Пројекат „Историја уметности у Србији – XX век” уверљиво сведочи и о томе шта се може постићи у екстремно тешким околностима, под притиском дубоке кризе и упркос њој

Протеклог четвртка се у просторијама београдске издавачке куће „Орион арт” догодила нека врста хепенинга која није привукла пажњу медија, иако је реч о догађају за који бисмо се опкладили да ће га обасјати снажни рефлектори и помпезно представљање у јавности, пошто је реч о другом томукапиталног дела ,,Историја уметности у Србији – XX век”, којије на недавном Сајму књига изазивао, као што смо се уверили, велико интересовање посетилаца.

Готово без остатка, они нису могли да скрију неверицу док су у рукама држали, прелиставали и помало ишчитавали књигу каквој тешко да има премца у домаћој издавачкој делатности, што потврђују већ и њене формалне карактеристике, пошто је штампана на великом формату (24,5 x 28 цм), на 970 страна, у тврдом повезу и са заштитним овитком, на квалитетној хартији и у одлично изведеној штампи, са око3.000 илустрација, а тешка је око четири килограма.

Као резултат прегнућа приватног издавача Драгорада Ковачевића, власника и директора „Орион арта”, и бројног ауторског тима окупљеног под диригентском палицом професора Мишка Шуваковића, ова књига се појавила у чамотињи карактеристичној за локалне издавачке прилике.Уовом домену влада дубока криза, а квалитетна књига, далекосежно важна по једну културу, губи трку са индустријском књигом штанцованом за тржиште, тако да објављивање ,,Историје уметности у Србији – XX век” заиста делује помало нестварно.

Због тога је ова књига, односно пројекат из кога је настала, нека врста друштвеног феномена, пошто далеко надилази оквирекултуре, текуће културне политике (уколико тако нешто уопште постоји) и овдашње културне праксе.

Пројекат „Историја уметности у Србији – XX век” између осталог уверљиво сведочи и о томе шта се може постићи у екстремно тешким околностима, под притиском дубоке кризе и упркос њој. Тржиште без успостављених правила, транге-франгепословање, грамзивост која поручује да су морална начела достојна презира, интелектуална сцена затворена у локалне оквире, поремећене скале вредности, све то не чини повољан оквир ни за улично „пословање” на картонским кутијама, а камоли у свету производње књиге, коју би требало да карактеришу увек присутна висока осетљивост и изоштрен слух за праве вредности које сутра неће завршити на бувљаку.

Да се и у таквим невеселим условима могу пронаћи путање и изградити резултати који једном друштву и његовој култури чине част, доказујући да сиве, све тамније валере наше свакодневице, може да пробије много пожељније, блештаво светло, потврђује управо пројекат ,,Историја уметности у Србији – XX век”.

Ваљда је због тога и било онако весело ираздрагано током дружења протеклог четвртка, када је члановима двадесетшесточланог тима аутора директор „Орион арта” свечано уручио ауторске примерке ове колосалне књиге, у коју су писци уткали своја знања и резултате истраживања, очигледно не штедећи ни своје енергије ни своје емоције.

Реч је о другој књизи замишљеног тротомног пројекта ,,Историја уметности у Србији – XX век” чији је наслов ,,Реализми и модернизми око хладног рата 1939–1989”. Први том овог капиталног издања под насловом „Радикалне уметничке праксе 1913–2008”, објављен је прошле године. Други томе је истог обима као и први, око њега је окупљен исти ауторски тим и обликован је у истом дизајнерском кључу.

Према замисли аутора пројекта, професора Мишка Шуваковића, трећи том ће носити наслов „Модерна и модернизам 1878–1941”. Књига је у настајању, ради се „пуном паром”.

Дабоме да се вредност овог пројекта не исцрпљује у чињеници да је реч о својеврсном друштвеном феномену. Његова вредност је садржана пре свега у коренито новом приступу у приказивању и разумевању уметности и културе на овим просторима. До овог дела једино су Миодраг Б. Протић, Лазар Трифуновић и Јеша Денегри сачинили детаљно систематизовање историје уметности у Србији, а овај пројекат, који почива на „новој историји уметности”, у односу на те доприносе представља суштински заокрет.

О томе би своју реч требало да кажу људи из света уметности, културе и медија, па је утолико чудније што је пројекат „Историја уметности у Србији – XX век” у Србији углавном обавијен ћутањем (изузетак је округли сто који је почетком ове године организован поводом објављивања првог тома у редакцији ,,Политике”).

Од каквог је ширег значаја овај пројекат видело се и када је пројекат представљен летос у Марибору – европској престоници културе 2012. године.Побрао је неподељене аплаузе и изазвао талас похвала које не служе на част само ауторима „Историје уметности у Србији – XX век” и издавачу, него и Србији.

(Политика)

Ознаке: Историја ументности у Србији - 20. век, књига, капитално дело, медији ћуте