Прочитај ми чланакСоцијалистичка Федеративна Република Југославија настала је у пламену и вихору Другог светског рата, а њена је војска била директни продужетак партизанске гериле и Народноослободилачке војске којом је командовао Јосип Броз Тито током тих паклених година када се одлучивало о судбини света и о судбини југословенских народа у њему.
Да смо били озбиљна држава која се није либила да обара и америчке летелице ако би повредили њен ваздушни простор, те да смо смели свакоме да кажемо НЕ ако је ДА било против наших државних интереса, јасно је свима и знају сви који су живели у том добу у коме смо били “државетина” уместо полувазална банана-република која не може саму себе да одбрани ни од поплава.
Као један од три стуба те државе, уз комунистичку партију (од педесетих година званичан назив је био Савез комуниста) и идеологију братства и јединства, као везивно ткиво, стајала је славна Југословенска народна армија у којој су се стапали сви народи и народности наше бивше домовине, сви радници и сељаци, све класе тог друштва које је искрено тежило да достигне бескласје.
Није шала: респектабилна, обучена, опремљена и мотивисана каква је била, била би непобедива за било ког непријатеља који би се дрзнуо на понови Хитлерову грешку и да покуша да окупира територију коју се заклела да ће крвљу бранити. Било ког непријатеља осим пете колоне на коју није рачунала.
Подељена на флексибилне, покретне и мобилне бригаде у склопу четири војне области – београдске, загребачке, скопске и сплитске – имала је у својим редовима и до 680.000 војника.
Дисциплина је била од велике важности, и знао се ред. Знало се све оно што се данас не зна: ко, шта, када и где треба да ради. То је била народна армија, оружана сила чији је првенствени циљ била заштита народа који је имао своју државу. И била је самокритична. Ако будете погледали и видео снимак приложен испод, схватићете о чему се ради и шта недостаје данас.
Погледајте видео:
(Телеграф)
