Прочитај ми чланакНа продор Кине у овај део света, на путу ка ЕУ, укључујући и Србију, Брисел и Вашингтон гледају са великом резервом, а страх од озбиљног такмаца који им се значајно приближава преточен је последњих пар година у упозорења о наводно прљавим технологијама, искоришћавању јефтине радне снаге, те недовољно транспарентним тендерима.
„Појас и пут“ је, међутим, стигао до Европе, у тој иницијативи тренутно учествује или је заинтересовано за учешће 67 земаља које стварају трећину светског БДП-а, а питање на које нема одговора је како је Србија, односно њен председник Александар Вучић успео да обезбеди да Кина управо са нашом земљом у оквиру иницијативе „Појас и пут“ договори највише пројеката од укупно планираних инвестиција у оквиру иницијативе у вредности од скоро билион, односно хиљаду милијарди долара.
Фото: Јутјуб
Само током прошле године са Кином су потписани пројекти вредни око три милијарде долара.
Кинези у Србији граде аутопутеве, пруге, мостове, енергетске и друге инфраструктурне објекте, као и фабрике, а договорена је и изградња великих индустријско-технолошких паркова.
Такође су и стратешки партнери и имају велике инвестиције у српску привреду, укључујући највеће и најпроблематичније годинама – РТБ Бор и Железару Смедерево.
Председник Кине Си Ђинпинг је на отварању Самита „Појас и пут“ у Пекингу у мају 2017. најавио 113 милијарди евра за различите пројекте на Новом путу свиле, а само Развојна банка Кине је већ предвидела да одобри 800 милијарди евра инвестиција за 900 пројеката, подсећају за Тањуг у Привредној комори Србије.
Пут свиле представља глобални пројекат који је уједно и велика развојна шанса за све земље на његовој траси, рекла је саветница у Сектору за међународне економске односе ПКС Ивана Бајић.
Како је истакла, Србија по неколико основа припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века: преко друмских и железничких деоница паневропског Коридора 10, од Поморског пута свиле који од луке Пиреј води за земљама Југоисточне, Средње и Западне Европе.
Затим, преко железничких деоница Коридора 10 на територији Србије, а које представљају значајан део јужне азијско – европске железничке уније, која железнице Азије треба да повеже са Европском јединственом железничком мрежом.
Такође, Србија припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века и значајним делом пловног пута реке Дунав и зато се Србија кандидовала да буде место мултимодалног линка европске железничке и мреже пловних путева Европе, истакла је Бајић.
Према њеним речима, пројекти саобраћајне инфраструктуре који су у различитим фазама имплементације у Србији апсолутно су усаглашени са програмом „Пута свиле“, то јест Европским јединственим програмима развоја основне и регионалне саобраћајне мреже, као и смерницама и програмима сарадње Кина – ЦИЕЗ (1+16).
У ПКС истичу да „Појас и пут“ представља велику шансу да Србија уз помоћ Кине побољша најпре своју железничку инфраструктуру, што је већ започето договором око унапређења пруге Београд – Будимпешта.
Србија би могла значајно да увећа приходе од транспорта робе преко своје железничке мреже.
Изградња моста Земун-Борча, као и аутопута и изградња железничке пруге Београд-Будимпешта јасно показују намере да се изгради јединствени транспортни систем како би роба из Кине могла бити транспортована од луке Пиреј до Централне Европе и обрнуто.
Само током посете председника Србије Александра Вучића Кини у септембру потписано је 11 уговора са Кином вредних три милијарде долара.
Бивши кинески амбасадор Ли Манчанг је 2017. рекао да је Србија искористила прилику за унапређење сарадње са Кином и најавио да ће укупан обим кинеских инвестиција бити 10 милијарди долара.
Кина пуно инвестира и у развој српске привреде и ове године је кинески Зиђин преузео РТБ Бор са најављеним улагањем од 1,26 милијарди долара и 200 милиона за измиривање дугова РТБ-а, што је била највећа инвестиција у 2018.
Кинези ће 1,26 милијарди долара уложити у РТБ у наредних шест година, од чега ће 75 одсто инвестирати у прве три године. Предвиђено је и да 320 милиона долара буде уложено у рудник Церово и његово отварање, а биће повећан и капацитет Топионице на 80.000 тона.
