Прочитај ми чланакПремијер Србије и лидер СНС-а је од ватреног ученика и следбеника лидера СРС-а, др Војислава Шешеља, „мрзитеља“ ЕУ, НАТО и САД, постао „рационални“ политичар, односно реал-политичар који Србију води ка ЕУ, помирењу у региону и „партнерству“ са Немачком, САД и Русијом.
Логика политичког „језуитизма“
Премијер Србије и лидер СНС-а је од ватреног ученика и следбеника лидера СРС-а, др Војислава Шешеља, „мрзитеља“ ЕУ, НАТО и САД, постао „рационални“ политичар, односно реал-политичар који Србију води ка ЕУ, помирењу у региону и „партнерству“ са Немачком, САД и Русијом.
Ова трансформација и промена „свести“ није резултат политичке „лоботомије“ него свесне менталне и политичке „пројекције“, односно тзв. „менталне хигјене“. Премијер Вучић зна да би тешко могао да функционише са логиком коју је имао до 2008. године, и да не би био на власти. Пошто је власт „опијат“, али више од тога представља менталну трансформацију код оних који „живе за полтику“, онда је свака промена „природна“ и нужна. Премијера Вучића као политичара и сада као државника, треба разумети као политичког „језуиту“, односно ученика Игнација Лојоле, Макса Вебера и других, те епигона моћних европских политичара попут немачке канцеларке Ангеле Меркел.
„Нова серија“ политичара рођених 70-тих
Премијер Вучић је део „клониране“ подмлађене генерације европских политчара који су изашли из исте или сличне Бриселске „политичке школе“. Сличне оној Кумровачкој. Такву генерацију политичара, поред Александра Вучића, предводе и премијери Италије, Грчке, политичари у Аустрији, али и у региону Балкана. Створена је нова генерација политичара Европе, тако да је Александар Вучић део те штанцоване „политичке серије“ и сви имају исти политчки „чип“ или „бар-код“ у својој политици.
Премијера Вучића треба разумети као „пројектованог“ и талентованог политичара у овом делу Европе, који ће бити миротоворац, ујединитељ, поборник „њу-ејџа“, односно „новог доба“ фабрикованих полтичара Европе генерације 1970.; тих која сада владају у Институцијама Европе. Ова генерација рођена 70-тих и касније, представља по Семјуелу Хантингтону подмладак који је проистекао из „трећег таласа“, односно промене политике, након 1973. године. Још више од тога, читава генерација европских политичара је стасала након пада Берлинског зида и почетка „Новог светског поретка“, како је 1990. и 1991. године најавио тадашњи Председник САД Џорџ Буш старији.
Променити дух Србије из „корена“?
Премијера и лидера СНС Александра Вучића треба озбиљно разумети, јер има намеру промене „духа“ и националне свести Србије и њених грађана, а пре свега српског народа у правцу „новог доба“ и уз матрицу политичког протестантизма, европског прагматизма и разумевања глобалног управљања.
Премијер Вучић је за своје стране саветнике узео рецимо Тони Блера против којег је Вучић био у време НАТО агресије према Србији.
Тони Блер је био највећи заговорник војне акције према Србији и према влади у којој је Александар Вучић био министар информација. Данас Тони Блер са својим ратним саветником Алистаром Кембелом, „саветује“ премијера Вучића. Блер то ради и Еди Рами у Албанији и свима другима који га добро плате или се уграде у послове као што је случај са пројектом „Београд на води“.
Премијера Вучића треба разумети и када је Додику председнику РС ставио до знања зашто су власти Србије против одржавања референдума о дану РС.
Премијер Вучић је у протекле четири, односно две године, уложио много напора и рада да би добио позитивне поене у очима европске политике, и неће дозволити да му се оскрнави „минули рад“. Вучић добро зна да ће победничка страна у САД бити „Клинтон политика“, без обзира да ли ће до краја кампање бити Хилари Клинтон или не. Вучић добро зна да су му потребни спољно-политички поени као фактора стабилности Балкана.
Премијер Србије у УН каже око Косова: „Упорни смо да задржимо темпо разговора са Албанцима са Косова, јер морамо да живимо заједно, морамо да стварамо заједничку будућност“. Управо то моћне државе и желе да чују од премијера Србије, посебно САД, јер су много уложиле, а Србију уназадиле управо око рата у БиХ и на Косову. Генерални секретар УН Бан Ки Мун, изјавио је да Србија има конструктивну улогу у региону и похвалио напредак преговора са Европском унијом.
Од „комесара“ до „пастора“?
Александар Вучић је прагматски „храбар“ у својој трансформацији која је „застрашујућа“; тако је Вучић од радикалског „инквизитора“ и „комесара“, постао „демократски пастор“, који је у форми протестанског проповедника одлично дизајниран. Вучића треба разумети. Док је на власти неће никоме дозволити да га угрози, блокира или да му преузме међународни углед. Као и читава „штанцована“ генерација европских политичара данас рођена 70-тих и касније, који имају задатак обликовања „нове Европе“, настале после глобалне кризе 2008. године. Дакле Европа после 2008. године није више иста као што ни ЕУ сада није иста после британског Брегзита.
Премијер Вучић и лидер СНС-а је осетио да је ово његово најбоље време које ће трајати још пет–шест година и да га треба искористити. Вучића треба разумети и да његова политика доноси и велики успех СНС, која сада апсолутно и „тотално“ влада у Србији. Ко сада није у СНС-у, он је на губитничкој страни. Извесно је да ће Александар Вућић вероватно за свог председничког кандидата, који треба да буде играч и за Запад и Исток, када дође време, предложити Вука Јеремића који вероватно неће бити генерални секретар УН, али ће имати светску репутацију.
Тако ће Вучић имати доброг партнера у власти до 2022. године. Александра Вучића треба разумети јер трчи своју трку живота и држи наше животе као политички „улог“, у коме ће нам мало бити „боље“, на рачун високог задуживања, распродаје свега у Србији, дужничког ропства… Док Србија буде на вратима ЕУ, та иста ЕУ биће сасвим другојачија од данашње, а и вероватно ће бити формирана као збир регионалних унија у Европи. Александра Вучића треба разумети да он није исти Александар Вучић пре 2008., односно 2012. и 2014 године. Ради се о „новом“ Александру Вучићу, који је само физички близак Александру Вучићу док је био у СРС. Зато треба разумети Александра Вучића.
