Прочитај ми чланак

КИЈЕВ СВЕСНО ХТЕО ДА ЖРТВУЈЕ своје морнаре?

0

Криза у Црном мору, настала због провокације украјинске ратне морнарице у подручју Керчког мореуза, била је тема овонедељног издања емисије „На нишану Лазанског“, а о томе куда иде Кијев у својим авантуристичким потезима говорили су гости Мирослава Лазанског, морнарички пуковник Милан Комар и капетан бојног брода Милисав Мијовић.

Лазански је подсетио да је руска страна саопштила да потезом украјинске ратне морнарице повређено међународно јавно право, међународно поморско право, као и унутрашње право Руске Федерације.

https://youtu.be/ZCHd77PFORE

На питање да ли су Украјинци ово намерно урадили, капетан Милисав Мијовић каже да је јасно да је у питању осмишљена провокација, јер је поморска процедура потпуно јасна.

„Страни брод мора да се најави, да добије одобрење, па тек онда да уплови. Уколико не добије одобрење, такав улазак се сматра насилним кршењем поморске границе. Међутим, постоји међународно поморско право и међународна поморска пракса. Тренутно је пракса ту на Црном мору, нарочито око Крима, да Украјина то сматра својом територијом, па хоће да покаже да може туда да прође“, објашњава Мијовић.

И морнарички пуковник Милан Комар се слаже са оценом Мирослава Лазанског да је врх команде украјинске ратне морнарице свесно прихватио да глуми жртву и да су посаде ових бродова гурнуте у авантуру без изгледа на успех.

„Нема говора о томе да су они могли да мисле да несметано могу да прођу кроз руске територијалне воде. Гурнули су, дакле, тих петнаестак људи у то, па макар се и не вратили. То је ризик када се прави једна таква акција, јер видите, иза овога аутоматски иде седница НАТО-а, проглашење ратног стања, Врховна рада заседа и тако даље“, напомиње Комар. 

На питање шта ће се даље дешавати са украјинским ратним бродовима који су повредили руске територијалне воде и који су приведени у луку Керч, односно да ли су они заплењени и да ли ће уследити нека тужба, капетан Мијовић каже да ће украјинска страна вероватно морати да надокнади некакву штету због оваквог потеза.

„Они ће се, наравно, правдати да је то њихова територија и позивати се на међународну поморску праксу. Међутим, док се ситуација не реши, ови бродови се неће вратити у Одесу, чиме је практично петина флоте збрисана са флотне листе“, слаже се Мијовић са оценом Мирослава Лазанског.

Сличног става је и пуковник Комар, који каже да у споровима, када бродови уђу на туђу територију пола миље или миљу, увек може да се каже да је брод „залутао“, да се „ваде“ на временске прилике и томе слично. Међутим, како каже, овај потез украјинске морнарице представља грубо кршење поморског права.

„Питање је шта ће се сад десити са тим бродовима… Ја ценим да ће Руси мало да их држе у овој ’натовској запенушаности‘, неколико дана ће држати ситуацију под ’напоном‘, а онда ће их пустити да се врате кући. То је у сваком случају била сулуда акција, смишљена, договорена провокација“, сматра Комар.

Подсетимо, Украјина је увела ратно стање након инцидента у Керчком мореузу, када је Русија запленила три украјинска брода и ухапсила 24 морнара због незаконитог пресецања државне границе.

Такође, руска Федерална служба безбедности саопштила је да постоје неоспориви докази да је Кијев припремио и спровео провокацију коју је извршила украјинска војска у акваторији Црног мора.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

4 коментара “КИЈЕВ СВЕСНО ХТЕО ДА ЖРТВУЈЕ своје морнаре?

  1. patriota каже:

    Lažanjski,sad na sendvič pa u parove.

  2. Михаило каже:

    Па ми нисмо пуштали ни италијанске рибарице у територијалне воде, зна то добро Комар, није једна попила плотун са граничара

  3. NgoeuInformer каже:

    Ovacije za antiratni Teret

    „Publika je u prilici da vidi hrabro i pankerski buntovno delo o jednom od najmračnijih događaja u novijoj istoriji Srbije“

    Debitantski igrani film “Teret” Ognjena Glavonića, autora nagrađivanog dokumentarca “Dubina dva” o masovnim grobnicama kosovskih Albanaca u Batajnici, premijerno je prikazan 24. novembra u Beogradu kao jedan od najvažnijih događaja na 24. Festivalu autorskog filma (FAF), a ekipa tog antiratnog filma ispraćena je snažnim aplauzima publike u punoj Kombank dvorani.