Такође, компанија Shandong Linglong Tyre најавила је ове године да ће у Зрењанину изградити фабрику гума вредну 994,4 милиона долара.
Међу најважнијим инвестицијама Кине у привреду је преузимање Железаре Смедерево 2016. године од стране компаније Hestil.
Инвестиција је вредна најмање 300 милиона евра, од чега је половина новца већ реализована.
Кинези граде у термоелектрани Костолац нови блок Б3 снаге 350 мегавата, што је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после скоро три деценије.
Укупна вредност друге фазе пројекта модернизације ТЕ „Костолац Б“ је 715,6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу новог блока Б3 снаге 350 МW – 613 милиона долара.
Кинези су 2017. отворили Кинеску банку у Београду која је у власништву државе Кине.
Иначе, то је четврта банка на свету по висини капитала.
У Министарству грађевинарства је речено Танјугу да је у области саобраћаја, међу актуелним пројектима са Кином чија је реализација у току, веома значајна реконструкција и модернизација пруге Београд – Будимпешта кроз Србију.
Радови се изводе на деоници Београд Центар-Стара Пазова дугој 34,5 км. Вредност радова је 350 милиона долара, а друга деоница која ће градити је Нови Сад-Суботица-државна граница у дужини од 108,1 км. Уговорена вредност радова према комерцијалном уговору 1,16 милијарди долара.
Кинези су ангажовани и на изградњи аутопута на Коридору 11 и у току су радови на деоници Сурчин-Обреновац дугој 17,6 км, а вредност радова је 233,2 милиона долара.
Такође, деонице Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг, укупно дуге 50,2 км. Вредност обе деонице је 333,74 милиона долара.
Кинези греде и обилазницу око Београда, од моста преко реке Саве код Остружнице до Бубањ Потока у дужини од 19,5 км. Вредност радова је 207 милиона евра.
Међу планираним и потенцијалним пројектима су: деоница Коридора 11 Прељина-Пожега у дужини од 30,9 км. Вредност радова 450 милиона евра.
Затим деоница Пожега-Бољаре дуга 107 км, за коју је потписан Меморандум о разумевању о сарадњи са кинеском компанијом C C C C, који се односи пре свега на израду пројектне документације.
Кинеске компаније показале су заинтересованост и за реализацију пројеката изградње обилазнице око Београда на деоници Бубањ Поток – Панчево, за изградњу Фрушкогорског коридора (брза саобраћајница Нови Сад-Рума), као и за реконструкцију пруге Београд-Ниш на железничком Коридору 10.
Међу завршеним пројектима су мост Земун-Борча са приступним саобраћајницама, чија је уговорена вредност радова 255 милиона долара.
Са кинеским партнерима реализован је и пројекат финансиран из кредита ЕБРД – реконструкција и модернизација пруге Распутница Г -Раковица-Ресник (7,5 км). Вредност радова је била 23,8 милиона евра.
У АУТОРСКОМ ТЕКСТУ Вучић практично најавио издају и намеру да сруши границе Србије https://t.co/M3I5HEQAWR
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 8, 2019
Иначе, посета кинеског председника Си Ђинпинга Централној и Југоисточној Азији 2013. означила је почетак нове фазе развоја Кине и њеног односа према свету.
Том приликом први пут је представљена идеја о „Новом путу свиле“ који ће повезивати Пацифик и Балтичко море и обухватити тржиште од скоро четири милијарде људи.
„Нови пут свиле“ или „Појас и пут“ требало би поново да повеже континенте, споји Исток и Запад и у ту сврху планирана је изградња брзе железнице, нових лука, технолошких паркова и мреже аутопутева у дужини од 13.000 км.
Током наредних година разне линије повезивале су градове у Кини и ЕУ.
„Појас и пут“ предвиђа повезивање кинеских лука и великих градова на обали са европским, превасходно кроз луке у Венецији и Атини.
Та линија је од раније у употреби, али добија на значају откада је кинеска компанија COSCO 2009. инвестирала у Атинску луку Пиреј.
Када је COSCO група закупила Терминале 1 и 2 Пирејске луке, она је постала једна од најбрже растућих у свету по претовару робе.
Бродске пошиљке из Кине за Пирејску луку преко Индијског океана и Суецког канала, скраћују време транспорта за око 10 дана за Централно или Источноевропске земље, у односу на алтернативне луке попут Ротердама, Антверпена или Хамбурга.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
