Београд – Ако Србија очекује репарацију за бомбардовање 1999. то није нешто што ћемо урадити, али ћемо наставити да помажемо као и досад, каже амбасадор САД Мајкл Кирби.

Кирби је у „Кажипрсту“ истакао да је Србији од 2000. године пружено много подршке, а да се само у новцу та подршка мери милијардом долара.

„Мислим да би требало да се концентришете на будућност, а не на прошлост. Можете се бавити прошлошћу, али ако много времена потрошите на то, нећете се никада окренути будућности. Ми смо спремни да помогнемо“, каже Кирби.

Кирби је навео да је сплет околности довео до бомбардовања, а да је затим уследила подршка многих земаља.

„Да, ми јесмо бомбардовали, такав је био сплет околности које су до тога и довеле. Покушали смо да реагујемо кроз УН, то нам није пошло за руком, а касније је донета резолуција 1244. Многе земље пружиле су подршку и потрајало је прилично да се ваша земља поврати“, рекао је Кирби.

Он је истакао да Србија може да и даље рачуна на помоћ од САД и што се тиче незапослености и што се тиче економских промена у земљи.

Тема у „Кажипрсту“ био је још један део прошлости, а то су ратни злочини на Косову, за које је амерички амбасадор у Београду рекао да морауј бити истражени.

„Клинт Вилијамсон који је истраживао тему после извештаја Дика Мартија је искусан тужилац. Разговарао сам са њим и сложили смо се да су злочини, ко год да је жртва, страшни и да не смеју бити толерисани. Одређене ствари су биле ван оквира онога што сме да се догоди у рату. Подржавамо суд за ратне злочине и његово постојање, јер мора да се каже ко је шта урадио и да то прође кроз суд и да ако има доказа буде пресуда“, рекао је Кирби.

На питање да ли би косовски „премијер“ Хашим Тачи могао да буде предмет истраге и суда рекао је:

„Сигуран сам да је Клинт Вилијамсон истраживао све где су га докази водили и да није било ограничења. Да ли је Тачи умешан, то заиста не знам, али сам сигуран да ће ускоро сви детаљи бити објављени“, рекао је Кирби.

Косовско питање је једно од кључних на путу Србије ка ЕУ, који подржавају САД. Кирби каже да је питање да ли је признање косовске независности услов питање за европске званичнике.

„То морате да питате ЕУ, али је у јесен 2012. Хилари Клинтон је била у Београду са Кетрин Ештон и у том разговору је тема била нормализација односа и није било изјаве, нити захтева да то значи признање Косова као независне државе. Нисам видео да се ту нешто променило, али је то питање за господина Давенпорта и ЕУ“, рекао је Кирби.

Амбасадор је рекао и да би, судећи по ономе како ЕУ сада ради, био изненађен да то постане услов.

„Али, нећете ви још скоро стићи у ЕУ и до 2020. много тога може да се деси. Ипак, мислим да добри односи не подразумевају признање независности“, рекао је Кирби.

Кирби се осврнуо и на нову Владу Србије и на експозе новог премијера Александра Вучића. Као и претходних дана, Кирби је истакао да ће Србији бити боље ако буде испуњено оно што је нови председник српске владе представио као програм свог кабинета.

„Експозе је био амбициозна најава онога што ће морати да се уради, а и током кампање је речено да ће бити тешко. Био је то доста отворен говор, током ког је поменуто све што је требало и он је представио грађанима све циљеве. Мислим да ће бити добро за Србију ако успе све што је намерено“, рекао је Кирби.

Амерички дипломата је рекао да ће с новим премијером и члановима владе водити исте разговоре као и до сада.

„Он и други Срби треба да одлуче шта је у интересу Србије. Ја посматрам оно што Србија сматра да су њени интереси, поредим то са интересима моје владе и гледам да ли постоје преклапања и воља да радимо у истом правцу. То је природа мојих разговора“, рекао је Кирби.

„Повремено износимо и разлике, али тако је у свакој земљи.“

Он је прецизирао да експозе оцењује амбициозним због тога што пут који је за Србију неопходан представља велики задатак.

„Економски проблеми су ту, БДП је на две трећине онога што је био пре 25 година и премијер је изразио жељу да се то преокрене, да се реши незапосленост, а ту је и пут ка ЕУ. Вучић је говорио о свим реформама које су неопходне, о променама у функционисању саме власти и о реформи правосудног система“, рекао је Кирби.

