БЕОГРАД – „Драго ми је што и Србија и Европска унија сматрају да је Србија на путу ка ЕУ. Отварање поглавља је огроман корак напред. Што се мене тиче, Србија је увек била европска земља, у њеном средишту. Једна од ствари које сам научио о старом Риму јесте да су се римски цареви рађали у Србији. Ми луцкасти Американци смо мислили да су римски цареви из Рима. Испоставило се да је четвртина њих рођена у Србији. Односи са суседима су такође много бољи него што су били, што нема никакве везе са мном, већ између осталог и с тим што су владе овде и у суседству хтеле боље односе“, каже Мајкл Кирби, амбасадор Сједињених Држава у Србији, на крају свог мандата који је започео у септембру 2012. Интервју Мајкла Кирбија за „Данас“ преносимо у целости.

Шта мислите да треба да буде урађено да би односи Србије и САД били још бољи?

– Па, мислим да треба сви да разумемо како дефинишемо будућност. Ја живим у садашњости, уздам се у будућност, могу да проучавам историју, али покушавам да не живим у прошлости. Можда ћу када будем имао 80 или 90 година, почети да живим у прошлости. Требало би да на изградњу односа гледамо кроз будућност уместо да критикујемо оно што се десило у прошлости. Мислим да је видљиво много тога што је влада овде учинила да унапреди живот грађана Србије на практичан начин. Што се тиче конкретно сарадње, почели смо много тешње да сарађујемо са вашом војском. Мислим да можемо даље напредовати поштујући прошлост, али не везујући се за њу.

 Мислите да је јавност у Србији оптерећена прошлошћу?

– Мислим да већина људи брине о послу, хоће ли следеће недеље или месеца имати довољно новца за своје потребе. Грађани су више усредсређени на данас и на следећу недељу него на наредне три године. Дугорочно су забринути за будућност и школовање деце, ако их имају, и да ли ће моћи овде да нађу посао, јер мислим да људи воле да имају породицу у својој близини. Владе морају да брину, на средњи и дужи рок, на стварању услова, да здравствени систем буде приступачнији, да финансијска ситуација буде солиднија, да би, кад се људи једног дана пензионишу, имали добру основу.

Садашња Влада Србије поставила је себи циљ да преговоре о чланству са ЕУ заврши до 2020. Да ли је тај план реалан?

– Надам се. Биће потребно доста рада да се стигне до тог циља. Ствар је преговора када ће правила ЕУ бити примењена у Србији. Улазите у клуб који већ има своје чланове. Потрајаће, и много тога треба чинити да се до тога стигне.

Може ли било која земља на Балкану, укључујући Србију, да буде означена као „лидер у региону“?

-Па, имате бројније становништво од већине комшија. Београд је атрактиван за људе из земаља бивше Југославије. Мислим да је Београд космополитски град и да можете тврдити да сте лидер, али исто тако то могу и други. Странци се у Србији осећају добродошлим. Видим у последње три године да су односи са Мађарском много бољи, са Косовом су далеко од савршених, али много су бољи. Добри су и односи са Македонијом, а погледајте колико се ствари побољшало са Албанијом, коју је премијер посетио маја 2015.

А како видите односе Србије са Хрватском и БиХ?

– Знате шта се десило у Сребреници, онда су овде брзо после тога били чланови босанског Председништва, пила се кафа у центру града, а 11. новембра премијер је поново био у Сребреници, најавио и доставио финансијску помоћ. Одржан је састанак две владе, односи се поправљају. Што се тиче Дејтонског споразума, људи још налазе начин да живе у складу са њим.

Добри односи Србије и Републике Српске нису сметња?

– Више пута сам чуо од премијера да Србија верује у територијални интегритет БиХ. Ваша влада каже да постоје специјални односи са РС као делом БиХ. А Дејтон каже да је то у реду. Што се тиче Хрватске, премијер је ишао на инаугурацију председнице. Било је „штуцања“ у вези с мигрантима, али мислим да је то решено. Видећемо како ће бити с новом владом тамо и изборима овде.

Постоји ли „трка у наоружању“ у региону?

– Не мислим да постоји трка у наоружању. Повремено се понешто купује, али не мислим да је НАТО сада претња Србији нити да је Србија претња суседима. Чини ми се да је први приоритет свих влада да осигурају да је друштво безбедно од проблема изнутра и споља, а онда да земља буде богатија. Више бих волео да видим да улажете новац у образовање или болнице. Оружје много кошта, а ви немате много новца. Не видим да постоји трка у наоружању.

Мислите ли да утицај Русије у региону може порасти до те мере да Русија може бити алтернатива за ЕУ и НАТО? Алтернатива коју би Србија могла да изабере?

– Мислим да је Србија одабрала да се придружи ЕУ, као економском моделу и моделу владавине права и многих других ствари, система вредности. Имате много већу трговинску размену са ЕУ него са Русијом. У 2015. опао је извоз српске хране у Русију упркос могућностима. Недавна анкета коју сам видео показала је да је Русија за грађане Србије далеко од врха привлачности. Показала је да би 43 одсто Срба радило у ЕУ, 23 одсто у САД и 11 одсто у Русији.

Да ли ће расти политички утицај Русије овде?

– Има назнака да би Русија била срећна ако би било тако. И ми смо срећни ако наш утицај расте, што је логично. Видимо да ће и Кина бити више ангажована. То не значи да не можете истовремено имати аранжмане с Русијом и другим земљама и ићи ка ЕУ. Различите земље ЕУ имају различите односе са Русијом. Не мислим да постоји избор између ЕУ и Русије. Али не мислим ни да је Русија економски модел који Србија може да следи. Тешко да Србија може да опонаша земљу чија је економија заснована на нафти, природном гасу и никлу, а немате ни толики број грађана, ни толику територију.

Слажете ли се са образложењем премијера Вучића за расписивање избора, наиме да „друштвени сукоб“ блокира реформе у Србији?

– Ја сам посматрач ситуације, не судија. Мислим да је он морао да одлучи – ако је жеља да Србија уђе у ЕУ 2020. године – који је најбољи пут до тога. Одлучио је да је то кроз превремене изборе. У супротном, редовни избори би били2018… У то време бисте морали да усвајате највећи део закона у складу са ЕУ, и били бисте усред тог процеса. Како год, биће интересантно. Пратићу изборе из САД, као и наше.

Дакле, можда је паметно што ће избори бити ове године?

– Има смисла што су сада избори, али тешко је предвидети шта би било за две године. Влада мора да буде снажна, стабилна, ефикасна у пролажењу кроз свих 35 поглавља са ЕУ. Мој утисак је да ће грађани одлучити да остану на европском путу, 24. априла или када год.

У Србији се верује да влада – било која – не може бити промењена без сагласности САД и ЕУ. Како то коментаришете?

– Па, ви овде волите гласине. Посао нас дипломата јесте да радимо са изабраним владама. Имате изборни систем који функционише, радио сам са овом владом коју су изабрали грађани, као и оном изабраном 2012. Мој претходник радио је са претходном владом. С овом ће радити и мој наследник који долази следеће недеље. Дакле, радимо са владом коју грађани Србије изаберу. Наравно, желимо владу која с нама жели да сарађује, али мислим да то жели влада свака земље.

Хвалите дијалог Београда и Приштине. Може ли он бити угрожен због ствари као што су недавна пресуда Оливеру Ивановићу или визни режим за Косово?

– Стално има доста разлога да с неким не разговарате. Потребно је много више храбрости и државништва да разговарате са људима са којима се не слажете. Али мени изгледа да је ова влада посвећена напретку. Упркос проблемима на Косову, нова рунда дијалога иде у Бриселу. Мислим да је боље за све грађане да се настави дијалог. Често се мисли „ако они добијају, ми морамо да губимо“. Ми, Американци, верујемо да обе стране у неком спору могу да добију. Мислим да је то у овом случају могуће.

Како видите медијску ситуацију у Србији и протесте дела новинара?

– Али протести су у вези с нечим мало другачијим, са министром Гашићем. Медијска ситуација је компликована из много разлога. Економија је слаба, нема огласа колико их је било, рецимо, 2008. Имате много новина, више их је у Београду него у Њујорку. Уз то, људи све више прате вести онлајн, традиционални бизнис са новинама се променио. Млади се питају шта су новине. Некада сте имали један или два ТВ програма, а сада на кабловској налазим преко 200. То значи мање новца за више канала. А чуо сам и да „новинари воле да једу“. Ситуација је, дакле, рањива. Било је и неких ружних ствари у новинама. У једним новинама сам у стрипу приказан као нечији хомосексуални љубавник, нисам се жалио. Изабран сам у новинама и за трећу најутицајнију особу у Србији, био сам поласкан. По мени, најважније је тачно извештавати.

– Премијер Вучић је 2012. рекао да сте му пријатељ, и „прави пријатељ“ Србије. Али недавно је тврдио да сте само познаници и да се не може „похвалити“ пријатељством с вама. Како бисте описали ваш однос?

– Добро смо сарађивали. Мислим да се прави тест пријатељства једног, рецимо, амбасадора и премијера састоји у томе хоћемо ли бити у контакту за годину или две, кад одем у пензију. Јер тада о томе добровољно одлучујете. Веома волим Србију… Заиста сам добро сарађивао са премијером, али знаћемо да ли смо пријатељи за две-три године… Он воли добро вино, америчко или српско. Знате, амбасадорима кажу „будите пажљиви“… Ја сам на званичној позицији, као и он. Кад не буде више премијер – колико год година прошло до тада – видеће колико се неком свиђао зато што је премијер или конкретан човек. То је тако свуда. Рекао бих да ми се допало у Србији. Допадају ми се људи. Ви Срби имате топле и срдачне личне односе.

Ознаке: Америка, ЕУ, Кирби, Србија