Прочитај ми чланакУједињене нације захтевају од држава да делују без одуговлачења, како би зауздале последице климатских промена. Ефекти загревања манифестују се брже него што је предвиђено, и ако се не предузму хитне мере, може бити прекасно.
Уједињене нације захтевају од држава да делују без одуговлачења, како би зауздале последице климатских промена. Ефекти загревања манифестују се брже него што је предвиђено, и ако се не предузму хитне мере, може бити прекасно.
Ово је једна од главних порука извештаја Глобалне еколошке перспективе (Global environment outlook GEO-6) који је представљен за Програм Уједињених нација за природну средину (UNEP) у Најробију (Кенија), где се ових дана одржава Скупштина за природну средину.
Раст становништва, убрзана урбанизација, пораст потрошње, увећање пустиња, деградација тла и климатске промене, свeукупно су створили једну оштру оскудицу воде, каже извештај. „Ако се ове тенденције наставе и ако се не примене решења која побољшавају тренутне моделе производње и потрошње, ако не користимо ресурсе на одржив начин, стање природне средине у целом свету наставиће да се погоршава.
Суштински је важно да схватимо да ритам промене природне средине зависи од нас, и почнемо да радимо са природом, а не против ње, како би смо парирали овим претњама“, упозорио је извршни директор UNEP-а, Ахим Штајнер, током презентације извештаја. Штајнер је поновио, да ипак, ако се предузму хитне мере, још увек има времена да се зауставе неке од најгорих последица.
За Жаклин Мекглејд, шефа научног департмана ове специјализоване агенције УН, најургентније је да се осигура приступ питкој води. „Ако немамо воду доброг квалитета, здравље се брзо погоршава.
Велика је оскудица у целом свету, тако да овом ресурсу морамо прићи и користити га ефикасно. Мора се регулисати руковање отпадом, како токсичне материје не би контаминирале воду. Управљању водом мора се приступити на холистички начин“, тврди она.
GEO-6, који се сматра најкомплетнијим извештајем о овој материји, хоће да пружи детаљну научну информацију, која служи за примену нове политике. Садржи шест одвојених извештаја који објашњавају специфичне проблеме региона, на које UNEP дели планету.
Западна Азија и Блиски исток
У овом региону, најкритичнији проблеми су деградација тла и ширење пустиње, који носе последице по економију и природну средину. Раст становиштва и стални конфликти и ратови су поткопали способност тла да обезбеди води и храну. Велика премештања становништва су изазвала велики притисак на природну средину, и управо избеглице највише трпе од ових ефеката.
„Има три милиона расељених особа и иза њих остају отпад и шут који такође загађују воду. То није њиховом кривицом јер не рачунају на било какве олакшице од влада. Људи у покрету такође морају да се угреју, и на пример, секу дрвеће и ложе отпад. Мада пажња треба да буде усмерена ка људима, катастрофалне последице миграцијских рута такође су присутне и за природну средину”, тврди шефица за науку UNEP-а.
Латинска Америка и Кариби
Урбане зоне и њихово становништво настављају да расту – у 2015. години, 80% становништва региона живело је у градовима. Средња класа троши и загађује све више. Појачава се емисија гасова и квалитет ваздуха у градовима се смањује.
„Тенденције претњи по природну средину су мање-више исте што се тиче смањења шума, загађења воде и ваздуха у градовима, али климатске промене поспешују ове проблеме“, објашњава Дијего Мартин саветник у UNEP-у.
Овај орган препоручује, да се одвоји економски раст од потрошње ресурса. „Смањивање зависности од фосилних горива и диверзификација извора енергије су важни за регион“, каже извештај.
Африка
Овај континент је веома богат биодиверзитетом. Ипак, његов природни капитал је под притиском урбанизације, индустријализације и раста становништва. Сиромаштво и недостатак улагања поспешују еколошку кризу у многим регионима, што спречава становништво да користи природне ресурсе на одржив начин“, каже студија УН-а.
Загађење ваздуха је једнак проблем за природну средину и људско здравље. Неких 90% популације субсахарске Африке је изложено овом загађењу унутар својих кућа услед коришћења чврстог горива за кување, грејање и расвету. Сваке године умре око 600 хиљада људи на континенту због овог узрока. Иако је популација са приступом питкој води порасла са 64% на 68% између 2005. и 2012. године, још увек има много људи који немају поуздан приступ води за пиће. У свом извештају, УН препоручује владама да побољшају своје оскудно управљање природним богатствима.
Северна Америка (Канада и САД)
Услови природне средине у овом региону су побољшани захваљујући примени одговорајућих политика, прикупљању података и добром законодавству. Квалитет ваздуха је повећан услед нових тенденција у технологијама. Квалитет воде је веома добар у већем делу региона, мада има проблема са оскудицом. Мрежа заштићених зона и добро руковођење помажу очувању билошке разноликости.
Упркос „опрезном оптимизму у региону“, који се показује у извештају, климатске промене све више утичу на овај регион. На пример, извештај сугерише, да је глобално загревање повећало сушу између 15% и 20% у држави Тексас, где су 2015. године, разарајуће поплаве окончане са једном сушом у трајању од пет година.
Азија и Пацифик
Економски раст без преседана, врши јак притисак на екосистеме. Неодрживив раст потрошачког модела, погоршао је квалитет ваздуха (осам од десет најзагађенијих градова у свету су у Индији и Кини). Осим тога, недостатак воде и продукција смећа угрожавају здравље људи и природну средину. Пораст потражње за фосилним горивом и ресурсима узрокује деградацију средине и губљење разноликости. Овај регион садржи 60% светског становништва, са 4 милијарде људи у 2012. док је за 2050. годину, пројектовано 5,08 милијарди људи.
У 2030. години, средња класа ће имати 4,9 милијарди људи и трошиће све више. Прехрамбене навике се мењају.
Све већа потрошња меса узрокује све већи притисак на екосистем региона. Уништавање шума наставља се гигантским корацима. UNEP препоручује обрасце потрошње и производње који су одрживији, ефикасније коришћење ресурса, и одвајање економског раста од експлоатације природне средине.
Европa
Мада је било побољшања у неких деловима региона, загађење ваздуха је највећи ризик за становништво.
Према Светској здравственој организацији, у 2015. години, десило се 500 хиљада прераних смртних случајева услед овог проблема. И више од 95% урбаног становништва је изложено нивоу контаминације који је већи од препоручљивог.
Глобално загревање може да узрокује већу оскудицу воде. Смањење воде у рекама може да утиче на производњу електричне енергије.
