Прочитај ми чланакПрошле недеље, некада најугледније српске дневне новине објавиле су на насловној страни да у недељу 20. јула следи напад на камп испред председништва где се већ месецима, као живи штит шефа државе, окупљају људи под маскама, страначки активисти и по неки академац, који зна да изговори где и шта студира. С обзиром на то да су факултети колико - толико прорадили, да се и испити како тако полажу, а да се и пријемни ближе за који дан, остаје нејасно ако су под шаторима они који само хоће да уче зашто су и даље тамо. Ако су тамо да владар у дворцу не би био усамљен, онда је јасно да неће још дуго оданде. Није једино јасно чему дизање тензије и ширење панике.
Озеленео је увелико Пионирски парк, маст на оградама пожутела, али и после четири и по месеца од настањивања студената који само желе да уче, шатори су и даље ту. И док се многи питају чему уопште служе, када је настава на свим факулетима отпочела, председник Србије открива нове мрачне планове грађана.
„Они су заказали за 20. нови напад на Ћациленд, да ће да руше ограде, да ће да ослобађају парк, и то само показује да они у стању да истрпе ни једну тачку отпора, ни једну тачку у којој ће неко смети да каже извините ми се не слажемо са контејне-згубиданском револуцијом“, рекао је Александар Вучић, председник Србије.
Није прецизирао председник ко је планирао нападе, али су се грађани окупљени у збору Старог града осетили прозваним. Не зато што су намеравалии да било шта руше, а чак ни да приђу кампу, већ зато што су за тај датум покушали да закажу мирно окупљање на Зеленом венцу тражећи ослобађање Пионирског парка, расписивање избора и испуњења осталих студентских захтева. Али безуспешно.
„Ми смо практично преписали пријаву као што је пријава коју је овај скуп направио полицији, међутим следећег дана од полиције стигла забрана тог окупљања због наводне угрожене безебдности тог скупа. Ми као збор немамо ни авионе, ни тенкове, ни камионе, тако да нисмо планирали никакав напад, у протеклих осам месеци заједно са студемтима показали смо чини ми се јако добро да је наша борба ненасилна и да се не служимо насиљем као тактиком у овој борби, иако смо ужасно неравноправни у њој“, каже Наташа Пантић, збор грађана Стари град.
Не важе иста правила у заказивању скупова, а ни поступању полиције према онима који протестују. Док једне бију, друге чувају. На то се позивају и студенти у блокади који надлежнима постављају питање – зашто су Пионирски парк и околне улице и даље окупирани, с обзиром на то да су сви захтеви студената 2.0, међу којима је главни био повратак на наставу, испуњени, а да је главни међу њима, Милош Павловић, још на Видовдан прогласио победу.
„Да, успели смо, факултети се отварају, студенти се враћају у амфитератре, како то доликује ми ћемо нашу победу да прославимо“, поручио је Милош Павловић, студент Медицинског факултета који жели да учи.
„Србија до сада у својој историји није видела овакав протескторат насиља, недоличног понашања, незнања и недостатка морала од стране система преточеног у камп у самом центру престонице. Уколико се они који овај парк окупирају, не повуку сами, захтевамо од Министарства унутрашњих послова, које је показало одлучност у разбијању сваке врсте барикада и ометања јавног саобраћаја, да исто тако адекватну организацију посебних јединица и технике, приступе уклањању овог незаконитог парка који ремети неометани проток возила и људи платоом испред Дома Народне скупштине“, саопштили су Студенти у блокади.
Али полиција окреће главу када год неко од мушкарац који не желе да се представа и не личе на студенте не дозвољавају грађанима, активистима, политичарима и новинарима да уђу у парк који не само да је јаван, већ је заштићено природно добро.
„Троје учесника нашег збора је овде нападнуто физички, троје учесника и један пас, нападнути су физички од људи из Пионирског парка, уредно су пријављени ти напади полицији Стари град, већ четири месеца никаквог одговора нема на то, ни смо ми ти који угрожавају безедност, негоје нама безбедност угрожена, од стране људи који бораве у Пионирском парку, људи јкоји не дозвољавају деци да користе игралиште, не дозвољавају људима да прошетају парком, када питате полицијаце, 50 полицајаца на улазу у Пионирски парк, да ли можете да слободно прошетате парком, они кажу да не могу да вам гарантују безбедност, па о чему се ради када полиција не може да вам гарантује безебдност, ко је онда унутра…“, пита Пантић.
Да унутра нема студената речено нам је на улазу у парк од којег даље нисмо могли. А хтели смо да их питамо имају ли нове захтеве сада када могу неометано да уче и полажу испите.
„Добар дан, јел се у Пионирски парк може, или и даље не, тренутно не. Не знам, тако је стигло, није до мене. Од кога. жао ми је, не могу да дајем даље… Срећко, стигла нам је Нова, окрени камеру, немој да снимиш, немој да снимиш, тако“, чуло се у Ћациленду.
До пре неколико месеци незамисливо – данас нормално – парк у центру главог града у којем важе посебна правила, која извршавају људи који не желе да се представе, по налогу некога чије име не откривају. Празњикав током дана, крцат када су заказани протести и митинзи. Из неког разлога, мало, мало на мети грађана, ако је веровати председнику.
„Ја мислим да ова творевина овде служи искључиво за прављење тензија, за буђење беса, за провоцирање гарђана и буђења тих неких најнегативнијих емоција код свих нас, јер смо блокирани, ово није ни пристојно, ни умесно, свако од нас се пита чему ово служи, а заправо ово служи као мамац, као удица, да неко испровоцира, да би се неко бесан упецао, па да каже, ето, јел смо вам рекли, они су насилни. пошто му ми не дајемо повод, он мора стално и стално да измишља нове и нове ситуације, а измишљањем тих ситуација он заправо жели да испровоцира страх код људи“, анлизира Ана Мирковић, психолошкиња.
И зато председник, као и остали званичници, високи функционери и режимски аналитичари сваку прилику користе да оне који блокирају и протестују назову издајницима, агресорима, непријатељима државе.
„Када се то дешава људи прво помисле – јао, само да рата не буде, нека то буде и Вучић само нек нас спаси, само да се некако ова криза заврши, и онда тако људе води у летаргију, са друга ствар – он генерише заправо емоције код оних најлојанијих њему, и онда они кажу јао, тешко му је, јао, стално, мора да се бори са спољашњим и унурашњим непријатељ, на тај начин он дели нацију на два полара и буди тај унутрашњи конфликт, распламсава заправо ту мржњу између грађана, тако да све ово њему служи у сврху пропаганде, да се мрзимо, да се не подносимо, да се плашимо једни других“, истиче Мирковић.
А страх даље, објашњавају психолози потискује логику, води у цинизам и оно чувено – никада неће бити боље, сви су исти, док власт тако купује време. Мислећи да оно брише грађански бунт. Али брзо ће проћи годишњи одмори, стићи јесен, а шатори се већ нису добро показали у борби са ветром.
