Прочитај ми чланакОбелодањене књиге стрељаних које је открила државна комисија за тајне гробнице. Највише ликвидираних у односу на све бивше комунистичке државе.
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за „Новости“, открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју.
Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи.
– Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене „на реч“ или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом – каже Цветковић. – Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи Озне.
На основу њих, урађен је детаљан попис жртава. Пописано је око 35.000 људи убијених без суђења, још 2.000-3.000 убијено их је по судским пресудама, што документују уписници војних судова, и око 24.000 људи ликвидирано је или је умрло у логорима. Махом је реч о фолксдојчерима по Војводини, што се види из књига логораша. У бази Државне комисије укупно се налази 59.912 имена.
Како се види из књиге стрељаних за подручје Ниша, Лесковца, Пирота…, подаци о жртвама уписани су по колонама: име и презиме, занимање, одакле је жртва, којој организацији и установи припада, када је и где ухапшена, када је и где кажњена и ко је донео одлуку о казни. У последњој рубрици свуда стоји Озна.
Међу стрељанима има земљорадника, учитеља, адвоката, свештеника… У рубрици којој су организацији припадали наводи се: ДМ (покрет Драже Михаиловића), СДС (Српска државна стража), добровољац Љотић (покрет „Збор“), четник, полиција, пољска стража, градска стража, али и уопштене оптужбе – „везе с Немцима“, „комесар села“, „радила у немачкој болници“, „народни непријатељ“…
– Велики део тих документа сачуван је у архиви БИА и предат Архиву Србије, а овакве детаљне евиденције нису пронађене у Словенији и Хрватској. Може се рећи да је то јединствен сачуван документ у целој комунистичкој Источној Европи. Од свих комунистичких земаља, у некадашњој Југославији, односно Србији, после рата је ликвидирано највише људи – објашњава Цветковић.
Ликвидација је било, каже, и у Мађарској, Пољској, Бугарској, Румунији, али ни издалека толико, нити су вођене такве евиденције. У Румунији се број убијених мери стотинама, у Мађарској и Пољској хиљадама, у Бугарској је реч о десетак хиљада људи, а само у Србији бројка премашује 35.000!
Зашто је Озна водила овако прецизну евиденцију? Цветковић мисли да нису веровали да ће документа било када бити обелодањена, као ни да ће КП пасти с власти. Речју, није било страха пред јавношћу и некаквом кривичном одговорношћу. С друге стране, у свим тоталитарним режимима тајна полиција има претензије да о свима зна све, „из безбедносних разлога“, а нарочито ко потиче из породице у којој је неко стрељан. То је увек могао да буде згодан начин за компромитацију непослушних.
Ипак, 20-30 одсто књига стрељаних уништено је после пада Александра Ранковића, када је „чишћена“ Удбина документација. Данас оваквих књига нема комплетираних нпр. за Београд, Шабац, Крагујевац…
ЛИНК
Књигу стрељаних за нишки, лесковачки, пиротски и врањски крај можете наћи на линку http://online.fliphtml5.com/qslu/gcte/, а списак свих жртава и масовних гробница на сајту Министарства правде http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/.
