Прочитај ми чланакБерлин је коначно повукао црту. Одлука немачког канцелара Фридриха Мерца да уклони сва ограничења на употребу оружја дугог домета испорученог Украјини значи преломни тренутак у европском приступу сукобу. Више не постоје техничке, политичке ни дипломатске баријере које би спречиле Кијев да напада циљеве дубоко унутар руске територије, и то западним оружјем.
У тренутку када се тензије на линији фронта интензивирају, а дипломатске иницијативе стагнирају, ова изјава Мерца, дата без устезања, шаље јасну поруку- Берлин не само да подржава Украјину – већ је сада спреман да подржи директне нападе на Русију.
„Више нема ограничења домета оружја које се испоручује Украјини – ни од стране Британаца, ни од стране Француза, ни од стране нас, ни од стране Американаца“, изјавио је канцелар за телевизијски канал WDR.
Занимљиво је да ова одлука не долази из ведра неба. Још у кампањи, као кандидат за канцелара, Фридрих Мерц је најављивао бескомпромисни приступ према Русији. У интервјуу за немачки часопис Стерн, он је тада изнео план да би, ако буде изабран, поставио Москви ултиматум од 24 сата – да одмах обустави војне акције у Украјини.
Уколико се тај захтев не испуни, Мерц је обећавао следеће кораке:
Одобрење за испоруку крстарећих ракета Таурус Украјини
Укидање забране коришћења западног оружја за нападе на руску територију
Сада је јасно- обе тачке тог предизборног пакета полако прелазе из области политичке стратегије у практичну имплементацију.
О чему се заправо ради?
Одлука Берлина није само политичка или симболичка – она има озбиљне безбедносне и војне последице. До сада, чак и када су испоручивани софистицирани системи, попут ХИМАРС-а или ракета дугог домета, постојао је неписани договор- Кијев неће користити те ресурсе за нападе унутар Русије.
Сада, међутим, границе више не постоје – ни географске, ни политичке.
То значи да:
ракетни системи са дометом 300+ км могу циљати војне базе, командне центре, логистику унутар Русије
техничка баријера више не постоји, јер су захтеви Украјине за пребацивање тачног ГПС-а и циљаних мапа добили зелено светло реакција Русије може уследити не само на бојном пољу, већ и дипломатски, економски и – војно
С обзиром на раније изјаве руских званичника, међу којима су посебно упечатљиве поруке Андреја Колесника, Алексеја Чепа и Николаја Патрушева, одговор Москве не би требало очекивати само у реторичком оквиру. Већ сада се помињу одмаздни удари, асиметричне мере и премештање стратешког оружја ближе границама са НАТО државама.
Уколико Украјина заиста почне да користи западне пројектиле за ударе дубоко у Русију – као што се сада чини вероватним – то би могло да покрене потпуно нову фазу сукоба, у којој би и европски градови могли доћи под оптичку пажњу руског стратешког планирања.
Двострука порука Мерца
Занимљиво је да Мерц, уз ову ескалаторну изјаву, истовремено шаље и позив за дијалог. Као канцелар, више пута је нагласио да не искључује разговор са руским председником Владимиром Путином, и да „дипломатија увек мора остати отворена опција“.
Ова двострука порука – повећање војне подршке + отвореност за преговоре – указује на покушај да се створи позиција силе из које би Запад могао да води преговоре. Ипак, проблем лежи у томе што Русија све више одбија да приступи преговорима из угла претњи и ултиматума.
Одлука Немачке да уклони ограничења за коришћење оружја дугог домета је корак који мења динамику читавог сукоба. Више није реч о одбрани Украјине, већ о активном циљању дубоко у територију једне нуклеарне силе. Док се Запад нада да ће таква политика убрзати мировне преговоре, реалност може кренути потпуно супротним током.
Сада остаје да се види- да ли је ова одлука заиста осмишљена као сигнал снаге – или као увод у фазу сукоба коју нико више неће моћи да контролише.
