Вранешевић, Славољуб (20 година)

    (9) Суђење суда 4. Југословенске армије, завршено 30 август 1946
    Хацин, Ловро (смрт)
    Крек, Др. Михо (15 година)
    Розман, Грегор (у одсуству; 18 месеци)
    Рупник, Леон (смрт стрељањем)
    Визјак, Вилко (20 година)

    (10) Суђење хрватским колаборационистима у Загребу, 11 октобар 1946
    Црнковић, Јосип (11 година)
    Гулин, Павле (смрт стрељањем)
    Клемен, Крисо (3 година
    Коледњак, Мирко (6 месеци)
    Лисак, Ерик (смрт вешањем)
    Маргетиц, Мамерто (13 година)
    Маринић, Модесте (5 година)
    Марић, Ђуро (5 година)
    Павлек, Фрањо (1 година)
    Шалић, Иван (12 година)
    Шимецки, Јосип (14 година)
    Степинац, Алојзије (16 година)
    Видовић, Јосип (6 месеци)

    (11) Суђење у Марибору, октобар 1946
    Јериц, _____

    (12) Југословенски суд, 17 Окт 1946
    Шарић, _____ (у одсуству)

    (13) Суђење немачким официрима у Београду (1. Процес), завршено 23 октобра 1946 (33 оптужена; 23 осуђена на смрт стрељањем, 10 на казне од 5-20 година)

    (14) Суђење суда у Војводини, Мађарским официрима за масакре у Новом Саду и Бачкој, 31 октобар 1946 (9 осуђено на смрт)
    Деак, Ласзло (смрт)
    Фекетехалмy-Цзеyднер ор Фекетхаими Зеиднер, Ференц (Франз) Витез (смрт вешањем)
    Грасзy ор Грассy, Јосзеф (смрт вешањем)
    Сзомбатхyели, Ференц (смрт стрељањем)
    Золди, Др. Мартон (смрт вешањем)

    (15) Суђење немачким лекарима у Београду, 5 новембра 1946
    Боцк, Др. мед. Хелмутх (смрт)
    Сцхулз, Др. мед. Гуентхер (смрт)

    (16) Суђење немачким полицајцима у Србији, у Београду (2. Процес) Врховни војни суд Југославије, 22 децембар 1946 (21 оптужени, 18 осуђено на смрт, 2 на 20 година, и 1 на 5 година)
    Ецкерт, Јосеф (смрт)
    Фуцхс, Њилхелм (смрт)
    Хахн, Јосеф „Сепп“ (смрт вешањем)
    Хелм, Ханс (смрт)
    Хестерберг, Ернст (5 година)
    Каасерер, Рицхард (смрт)
    вон Меyсзнер, Аугуст Едлер (смрт)
    Полте, Фриедрицх (смрт)
    Теицхманн, Лудњиг (смрт)
    Њеиманн, Ернст (смрт)
    ….

    (17) Југословенски народни суд, Добој, 26 децембар 1946 (6 оптужених)
    Констасек, Антон (смрт)

    (18 ) и (19) суђења у Загребу и Приштини, 13 јануар 1947 (42 оптужена осуђена; 7 на смрт)
    Лорковић, Блажо (Загреб, смрт)

    (20) Суђење усташама на непознатом месту, 4-ца убијена у Београду 26 јун 1947

    (21) Суђење у Сарајеву, 11, феб 1947
    Билогранић или Билогривић, Др. Никола (смрт стрељањем)
    Гутић, Виктор (смрт вешањем)

    (22) Суђење немачким официрима у Београду, (4. процес), 16 Феб 1947
    Фортнер, Јоханн (смрт вешањем)
    Куеблер (Кüблер), Јосеф (смрт вешањем)
    Лоехр (Лöхр), Алеџандер (смрт стрељањем)
    Лонтсцхар, Адалберт (смрт вешањем)
    Неидхолдт, Фритз (смрт вешањем)
    Сцхмидтхубер, Аугуст (смрт вешањем)
    Трибукаит ор Трибукаyт, Гуентхер (смрт вешањем)

    (23) Војни суд 3. армије у Београду, 27 Феб-5тх Мар 1947 (5. Процес) немачких окупатора. (12 оптужених; 10 осуђено на смрт стрељањем)
    Берг, Рудолф (смрт)
    Боехме (Бöхме), Њалтер (смрт)
    Боетхмер (Бöтхмер), Карл (смрт)
    Фироњ, Њалтер (смрт)
    Јостел, Адолф (смрт)
    Киессел, Георг (смрт)
    Лудњиг, Ернст (смрт)
    Сцхулзе, Лангеманн (смрт)
    Тритсцхлер, Франз (смрт)
    Турнер, Др. Харалд (смрт)

    (24) Суђење у Београду (6. Процес) Немачким официрима; 5 Апр 1947 (9 оптужених; 7 осуђено на смрт и 2 на 12 година)
    Гравенстеин, Ханс (смрт)
    вон Лудњигер, Хартњиг (смрт)
    вон Оберкамп, Карл Реицхсриттер (смрт)
    ? Фиебиг, Мартин (смрт вешањем)

    7. Процес („Хостаге Цасе“ пред „Америцан милитарy трибунал“ у Нирнбергу) – 10 оптужених осуђено на робију

    (25) Суђење Четничким официрима и члановима Недићеве владе, Београд, 19 апр 1947 (13 оптужених осуђено)

    (26) Суђење у Загребу, мај-јун 1947, члановима владе НДХ;
    Алајбеговић, Др. Мехмед (смрт стрељањем)
    Касцхе, Др. Сиегфриед (смрт стрељањем)
    Косак, Др. Владимир (смрт стрељањем)
    Куленовић, Др. Осман Џафербег (у одсуству); смрт стрељањем
    Кватерник, Славко (смрт стрељањем)
    Навратил, Мирослав (смрт стрељањем)
    Перцевиц, Иван (смрт стрељањем)

    (27) Суђење босанским четницима, Суд у Сарајеву; 8 јун 1947
    Дангић, Јездимир (смрт стрељањем)
    Радић, Ристо (смрт стрељањем)

    (28 ) Суд 4. Југословенске армије у Љубљани (10. Процес) немачким и словеначким званичницима; 21 јул 1947 (најмање 14 оптужених; 12 осуђено на смрт, 2 на робију)
    Цхристл, Хеинрицх (смрт)
    Доујацк, Херманн (18 година)
    Флецкнер, Ханс (смрт)
    Герлацх, Реинхард ор Реинхолдт (смрт)
    Гласер, Хелмут (смрт)
    Хацин, Ловро (смрт; види под 9)
    Хоцхстеинер, Њалтер (смрт)
    вон Хоесслин (Хößлин), Ханс (смрт)
    Храдетзкy, Франз (18 година)
    Куеблер (Кüблер), Лудњиг (смрт)
    Кусс, Леон (смрт)
    Муеллер, Франц (смрт)
    Неуберт, Гуентхер (смрт)
    Раинер, Др Фриедрицх (смрт)
    Роесенер (Рöсенер), Ерњин (смрт)
    Розман, Др Грегориј (у одсуству)
    Рупник, Леон (смрт, види под 9)
    Стаге, Курт (смрт вешањем)
    Визјак, Милко (ункноњн присон терм)
    Јосеф Вогт (смрт)

    (29) Суђење немачким официрима у Београда; 22-31 октобар 1947 (најмање 5 оптужених осуђено на смрт)
    Бехрендс, Др. јур. Херманн (смрт стрељањем)
    Данцкелманн, Хеинрицх (смрт)
    Неухаусен, Франз (20 година)
    Пфеифферт, _____

    (30) Суђење у Војводину Мађарским окупаторима, 17 децембар 1947 (6 оптужених осуђено на смрт)

    (31) Суђење на регионалном суду у Србији, 27 Дец 1947
    Карановић, Бранко (смрт)

    (32) Суђење Југословенског војног суда у Љубљани за ратне злочине и шпијунажу, Април-Мај 1948
    Бариц, Карле (смрт стрељањем)
    Диехл, Бранко (смрт стрељањем)
    Гассер, Паул (смрт)
    Хахн, Хилдегард (смрт; преиначено на робију)
    Крајнц, Борис (смрт стрељањем)
    Осњалд, Стане (смрт)
    Престерл, Мартин (смрт)