Амбасадор САД је означио промене у правосуђу као нешто што је важно и за грађане Србије, али и за долазак страних инвеститора.

На питање да ли има поверење да ће тај део посла бити урађен Кирби је рекао „Искрено се надам“.

Кирби је објаснио и своју посету изборном штабу СНС у изборној ноћи као знак подршке српском народу.

„Грађани Србије су се изјаснили, они су били ти који су изгласали тих 158 места и мислим да је требало да честитам. Нисам провео много времена покушавајући да проценим шта да урадим. Говорио сам на једној ТВ станици, појавили су се резултати и решио сам да честитам. То није неопходно тумачити као подршку Вучићу или СНС, већ то треба да посматрате као подршку српском народу на његовом путу“, рекао је Кирби.

„Питање Прајда је питање какво друштво желите“

На том путу, истакао је Кирби, потребно је много радити на побољшању положаја делова друштва који су угрожени.

„Има људи који живе са скромним приходима, у неким деловима Србије је незапосленост велика, биле су поплаве, имате доста рањивих, болесних људи којима је потребна помоћ, ту су Роми који су остављени на маргини, све то су групе којима треба помоћи“, рекао је Кирби.

На питање шта је јс Парадом поноса и положајем сексуалних мањина, Кирби каже да је то питање за Србију.

„Волео бих да наставимо да градимо на поруци премијера да жели да Србија буде слободно и отворено друштво. У Србији имате 30 етничких група, списак је дугачак, имате много различитих вера, а имате и ЛГБТ заједницу. Долазим из мултиетничких САД поглед, моја бака је рођена у Мађарској, а у САД свако може да се осећа Американцем без обзира на то да ли је рођен тамо, у Мађарској или у Африци, без обзира на то да ли је католик или муслиман, стрејт или геј. Србија има више тих мултикултуралних мотива него што многи мисле. Мислим да су права сексуалних мањина део тога“, рекао је Кирби.

Он је истакао да ипак Влада мора да донесе своје одлуке о евентуалној подршци „Прајду“.

„Влада мора да донесе сама своје одлуке. Моја влада има мишљење, али Србија је Србија и има право на своје. Међутим, право питање је какво друштво желите. Да ли желите друштво у коме свако може да каже да је различит, да има различито мишљење и да постоји узајамно поштовање. Мислим да је боље живети у друштву које је толерантно и то смо јасно рекли“, рекао је Кирби.

На питање о слободи медија, Кирби је одговорио констатацијом да се много говори о тој теми у Србији и да је срж свега економска слобода.

„Последњих дана се говори о томе како неки медији третирају СНС. Део слобода се односи и на то да не морате да примате новац од државе. Економски проблеми су значајни и они утичуна медије. Чујем критике, али знам да је то питање које је део захтева ЕУ према вама. Мислим да би то требало да помогне медијима да стану на здравије ноге. Мислим да се овде често одражавају мисли ‘економских господара’, а не власти“, рекао је Кирби.

Он је истакао да је сређивање економских проблема и стварање бољих пословних услова за оглашиваче нешто што ће помоћи и појединцима и влади, али и медијима јер би се тако отвориле нове могућности и ниво извори за финансирања, којих је, како каже, мало.

Амбасадор је говорећи о телевизији Н1 и заједничком састанку са бившим директором ЦИА Дејвидом Петреусом и новим премијером Александром Вучићем рекао да је у питању нова врста инвестиције за САД.

„То је сасвим другачија инвестиција од других које смо имали, јер су оне углавном биле усмерене ка томе да се у Србији нешто производи што се продаје ван Србије. Сада ККР улаже у продају нечега у Србији Србима и то је велика разлика. Она говори да економска снага Србије укључује могућност Срба да троше. Део поруке у разговору са Вучићем је био да је ово другачија од инвестиција од оних које нешто зидају, већ је ово она која се окреће потрошачу“, рекао је Кирби.

Кирби је истакао и да Петреус јесте био на челу ЦИА, али да је у Београду био на свом новом послу.

(Б92)

Ознаке: 1999, бомбардовање, Мајк Кирби, НАТО, Србија