Прочитај ми чланак
Кина је одлучно одбацила често понављане оптужбе да у Африци ствара своју империју као што су то чиниле европске силе крајем 19. века.
Пекинг је највећи трговински партнер Африке и често је оптуживан за етнички глув „ресурсни колонијализам“ – експлоатацију рудних богатстава континента по багателним ценама, да би Кина одржавала свој економски раст.
Зато кинески министар спољних послова Ванг Ји, на обиласку пет афричких држава, инсистира: „Политички, ми увек дајемо подршку афричким земљама и подржавамо праведно. Економски, помажемо развој афричких земаља да буду просперитетније.“
„У размени и сарадњи Кине са Африком, желимо да видимо обострану корист и „win-win“ резултате. Да буде јасно, Кина никада неће поћи стопама западних колонизатора и сва њена сарадња са Африком неће ићи науштрб екологије, животне средине и дугорочних интереса Африке.“
Изјава је дата Кинеској централној телевизији за време Вангове посете Кенији, где се у суботу састао са председником Ухуру Кенијатом. Кинеске фирме, у послу вредном 653 милиона долара (430 милиона фунти), проширују главни аеродром у престоници Најроби.
Много се расправљало о кинеско-западном ривалству на афричкој сцени, али је реткост да једна страна направи такво поређење јавно. Прошле године, на највећем скупу афричких лидера свих времена одржаном у Вашингтону, амерички председник Барак Обама је био изричит: „Не гледамо на Африку само због њених природних ресурса.“ Али није поменуо Кину.
Једино је у дипломатским телеграмима, објављеним преко Викиликса а који нису били за јавност, један амерички функционер признао: „Кина је веома агресиван и опасан економски такмац без морала. Кина није у Африци због човекољубља. Кина је у Африци првенствено због Кине.“
Пекинг је раније саопштио да сарађује са афричким земљама у пољопривреди, здравству, на инфраструктурним пројектима школа и стадиона. Седиште Афричке уније у Адис Абеби је поклон Кине вредан 200 милиона долара и „симбол продубљивања односа“.
Кина тврди да више од половине помоћи иностранству – што је у периоду 2010-2012 било више од 14 милијарди долара – иде Африци. Кина тврди да та подршка није ничиме условљена и да се Кина никада неће мешати у унутрашње ствари афричких земаља. Али се подразумева, кажу критичари. Кина ефективно помаже власт Хосе Едуарда дос Сантоса у Анголи, Омара ал-Башира у Судану и Роберта Мугабеа у Зимбабвеу – власт три најауторитарнија афричка владара.
Међутим, Пекинг је прошлог месеца најавио да ће послати 700 припадника борбених јединица да се придруже мировној мисији УН у Јужном Судану, сигнализирајући неуобичајено снажну интервенцију. Обраћајући се у понедељак новинарима у Судану, Ванг је правдао посредничке напоре Кине у Јужном Судану одбацивањем тврдњи да се то чини из сопствених интереса пошто су уложена знатна средства у јужносуданску нафту.
„Кинеско посредовање у питањима Јужног Судана је једино због одговорности и дужности одговорне силе, а не због сопствених интереса Кине“, изјавио је министар.
Вангов итинерер обухвата Кенију, Камерун, Екваторијалну Гвинеју, Судан и Демократску Републику Конго.
Аутор: Дејвид Смит
Извор: Гардијан
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