    (33) Непознати суд и место, казна извршена 22 мај 1948.
    Куехне (Кüхне), Герхард (смрт стрељањем)

    (34) Суђење Усташким официрима у Загребу, 27 август 1948 (најмање 55 оптужених; 43 осуђена на смрт, 12 на робију; сва 43 погубљена 12 септембра 1948 )
    Кавран, Божидар (смрт)
    Милош, Љубо (смрт)
    Шоклић, Јанко (смрт)
    … и још 40 других

    (35) Суђење у Скопљу Бугарским окупаторима, 25. новембар 1948 (најмање 10 оптужених; 3 осуђена на смрт и 7 на робију)
    Богданов, Асен (смрт вешањем)

    (36) Суђење у Зрењанину; 3 Дец 1948
    Хеим, Карл (смрт стрељањем)
    Спиелер, Јулиус (смрт вешањем)

    (37) Суђење хрватским колаборационистима, непознато место, 1948
    Цуле, Петар (7 година)
    Крен, Владимир „Владо“ (смрт стрељањем)

    (38 ) Суђење Југословенског народног суда; 16 август 1949
    Антић, Милан (15 година)
    Грегорић, Данило (18 година)
    Перовић, Др. Иво (11 година)
    Станковић, Др. Раденко (12 година)

    (39) Непознато место и суд, 1949
    Цус, Отон (смрт)

    (40) Суђење у Загребу; 28 Јан 1950
    Алтгаиер, Бранимир (смрт стрељањем)

    (41) Суђење Усташама за масакр из 1941, 20 октобар 1954
    Херман, Рев. Марјан (смрт вешањем)

    (42) Суђење Југословенског суда; 23 Јун 1958
    Томић, Милош (смрт)

    (43) Београд април-14 мај 1986
    Артуковић, Др. Андрија (смрт; умро у затвору)

    (44) Остала суђења
    Бенак, Александер (смрт)
    Цокан, Франце (смрт)
    Десовић, Милан (15 година?)
    Ђуровић, Ђура (робија 1953)
    Долацки, Фрањо (робија 1950; умро у затвору)
    Долиншек, Фрањо
    Фиебиг, Мартин (смрт)
    Фисцхер, Адолф (смрт)
    Фисцхер, Тхеодор (смрт)
    Лукић, Михајло (10 година)
    Мартињак, Инг. Изидор (смрт)
    Маy, Андреас (смрт)
    Москов, Анте „Витез“
    Неубацхер, Херманн (20 година; амнестиран после 7)
    Синковец, Драго (смрт)
    Старе, Др. Егон (смрт)
    Строхмаиер, Хуберт (смрт)
    Њагнер, Јüрген (смрт)
    Њурстер, Еуген (смрт)

    .

    Структура осуђених на смрт:
    – Немци и усташе – преко 100 сваки
    – Мађари 16
    – Четници и чланови Недићеве владе – око 20
    – Словенци – 10-ак
    – Бугари – 3
    – Италијани -1

    Јединице КНОЈ од капитулације до краја 1946. заробиле
    10726 усташа
    17745 четника
    11234 домобрана
    6095 Немаца
    907 балиста
    5938 белогардејаца
    10419 дезертера
    12214 јатака
    3433 шверцера
    4624 Италијанa

    1. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Ево га, јавио се лицемер, православац по потреби и моди и лажни Србин :)

    2. Ћирко Ћирковић каже:

      Што му не попушиш мало? Због тога се“момчина“ и здао толко.:))

    3. НЕВЕСИЊСКА ПУШКА 1875 каже:

      Нема више шта::))Осушио се ,,момчини,, од глабања другова.

    4. Неко ко зна и разуме каже:

      Зато га вас двојица дућкате међусобно све у шеснаест.

    5. milovan каже:

      Извињавам се коментар је био упућен: Невесињцу.

    6. Неко ко зна и разуме каже:

      Ти схваташ да си погрешном коментатору упутио коментар? Схваташ да си се твојим коментаром сложио са мојим? Или ти је то била намера?

