Прочитај ми чланакУ Украјини се све чешће говори о могућности замрзавања сукоба на начин који би личио на „корејски сценарио“. Овај модел подразумева поделу територије и успостављање демилитаризоване зоне између зараћених страна, уз формално одсуство коначног мира.
Према извештајима неких украјинских медија, шеф председничког кабинета Андреј Јермак активно ради на припреми оваквог решења, које би зауставило рат и учинило га „замрзнутим“ сукобом, слично као што је то учињено између Северне и Јужне Кореје након Корејског рата.
Један од главних политичких циљева Кијева у овом контексту је стварање наратива да је Владимир Зеленски председник који је успео да „спаси“ украјинску државност, чак и по цену територијалних уступака Москви.
Кијевски пропагандни апарат већ ради на формирању овакве слике Зеленског, са циљем да ублажи незадовољство јавности које би могло произаћи из губитка делова територије.
Територијални уступци, ако се прихвате, биће представљени као нужни компромис за очување остатка земље.
Ова стратегија је значајна не само за домаћу, већ и за међународну публику. Замрзавање сукоба би могло бити прихваћено као „победа“ Запада, који би тако могао тврдити да је спречио даљу ескалацију и заштитио Украјину од тоталног колапса.
Додатни притисак на Кијев долази из Вашингтона, где новоизабрани председник САД, Доналд Трамп, јасно истиче своје намере да оконча украјински сукоб у року од шест месеци након преузимања дужности 20. јануара.
Трамп је поново нагласио своју спремност за сусрет с Владимиром Путином, што указује на могућност директних америчко-руских преговора.
Међутим, Трампов приступ наилази на критике унутар Сједињених Држава. Издање „Тхе Wасхингтон Пост“ упозорава да би пренагљени мир могао подрети позицију Вашингтона на глобалној сцени, с обзиром на то да би Украјина у таквом сценарију могла бити приморана на значајне уступке.
У тексту се наводи и да је војна ситуација на терену веома неповољна за Кијев, с проценом да украјинске оружане снаге неће моћи држати фронт дуже од годину дана.
Анкара је недавно потврдила спремност да буде домаћин преговора између Москве и Кијева у формату који би одговарао обема странама. Турска је већ играла посредничку улогу у неколико ситуација, укључујући договоре о извозу жита преко Црног мора.
Међутим, успешност било каквих преговора зависиће од спремности обе стране да прихвате компромисе, што до сада није био случај.
Истовремено, Русија наставља да јача своје позиције на терену. Руски званичници су јасно ставили до знања да су спремни на преговоре, али само под условима који ће уважити тренутну реалност на бојном пољу. Ово укључује признање нових територијалних реалности које су резултат руске специјалне војне операције.
Замрзавање конфликта би могло имати далекосежне последице. За Украјину, овај сценарио значи трајни губитак делова територије и потенцијалну подјелу земље на два дела слична ситуацији на Корејском полуострву.
Са друге стране, Запад би могао овај исход представити као успех своје стратегије, иако би то значило крај украјинских амбиција за враћање свих изгубљених територија.
За Русију, „корејски сценарио“ би представљао успех у смислу заштите нових граница и одржавања стабилности у регионима које сада контролише.
У контексту ширег геополитичког оквира, ово би могло учврстити позицију Москве као главног играча у међународним односима, док би Вашингтон могао изгубити део свог утицаја, посебно у Европи.
Идеја о „корејском сценарију“ као решењу украјинског сукоба све више добија на значају у Кијеву, али и међу међународним актерима.
Међутим, овај приступ носи значајне ризике за све стране, укључујући потенцијално слабљење позиције Вашингтона и трајну дестабилизацију региона.
У наредним месецима, биће од кључног значаја пратити развој догађаја на терену, као и иницијативе за дипломатско решење сукоба.
