Прочитај ми чланакКако пише руски војни аналитичар и пуковник Михаил Ходаренок, директан сукоб између Русије и Немачке је могућ. У светлу актуелних дешавања у Украјини и све дубље умешаности Немачке у војну помоћ Кијеву, ризици постају очигледни.
Текст доноси анализу изјава немачког експерта за одбрану Клаудије Мајор, која је изразила забринутост да би Немачка, због свог географског положаја и политичке ситуације, могла постати мета руских ракетно-нуклеарних удара у случају ескалације сукоба у Европи.
Главна опасност за Немачку
Према Клаудији Мајор, Немачка би се могла наћи под озбиљном претњом у случају отвореног сукоба са Русијом. Она наглашава да је Русија последњих деценија значајно унапредила своје ракетне системе, укључујући крстареће ракете средњег домета са нуклеарним бојевим главама.
Европа, како Мајор тврди, нема адекватне одбрамбене капацитете који би могли ефикасно одговорити на ову претњу, чак и уз присуство америчких ракета на њеној територији.
Мајор, која ради као шеф истраживачке групе за политику безбедности у немачком Фонду за науку и политику, сматра да би присуство америчког нуклеарног оружја у Немачкој могло само додатно погоршати ситуацију, јер то не би суштински променило руску надмоћ у овом сегменту.
Ова тврдња поставља питање о стварним могућностима Немачке да се одбрани у случају општег европског сукоба.
Перспектива Русије
Руски председник Владимир Путин, како преноси Ходаренок, изнео је став да Русија нема никакав интерес да улази у сукоб са НАТО савезом. Путин је јасно рекао да Русија нема територијалне претензије према чланицама НАТО-а и да нема намеру да нарушава односе са алијансом.
Он је, међутим, нагласио да би удари на територију Русије, које би омогућила западна технологија, могли изменити природу тренутног сукоба у Украјини.
Наиме, Путин је напоменуо да Украјина није способна да сама изведе нападе на руску територију, те да би такви напади могли бити реализовани само уз подршку НАТО-а, укључујући сателитске податке и технолошке капацитете алијансе.
Уколико би се НАТО директно умешао у сукоб, Русија би морала да одговори у складу са озбиљношћу нове претње, што би значило промену динамике читавог конфликта.
Опрез Немачке и политика Шолца
Немачка, под вођством канцелара Олафа Шолца, показује одређени опрез у вези са слањем дугометних ракета Украјини. Шолц је, како се наводи, против слања далекометних ракета Таурус, које би могле бити употребљене за нападе на Москву.
Оваква опрезна политика канцелара долази у тренутку када Немачка, према плановима савезне владе, смањује војну помоћ Украјини. Ходаренок сматра да су овакви потези Берлина разборити и у интересу саме Немачке.
Ипак, у немачкој политичкој сцени не деле сви овај став. Фридрих Мерц, представник опозиције и кандидат за будућег канцелара из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), позива на слање ракета Таурус Украјини, истичући да Немачка мора бити проактивнија у пружању помоћи Кијеву.
Оваква реторика, према Ходареноку, води само ка ескалацији и приближава могућност трећег светског рата.
Опасност за Немачку и Европа под претњом
Ходаренок даље анализира ситуацију из перспективе евентуалног сукоба између НАТО-а и Русије, наглашавајући да би Немачка могла бити прва мета нуклеарних удара уколико би се одлучила на такве кораке као што је слање далекометних ракета Украјини.
Градови попут Берлина, Хамбурга, Минхена и Дрездена могли би се наћи под ударом интерконтиненталних балистичких ракета и других врста нуклеарног оружја, уколико би се конфликти додатно интензивирали.
Немачка се, према Ходареноковом мишљењу, налази пред озбиљном дилемом. Уколико настави да се уплиће у сукоб на начин на који то захтева Украјина, ризикује да се суочи са директном одмаздом Русије.
Најразумнији потез за Берлин, како истиче овај руски војни експерт, био би прекид војнотехничке сарадње са Кијевом и враћање односа са Москвом на ниво који би користио интересима оба народа.
Потенцијалне последице
Као закључак, Ходаренок износи став да би Немачка морала врло пажљиво да сагледа све ризике пре него што донесе одлуку о слању далекометних ракета Украјини.
Упозорава да би ескалација сукоба, под утицајем Украјине и њеним „ратним плановима“, могла довести до катастрофалних последица по Немачку и целу Европу.
У том смислу, најбоља политика за Немачку била би да остане неутрална у погледу директних сукоба са Русијом, те да одржи своје интересе у односу са Москвом, што би допринело стабилизацији ситуације у Европи и смањењу ризика од избијања светског рата.