    7. Неко ко зна и разуме каже:

      Ево га, јавио се лицемер, православац по потреби и моди и лажни Србин :)

    8. Ћирко Ћирковић каже:

      Аванзоваћеш, лебац ти шункин! Алдумаш да платиш.:))

    9. Слободан српски херој каже:

      Ћирко ти ли си ??

    10. Ћирко Ћирковић каже:

      Мике, ајд да ми се не обраћаш,а?!

    11. Неко ко зна и разуме каже:

      Ево га, опет јавио се лицемер, православац по потреби и моди и лажни Србин :)

    12. Неко ко зна и разуме каже:

      То ти је новочетничка пропаганда, ко што је Ђоле рекао, само брукају праве и часне четнике и равногорце.

    13. Мајстор каже:

      Како је неука усташко-комунистичка фукара уопште могла да „суди“ било коме? Ко су ти, „СРПСКИ НАЦИОНАЛИСТИ“, који „ТВРДЕ“ да се „СУДИЛО САМО СРБИМА“? Комисија за злочине комуниста, док је нису укинули, дошла је до непотпуне цифре од 60.000 убијених Срба. Углавном без икакве пресуде. Са овим смешном списком шваба и усташа, треба да се шатро направи неки баланс, са цифром онолико побијених Срба? Још ти Џокица аплаудира! ахахахахааха :DDDDD

    14. Неко ко зна и разуме каже:

      Јел ти шустеру, ниси ли ти мене блокирао?

    15. Мајстор каже:

      Јесам. Одблокирао сам те да видим зашто ти Џокица честита. Успут, деда ти је шустер.

    16. Неко ко зна и разуме каже:

      И да додатно напуцаш коментаре на небитну тему. Друго, ти јеси шустер, а то што покушаваш да саговопрнику увредиш неког од чланова породице, показатељ је да не само да си шустер, него и једно гараво говно неваспитано.

    17. Мајстор каже:

      Читај сад пажљиво, говно мало комунистичко – Не обраћај ми се. Јел ти јасно? Ти „можеш“ да једеш говна, да називаш некога, кога не познајеш – шустером, а онда исти тај назив, за члана своје фамилије, сматраш увредом? Террај се бре у пиззду маттерину бандитску. јел си разумео?

    18. Мајстор каже:

      Греши он свакако, својим избором. Џоле, ја сам бре МАЈСТОР свог заната, У томе је поента мог надимка. :))

    19. Мајстор каже:

      Батина? Био сам тучен и ја сам тукао, није ми страно. :))) Али не приличи ми годинама.

    20. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Дакле не само да си шустер, него си права комуњара, сад си показао право комуњарско васпитање. Ако, то само доказује да си бивша комуњара и плаћеник сад дал вучића или карађорђевића, све једно је, у исту тикву дувају.

      Рачунај, увек ћу да ти коментаришем коментаре кад изнесеш неку лаж и пропаганду блаженог самкета. ВАША АНТИСРПСКА ПРОПАГАНДА НЕЋЕ ПРОЋИ! ТО ДА ТИ БУДЕ ЈАСНО!

    21. Мајстор каже:

      “ ВАША АНТИСРПСКА ПРОПАГАНДА НЕЋЕ ПРОЋИ!“

      Замена теза, скојевац. Замена теза. Твоје комунистичко деловање је антисрпско деловање.

    22. Неко ко зна и разуме каже:

      Не друже бивши комуњаро, ја не делујем нити као комуниста, нити испред неке партије, ја сам Српски народни социјалиста, нисам интернационалиста нити СПС-овац, мој је једини циљ да мржња међу Србима престане, ако ти то смета, онда настави са твојим радом на подели Срба, ја ћу бити ту да колко могу спречим, а Бог ће нам, на крају, свима по нашим делима судити.

    23. Мајстор каже:

      Мржња ће престати када и комунизам буде имао статус нацизма (фашизма) у Србији. И комунисти буду третирани као што су третирани нацисти и фашисти, јер су то два лица истог новчића. Када буде спроведена праведна реституција. До тада можеш да се упљујеш са паролама и декларативним залагањима, Све ће бити исто. Не знам да ли то схваташ али се правиш луд или појма немеш и слепо верујеш у приче којима си задојен.

