Је ли премијер Александар Вучић министру одбране Братислав Гашићу, заправо, командовао: „Напред, марш!” – остаје да видимо. Или Војска Србије већ годинама више служи за унутрашње политичке обрачуне него за стратегијско одвраћање? Мантра која се стално понавља са сваком новом владом, „да желимо мању, ефикаснију, мобилнију и модернију армију”, већ је толико отрцана да је смешна. Као и чувена формула да је Србија „извозник безбедности”. Тај „извоз безбедности” је НАТО фраза коју наши генерали урнебесно понављају. Ако смо већ извозници безбедности, да је, на пример, мало извеземо јужније, у Гораждевац?

Дакле, каква је одбрана данас потребна Србији? Јесу ли реформе војске општедржавни проблем, не само војно већ општеполитичко питање? Да ли се војска у Србији уопште спрема за некакав рат, или се спрема за рат који је већ прошао. Да ли држава према војсци поступа као маћеха и да ли познајемо међународну методику преласка на савремене оружане снаге? Ако знамо да свака армија почива или на новцу или на идеологији, а како идеологије код нас више нема, да ли знамо одакле узети новац за војску и како га потрошити? Мобилисати економију? Не у смислу „стављања под оружје”, већ тачно финансијски профилисати професију „бранилац отаџбине”.

Лазански биографија

Дакле, са чиме сада пред Милоша, са каквом војском Србије? Односно, питање је у ком су сада односу српско друштво и српска војска, војна лица и цивили? Шта „човек са пушком” може да да друштву, а шта може да му одузме? И где је у свему томе јавност? Колико истине јавност подноси када је реч о одбрани Србије? У прошлости је армија најкомпактније улазила у свакодневни живот и свест маса, и због регрутног служења војног рока кроз шта је пролазила већина мушке популације. Године су донекле измениле „лик непријатеља” и синдром „опсадног стања” земље, али по многим проценама Војска Србије и данас је најмонолитнији и морално најздравији део друштва. Наравно, и војску погађају оне исте социјалне болести од којих пати читаво наше друштво, али их војска очито стоички трпи. У том контексту војна лица у оквиру хијерархије мање или више говоре истину једни другима, али су цивили око тога вероватно и мало „закинути”. Тотални престиж униформе феномен је прошлости, али, ипак, за упис у Војну академију никада није било више врло квалитетних кандидата. Могло би се рећи да је стагнација војске заустављена, и да се полако креће напред.

Данас систем одбране Србије броји око 33.000 припадника, директно под оружјем је око 13.000 војника, подофицира и официра, остало су припадници ВОА, ВБА, ВМА, ВТИ, цивили у Министарству одбране и Генералштабу. Однос између „борбеног” и „неборбеног” ешалона система одбране требало би мењати у корист „борбеног” састава. Војни буџет Србије износи око 750 милиона долара, што је за 100 милиона долара мање од војног буџета Хрватске.

Заправо, „реформисти” оружаних снага Србије у ранијем периоду урадили су све да смање борбену моћ војске, да ли свесно, или по наређењу страног фактора, или из незнања, показаће се једног лепог дана. За хаубице од 105 мм ми тренутно немамо ниједну гранату у складиштима. Имамо хаубице, немамо гранате? Хаубице од 122 мм смо пре неколико година избацили из оперативне употребе, сада их враћамо, топове од 130 мм смо такође били избацили из оперативног састава, а тај топ има домет од 27 км, сада их враћамо, самоходне ПВО топове „прага” од 30 мм смо били избацили из употребе , сада смо у јединице вратили 36 „прага”. Топове ПВО од 20 мм смо избацили, ПВО ракете „стрела” по наређењу једног страног амбасадора уништили, тенкове Т-55 истопили, или продали, у Сирији такви тенкови и данас ратују, амфибије раставили…

Авијацији предстоји модернизација авиона Г-4, стигле су и нове „ласте-95” за обуку, пилоти са Г-4 пролазе преобуку на авионе „орао”. Тренутно имамо, на папиру, 83 борбена авиона: 28 „мигова-21”, четири „мига-29”, 27 „орлова”, 24 авиона Г-4… Авиони „ласта-95”, 14 летелица, су на аеродрому, али већ месецима се чека да буду примљени у јединицу. Невероватно спора војна бирократија.

Понуда Москве за испоруку нових мигова-29 М-2, ПВО система и радара и даље стоји. Ту се дешавају чудне ствари. Ми као прво тражимо систем С-300, Руси кажу да се тај систем у првој верзији више не производи, онда ми кажемо да би узели систем „антеј-2500”, иако добро знамо да тај систем још није ни почео да се производи. Онда нас Руси гледају и не знају шта да кажу. Нико од наших да прозбори дајте нам „бук” и „панцир”, то је за нас у овом тренутку довољно. Затим, ми кажемо да хоћемо нове „мигове-29”, али са радаром са фазираном решетком, а вероватно знамо да тај радар Руси не дају никоме. Или можда и не знамо? Или једино зна ММФ, који нам директно поручује да је против куповине руских авиона за Војску Србије. Али, ако је реч о америчким авионима онда може. Само је проблем, што Вашингтон неће да прода своје авионе Србима. Не верују нам.

Све у свему, војска нам још добро и стоји с обзиром на то кроз шта је све прошла и ко ју је све „реформисао”. Аматери трче почасни круг…Антрфиле

—————————————————————————

Копнене бригаде попут британских

Ударну снагу копнене војске чине механизоване бригаде, од којих Прва бригада има у свом саставу један тенковски, два механизована батаљона, један пешадијски батаљон, самоходни артиљеријски батаљон, батаљон вишецевних бацача ракета, ПВО батаљон, по један инжењеријски и логистички батаљон. Друга, Трећа и Четврта бригада имају у својим саставима један тенковски батаљон, два механизована, један пешадијски, један батаљон самоходне артиљерије, један вишецевних бацача ракета, један ПВО батаљон и по један инжењерије и логистике. Копнена војска располаже и Специјалном бригадом у којој је 63. падобрански батаљон, један противтерористички и батаљон командоса. У саставу копнене војске је и Мешовита артиљеријска бригада са четири  батаљона пољске артиљерије и батаљоном вишецевних бацача ракета, као и самостални батаљон везе, батаљон АБХ, два батаљона војне полиције и два понтоњерске инжењерије. Резерву копнене војске чини осам територијалних бригада.

У суштини бригаде копнене војске структуриране су попут британских, осим што је онај ко је то тако урадио „заборавио” да британске бригаде имају самоходну артиљерију какве немају наше и посебну авијацију копнене војске за подршку, што ми немамо.

Од оружја копнена војска Србије данас поседује 212 тенкова, 199 типа М-84 и 13 типа Т-72. Тенкови су нам већ застарели. Борбена возила пешадије М-80, имамо их 330 комада, такође су застарела. Треба пожурити домаћи пројекат „лазар-2” као оклопног точкаша. Број минобацача калибра 82 мм и 120 мм, имамо их 163 комада, недовољан је. Копнена војска има застарелу самоходну артиљерију, „гвоздике” калибра 122 мм, имамо их 67 комада, требало би хитно заменити нашим „норама Б-52”. Вишецевни бацачи ракета „пламен” и „огањ” имају мали домет у односу на данашње вишецевне бацаче ракета, можда се то побољша повећањем домета ракете коју испаљују. Копнена војска ускоро очекују прву предсеријску испоруку противоклопних ракета „бумбар”, што се отегло до вечности.

Извор: Политика

Ознаке: министрство одбране, Мирослав Лазански