    Domaćoj premijeri “Tereta”, koji je prozivan u desničarskim komentarima u tabloidima kao antisrpski i pre nego što je viđen, prisustvovale su mnogobrojne Glavonićeve filmske kolege i druge ličnosti kulturnog života, koje je ispred Kombank dvorane dočekalo i nekoliko mestimično raspoređenih pripadnika policije.

    Predsednik festivalskog Saveta, reditelj Srdan Golubović, istakao je važnost premijere “Tereta” i istakao da je posle otvaranja FAF-a prethodne večeri i uručenja nagrade za životno delo Želimiru Žilniku – kao simbolu “umetnosti pobune”, publika u prilici da vidi hrabro i pankerski buntovno delo o jednom od najmračnijih događaja u novijoj istoriji Srbije.

    Kontekst filma dat je samo kratkom informacijom da se radnja događa za vreme NATO bombardovanja, koje je usledilo nakon sukoba na Kosovu između državnih snaga i separatista.

    Radnja filma događa se tokom jednog dana dok vozač kamiona Vlada prevozi nepoznati tovar sa lokacije na Kosovu do Beograda, otkrivajući istinu o teretu tek po završenom poslu, dok pere ispražnjeni kamion po zadatku. Filmskim jezikom – prikazujući ženski lanac, hemijsku olovku, kliker… Glavonić otkriva i gledaocima istinu o teretu koji je Vlada prihvatio da vozi nakon što je izgubio posao u fabrici. Kroz odnos Vlade i njegovog sina Ivana, kao i Vladinog prisećanja na sopstvenog oca, partizana koji se borio na Sutjesci, ali i priču mladog autostopera Paje koji sa Kosova namerava da otputuje u Nemačku, Glavonić otkriva i šta jedna generacija ostavlja drugoj. “Teret” je i priča o društvu za vreme bombardovanja, o teretu mladih bez perspektive, o raspadu Jugoslavije… kako je sam autor rekao novinarima uoči premijere.

    “Vozač u filmu razmišlja i o mom ocu koji je bio u ratu u Hrvatskoj. Film je nastao iz sudara te priče o kamionu, koja je bila inicijalna kapisla i mojih sećanja na bombardovanje, na tadašnja iskustva. Sećam se straha, paranoje, ali i solidarnosti među ljudima, a sećam se i da mi je jednako kao te bombe i NATO bilo važno to što sam se u to vreme zaljubljivao u pank i metal muziku. Tako da je film sudar tih slika kojesam doživeo i onih slika i priča koje su mi bile zabranjene, ne samo meni nego i većem delu društva, a koje se i dalje prećutkuju”, rekao je Glavonić, čiji je “Teret” osvojio nagrade na festivalima u Kini, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu…

    Prema rečima Glavonića, za njega je “Teret” i film o njegovom putu, o saznanju te priče i o artkulisanju bunta. “U filmu nisam sudija šta je dobro ili zlo, želim da otvorim prostor da gledaoci to pročitaju i dovrše priču”, naveo je Glavonić uoči premijere.

    Uz Glavonića i koproducente Draganu Jovović i Stefana Ivančića, publika je posebno snažno pozdravila glavne glumce Pavla Čemerikića i Leona Lučeva, koji je za ulogu vozača kamiona osvojio proteklog leta Srce Sarajeva za najbolju mušku ulogu, a tri puta je izlazio da se pokloni beogradskoj publici. Zapaženu ulogu ostvario je i Ivan Lučev, kao autostoper Paja, a snažan aplauz dobila je i dramska autorka Olga Dimitrijević koja se kratko pojavljuje u ulozi pevačice na svadbi u kafani u koju Vlada kratko svraća vozeći još uvek nepoznati tovar.

    “Teret” na FAF-u ima projekcije u još pet termina – u Kombank dvorani, bioskopu “Fontana”, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Centru za kulturu “Vlada Divljan” i Domu kulture Studentski grad.

    Producenti “Tereta” su Non-Aligned Films iz Srbije, a koproducenti Cinema Defacto (Francuska), Kinorama (Hrvatska) i Three Gardens Film (Iran).

    Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vojvodine, francuskog državnog fonda CNC, evropskog fonda za koprodukcije Eurimages, Hrvatskog audiovizualnog centra, fonda Visions Sud Est, Hubert Bals Fonda festivala u Roterdamu i Doha Film Instituta.

    Zbog velikog interesovanja, publika 24. FAF-a će imati priliku da pogleda “Teret” u pet termina nakon premijere – u Kombank dvorani, bioskopu “Fontana”, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Centru za kulturu “Vlada Divljan” i u Domu kulture Studentski grad.

  4. Πελασγοί каже:

    у украинској СБУ службени језик је енглески… окупатори заиста брзо раде… читава 2 спрата држи СиАјЕЈ!

Коментари су затворени.