    24. Неко ко зна и разуме каже:

      Е па видиш, Руси то нису учинили, нису изједначили комунизам са нацизмом, тако да се томе не надај. А ти схвати, да си у заблуди тешкој, ако верујеш да ћемо ми Срби, похрлити за капиталистичким вредностима запада и на тај начин осудити комунизам. Ти схвати, да је комунизам донео много тога доброг, као рецимо заштита на раду, трудничко боовање, дечији додатак, радни стаж, и много тога још што су потом европске земље усвојиле.

    25. milovan каже:

      Комунизам се никада више неће вратити ни у једну земљу где је раније био. Ено у Русији Зјуганов опозиција Путину, куд ћеш већу издају.

    26. Неко ко зна и разуме каже:

      Вратиће се, даће Бог. Друго, Зјуганов је у договору са Путином, и друга странка по јачини у Русији.

    27. milovan каже:

      Само се ти и дружина надајте, Руски народ није блентав. Милован је летос био три недеље у Русији.

    28. Неко ко зна и разуме каже:

      Паз да ти не поверујем.

    29. Неко ко зна и разуме каже:

      И, да је овај списак стварно смешан или лажан, не би ти на њега реаговао увредама, и наравно, без извора и аргумената.

    30. Мајстор каже:

      Смешан је број шваба и усташа, у односу на број српских жртава комунизма. Не знам о којим увредама причаш. Извори? Аргументи? :)))) Немој, ‘леба ти.

    31. Неко ко зна и разуме каже:

      Смешни су твоји покушаји просипања пропаганде лажних историчара које подржаваш. Толико…

    32. Мајстор каже:

      Џоле, већ смо причали о томе. Мог деду су заробиле швабе у операцији Шварц, у мају 1943. Интернирали су га у логор Бари. Побегао је из логора у новембру 1944. и вратио се у тадашњу југославију. Комунисти су га ухапсили као народног непријатеља и стрељали у априлу 1945.

    33. Мајстор каже:

      Није Џоле, није. Човек је био интелектуалац. Мораш упорно да покушаваш да те усађене предрасуде о Србима из Србије, Србима из југословенске краљевске војске итд гушиш у себи. Није лако, али бићеш бољи човек.

    34. Мајстор каже:

      „За све архиве у Србији важи следеће правило: У фондовима Војни судови 1944-45. налази се веома мало докумената о ликвидацијама грађана у то време. Разлог: документа су масовно уништавана после пада Александра Ранковића 1966.

      Много више докумената о злочинима комуниста остало је у фондовима Управа народних добара и Народни одбори. “Управа народних добара“ било је тело које су комунисти основали ради расподеле имовине отете од “народних непријатеља“. Свако ко је проглашен “народним непријатељем“, без обзира да ли му је суђено или не, истовремено је осуђен и на конфискацију имовине. О томе су обавештавани поменута управа и тзв. народни одбори, чије комисије су излазиле на лице места и пописивале имовину жртава.“

      Линк: https://www.pogledi.rs/dokumenta-o-zlocinima-u-kragujevackom-okrugu/

    35. Неко ко зна и разуме каже:

      За оно за шта постоје материјални докази, у реду, а оно што се своди на гласине, рекла-казала, причао ми овај, онај, то можеш да отштампаш на хартију и њоме да обришеш дупе.

    36. Мајстор каже:

      „У Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу – Фонд Војног суда, кутија број 4, предмет Милинка Косића – пронашли смо штампани формулар за стрељање грађана, који је настао крајем 1944. или током 1945. године.
      Ово је један од малобројних сачуваних докумената који сведочи о масовности комунистичких злочина у првој фази њихове власти. Јер, штампарска машина се не укључује ради малих тиража од неколико стотина примерака…
      Формулар је штампан у форми дволиснице, тј. има четири стране. На првој страни пише:“

      Наставак текста са сликама формулара: https://www.pogledi.rs/formulari-za-streljanje/

    37. Неко ко зна и разуме каже:

      Али недовољно да уопште докаже да је црвени терор био масиван, јер, има крајева по Србији где терора и конфискације уопште није ни било. Тако да, немаш право да правиш генерални суд о ономе шта се догађало у Србији од 1944-48.

      И, дај неки други доказ сем антисрпских, карасмрђевичких ,,Погледа“.

Коментари су затворени.