Најава градоначелнице Книна Јосипе Римац да ће први потез градске управе, након обележавања годишњице војно-полицијске акције „Олуја“, бити да званични Загреб од Србије затражи враћање скултуре „Повијест Хрвата“ Ивана Мештровића, у хрватским медијима је отворило питање да ли је то уметничко дело плаћено аутору.

Реч је о скулптури са ликом Мештровићеве мајке Марте, која се однедавно налази и на биометријским путним исправама Хрватске, преноси Танјуг.

Скулптура, димензија 179 пута 146 пута 96 центиметара, настала је 1933, а налази се у оквиру комплекса Краљевског двора на Дедињу.

Загребачки Глобус пише да Кустос Двора Јана Вујновић, каже да је скулптура плаћена великом свотом новца, те да о томе постоји документација, односно рачуни који се чувају у Архиву Југославије.

Хрватски недељник, међутим, пише да прича о овој скулптури уопште није једноставна, односно да ли је она плаћена или не постоје опречни подаци и наводи писма вајара из 50-тих година, који, како се наводи, упућују на супротно.

Недељник, додуше, пише и да би, без конкретних доказа о власништву, скулптура требало да припадне Мештровићевим наследницима, али да, како сазнају, породица, за сада, није затражила њено враћање.

Упркос томе, недељник наводи да су наводно сачувана два Мештровићева писма Миховилу Абрамићу, тадашњем директору „Археолошког музеја“ у Сплиту, из 1953. године, у којему му „сугерше да се заузме да скулптура из Беграда буде пренесена у Сплит“.

Та писма је, додаје се, аутор најопсежније биографије Ивана Мештровића, објавио Душко Кечкемет, а у једном од њих, уметник наводно експлицитно побија „чињеницу да је њему краљ Александар ову скулптуру платио“.

Андро Крстуловић Опара, вишегодишњии директор Музеја Ивана Мештровића, сада саветник председнице Хрватске, уверен је, пак, да краљ Александар скулптуру није платио.

Упитан шта ако се ипак докаже да је скулптура плаћена, он каже: „Мислим да ћемо у том случају постићи договор. Врло је важно да се скулптура у Хрватску врати, а у који град и коме, то још треба договорити“.

Иначе, постоји више верзија ове скулптре, а хрватски стручњаци тврде да су све оне оригинали с тим да је управо ова верзија са Дедиња, исклесана у белом камењу, нешто што би, како се наводи, „требало да буде коначна верзија Мештровићеве замисли и реализације“.

РТС

Ознаке: Загреб, Повијест Хрвата, скултура