Прочитај ми чланак
Амерички долар је био темељ међународне трговине већином прошлог века. У време формирања еврозоне је та трговина достигла свој врхунац и не тако давно је чинила 71,0% службених девизних резерви у свету. У 2014. години су светске резерве у доларима пале на скромних 62,9%. С друге стране, трговински токови између земаља које су се обавезале на укидање коришћење долара у билатералној трговини износе већ 400 милијарди долара и то само у 2013. и 2014.
Долар полако али сигурно губи свој статус светске резервне валуте и то је неупитно. Ово није необичан догађај што се тиче историји, пише портал Visual Capitalist.
У ствари, готово свако век, још од времена ренесансе, мењала се глобална резервна валута. Португалија, Шпанија, Холандија, Француска и Велика Британија су у различитим временима имали доминантне валуте.
Данашња иконографија (слика доле) показује да се мењају ветрови у међународној трговини.
Иако мање земље и организације своје међународне трансакције подмирују помоћу долара, полако слаби његова хегемонија. Кина је у епицентру догађања и та земља континуирано напредује у давању понуда ван оквира америчког долара.
Позиције приказане на слици су валутни токови између земаља које су у билатералној трговини напустиле долар, као и земље које су склоне предузети такве мере.
Најновија кулминација тих трендова је стварање Азијске инфраструктуре инвестиционе банке (АИИБ), коју предводи Кина, супарник Светске банке и Међународног монетарног фонда. АИИБ укључује 57 оснивачких земаља и 100.000.000.000 $ темељног капитала. Сједињене Државе нису чланица и активно су лобирале међу савезницима да се не придруже овој финансијској институцији.
Друге недавне понуде Кине укључују: 30-годишњи енергетски савез са Русијом вредан 400 милијарди долара, други енергетски споразум с Русијом с нагласком на природни гас у вредности од $ 284.000.000.000, те посао уклањања царине на 85% аустралијског робног извоза у Кину. Надаље, Кина и Русија су се сложиле да користе националне валуте у билатералној трговини и тако да потпуно заобиђу амерички долар.
Нису само Кинези који почињу да сумњају у одрживост долара. Извјештајем из 2010. године од стране Уједињених нација се позива на одустајање од америчког долара као јединствене резервне валуте. Монархије Заливског савета за сарадњу су такође изразиле жељу за независном резервном валутом.
У кратком року, поготово због недавног пада система на кинеском тржишту акција и проблема у еврозоне, долар ће вероватно још увек владати. Међутим, Пекинг без обзира на све тренутно разматра начине како интернационализује јуан и Кина ће учинити све потребне кораке да ограничи хегемонију долара.
Са све више билатералних трговинских уговора заобилази долар, а убрзаном интернационализацијом кинеског финансијског система ће јуан на крају да присили долар да се сам брине о себи.
Де-американизација је најављена 13 октобар 2013.
Графика коју приказује портал Visual Capitalist приказује збир финансијских токова закључно са 2014. годином. Међутим, узмемо ли у обзир да је Кина ову праксу најавила дана 13. октобра 2013. године са кратким чланом којег је објавила државна агенција Xinhuanet, онда у Вашингтону и на Вол стриту стварно имају разлога за забринутост.
Наиме, Лиу Чанг је пре мање од две године, критикујући неодговорно понашање америчке администрације и Конгреса који су земљу краткорочно гурнули у технички банкрот, написао:
„Како се амерички политичари обеју политичких странака још увек натежу и Бела кућа и Капитол Хил не могу постићи одржив договор, можда је право добро време да збуњени свет почне са изградњом де-американизираног света.
Изашавши из крвопролића Другог светског рата као најмоћнија светска земља, Сједињене Државе од тада наметањем послератног светског поретка покушавају изградити глобалну империју, палећи изнова Европу подстицањем на смену режима у земљама које Вашингтон не сматра делом своје породице.
САД су, са својим наизглед економском и војном силом без премца, изјавиле да је њихов витални национални интерес да заштите готово сваки кутак света и тако се уплићу у посао других земаља и региона, далеко од својих обала.
У међувремену је америчка влада отишла тако далеко да се појављује пред светом као она која тврди да има највећи морални ауторитет, иако потајно ради ствари као што су мучења ратних заробљеника, убиства цивила напад дроновима и шпијунирање светских лидера. (…)
Резултат америчке политике је и да свет још увек тражи излаз из економске катастрофе захваљујући прождрљивој елити Вол стрита. Недавно је дошло до цикличне стагнације у Вашингтону у проналажењу одрживог двопартијског решења у усвајању савезног буџета и опет се огромна имовина многих народа у америчким доларима нашла у опасности, а међународна заједница врло агонији.
Такви алармантни дани, када је судбина осталих у рукама лицемјерне нације, морају бити прошлост, а нови светски поредак треба дати могућност свим народима, великим или малим, сиромашним и богатим, да држе кључеве својих интереса у сопственим рукама и да се ти интереси равноправно штите и поштују.
У ту сврху треба утврдити како подржати де-американизирани свет. За почетак, сви народи се требају користити основним принципима међународног права, укључујући поштовање суверенитета и одустати од уплитања у унутрашње послове других. Надаље, Уједињене нације морају бити те који ће решавати глобална питања, што значи да нико нема право на било који облик војне акције без мандата УН-а.
Осим тога, светски финансијски систем такође мора прихватити неке значајне реформе. У главним међународним финансијским институцијама, укључујући Светске банке и ММФ, сви морају имати веће право гласа како би се боље могла пратити трансформација глобалног економског и политичког пејзажа.
Као кључни део ефикасних реформи је и увођење нове међународне резервне валуте која ће бити израђена да замени доминантни амерички долар, јер би тако међународна заједница могла остати далеко од преливања домаћих политичких превирања у Сједињеним Америчким Државама на остатак света.
Наравно, сврха промовисања тих промена није у потпуности бацити САД у страну, што је такође немогуће. Уместо тога, то ће подстаћи Вашингтон да игра конструктивнију улогу у решавању глобалних питања.“
Овим је речима Лиу Чанг завршио свој чланак у државном кинеском гласилу крајем 2013., када је цео свет стрепио због спора око изгласавања америчког буџета за фискалну 2014. годину и када су се републиканци и демократе, Бела кућа и Конгрес поигравали судбинама милијарди људи.
Резултат напора Кине и њених савезника, за сада, приказан је на слици доле:
