Прочитај ми чланак

КО ЋЕ СВЕ НА РАЗГОВОРЕ О КОСОВУ: Са Вучићем владике СПЦ, академици и део опозиције

0

Председник Србије Александар Вучић започеће широки друштвени дијалог о Косову у септембру, а како је већ најавио, позив да учествују добиће све релевантне политичке странке, невладине организације, СПЦ и САНУ.

Део опозиције прихвата позив, део инсистира на јединственом ставу о позиву, а поједине опозиционе странке од Вучића прво траже конкретно решење.

Вучић је за „Блиц“ јуче написао ауторски текст у коме је позвао на унутрашњи дијалог и поручио да Србија није за потцењивање, иако Албанци имају значајну подршку западних земаља. Такође, навео је да решење не лежи у митовима, али ни у негирању и одрицању од свих наших националних и државних интереса. Проналажење решења, како је нагласио, захтева главу врућу од сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције и руке упрљане компромисима. „И наше и албанске“, истакао је.

А шта о позиву на разговор о „најскупљој српској речи“ мисле они којима је позив упућен?

Директор Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) Милан Антонијевић каже да ће се његова организација одазвати и активно учествовати у доменима који се тичу људских права и правосуђа.

– Цивилно друштво је спремно на дијалог око Косова, а грађани са правом очекују помаке који се тичу људских права и правосуђа. Та питања су и иначе била одлучујућа да се бавимо бриселским дијалогом и нема разлога да сада променимо тај став – напомиње Антонијевић.

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт каже да ће одлуку о томе да ли ће прихватити позив донети после консултација са својим тимом. Истиче и да је дијалог о свим кључним питањима у друштву неопходан.

– Нажалост, дебата о томе шта српско друштво мисли о будућим односима Србије и Косова је замрла пре доста година. Било би добро да у таквом дијалогу учествују све структуре – од Академије наука и уметности, универзитета, цивилног друштва, независних истраживачких институција, медија, привредних субјеката. Наравно, он подразумева и учешће доносилаца одлука, представнике власти и политичке опозиције – закључује Лихт.

За разговоре су спремни и СПЦ и САНУ. СПЦ је рекла да ће Црква „радо помоћи државном врху“, а спремност да дају своје мишљење исказао је и генерални секретар САНУ Марко Анђелковић.

– Председник Републике учинио би част САНУ ако би позвао чланове Академије да изнесу своје мишљење о темама важним за наше друштво, па тако и о КиМ – рекао је за „Новости“ Анђелковић.

Када је у питању опозиција, шеф ДСС Милан Јовановић каже да ће прихватити Вучићев позив, уз напомену да то питање не може да се реши на брзину, а поједине партије попут ДС позивају Вучића да прво саопшти конкретан предлог.

Вучић тврди да решење не лежи у митовима, али ни у одрицању од националних интереса.

– Иако су снаге које су изгубиле Косово водиле све време бесомучну кампању против демократа као издајника, чим су дошли на власт наставили су дијалог, сами себе називајући великим патриотама и спасиоцима. За разлику од њих тада, ми поздрављамо наставак дијалога са косовским Албанцима. Забринути смо због свега што се на Косову дешава и што се животи тих људи користе за политичка препуцавања. Из тог разлога и како Вучић те и такве разговоре не би злоупотребио позивамо га да прво одговори шта је договорио у Бриселу, а да затим оформи преговарачки тим за Косово и јавно саопшти свој предлог решења за питање Косова – предлаже шеф ДС Драган Шутановац.

Константин Самофалов из СДС сматра да би опозиционе странке морале да заузму јединствени став о Вучићевом позиву.

– Дакле, прво се у медијима покрене тема о неком позиву, пре него што он уопште и стигне. Осим тога, у контексту разговора који се воде око заједничког наступа демократске грађанске опозиције на београдским изборима, опозиционе странке би требало да договоре заједничко деловање и по свим осталим важним питањима. Тако сматрамо да би у ове договоре опозиције требало укључити и заједнички одговор на позив Вучића на разговоре о КиМ – напомиње Самофалов.

За лидера Двери Бошка Обрадовића тренутна власт је „већ признала Косово“ и каже да нема проблем и да Вучићу то каже у лице.

– А да ли ћемо се одазвати зависи од одлуке председништва Двери – каже он.

Очекивано је да владајуће странке одговоре позитивно, а лидер СПС Ивица Дачић позива јавност да узме удела у овим разговорима.

СПО: Подршка дијалогу о Косову

Српски покрет обнове пружио је пуну подршку иницијативи председника Србије Александра Вучића да се отвори унутрашњи дијалог о Косову, јер, како истичу, то залагање представља политику реалности. – Наша странка активно ће учествовати у овом дијалогу и понудиће своје конкретне предлоге да Косово више не буде симбол смрти и пораза, него симбол борбе за живот и победу земаљске, а не небеске Србије – навео је лидер СПО Вук Драшковић.

8 коментара “КО ЋЕ СВЕ НА РАЗГОВОРЕ О КОСОВУ: Са Вучићем владике СПЦ, академици и део опозиције

  1. pERA каже:

    СПЦ=Пљачкашка организација у служби режима. Подржали су накарадни Бриселски споразум, не сумњам да ће дати подршку и независности КиМ. Епархија рашко-призренска се припрема за измештање из Призрена у Н.Пазар/Рашка.
    САНУ=част изузецима, али то све више личи на скупину маторих сенилних комуњара. Сетимо се само неких од изјава и нескривене подршке режиму.
    Опозиција=БоТа, Чеда, Шуле, Радуле, Воја,…исто што и ови на власти. Намеће нам се лажна опозиција која ради против интереса Срба и Србије!
    Са њима ће он преговарати, а исход је већ познат.

  2. Aljeka каже:

    Како се само лепо смешкам .. па зар нисам прави вођа? Додуше то је уз помоћ јаких лекова али нико није савршен.

  3. lesaNS каже:

    Samo neka se dogovore… brijaće narod popove…

  4. EUInformer2 каже:

    Nataša Kandić: Mesto u UN bio bio dokaz dobrih namera Srbije da pomogne građanima Kosova

    Filip David: Dokaz promene politike bilo bi priznanje Kosova

    Ne znam šta znači promena zvanične politike o Kosovu, ali ako to podrazumeva i razgovor o priznavanju Kosova, pozdravio bih – ocenjuje pisac Filip David. On smatra da je razgovor o priznanju Kosova najbolji način da se reše problemi.

    – Razgovor o priznanju kosovske nezavisnosti je najbolji način da se počnu rešavati svi problemi, od imovinskih do zaštite manjina – ističe Filip David.

    On, ipak, zaključuje da će poverovati u iskrenost Vučićevih namera o rešavanju kosovskog problema, tek kada bude, kako kaže, video da i Vučićevi tabloidi i TV stanice to podržavaju.

    Da je je unutrašnji dijalog o Kosovu odlučujući za budućnost Srbije, smatra i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

    – On je teži od dijaloga sa Kosovom u Briselu. U unutrašnjem dijalogu moraju se poštovati činjenice, a suziti prostor političkim i društvenim štetočinama, koji sve čine samo da zaštite sebe od krivične odgovornosti ili uklanjanja sa pozicija vojne, civilne i izvršne vlasti. Pomoglo bi kada bi se svi složili da Srbija definitivno odustaje od neprijateljstva prema Albancima i zastrašivanja Srba da će koliko sutra biti ubijeni. Mesto u UN bio bio dokaz dobrih namera Srbije da pomogne građanima Kosova da se članstvom u međunarodnim organizacijama poboljša život običnim ljudima (i Srbima). I nema bolje garancije dobrosusedskih odnosa – ističe Nataša Kandić.

    Ona upozorava da ima puno protivnika dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova.

    – Tu su oni koji još skrivaju informacije o tajnim grobnicama oko 1.000 Albanaca, ali i političari koji skrivaju podatke o pogibiji dečaka na Košarama, slaveći komandante koji su ostavljali i njihova tela, kao heroje koji su navodno zaustavili stotine hiljade stranih vojnika i sačuvali Srbiju. Najteže je u tom dijalogu što protivnici priznanja realnosti, činjenica i prave brige o Srbima na Kosovu, nisu samo Diković, Dačić, Drecun, Tabaković, Odalović… nego i najveći deo opozicije, sa svojim stavovima “Srbija daje ustupke koje prethodna vlast (Tadić) ni danas ne bi dala” – smatra.

    Ona zaključuje da je vreme da se kosovski čvor razreši.

    – To bi bio početak procesa pomirenja u kojem Srbija mora da odustane od ratne, kriminalne Srbije i da oslobodi buduće generacije sramote i stida zbog počinjenih nedela. Nisu u pitanju samo ratni zločini. Sve ove godine, od 1999. do danas, pokazuju da političari a ni društvo u Srbiji nisu spremni za preispitivanje sopstvenog ćutanja i zajedničke sramote – ističe Nataša Kandić.

    1. Simerijanac каже:

      Александар Дугин: Национална држава и мултиполарни свет

      Једна од најзначајнијих одредница Теорије мултиполарности се односи на
      националну државу. Суверенитет ове структуре је већ доведен у питање у
      време идеолошке подршке неком од блокова (у „Хладном рату”), а у време
      глобализације ово питање захтева још појашњавања. И теоретичари
      глобализације говоре о потпуном исцрпљивању „националних држава” и
      њиховог неопходног пребацивања у „Светску владу” (Ф. Фукујама, раније)
      или говоре о веровању да националне државе још увек нису извршиле своју
      мисију, те зато морају да наставе да постоје још неко дуже време, а циљ
      је да што боље припреме своје грађане за интеграцију у „Глобално
      друштво”. (Ф. Фукујама, касније).

      Теорија мултиполарности показује да су националне државе
      евроцентрични, механички феномен, а на ширем плану су и „глобалне” чак и
      у раним фазама (идеја индивидуализма, грађанство као норматив, припрема
      терена за „друштво грађана”, а самим тим и за „глобално друштво”).
      Чињеница да је садашњи свет подељен на територије националних држава је
      последица колонијализма, империјализма и пројекција западног модела на
      читаво човечанство. Те стога национална држава у себи не садржи неку
      самодовољност, која одговара Теорији мултиполарности. Теза о очувању
      националних држава, у смислу конструкције мултиполарног светског поретка
      је једино важна у случају да, у прагматичном смислу, може да омета
      глобализацију (али не и да јој доприноси) и ако у себи крије сложенију и
      значајнију друштвену стварност. На крају крајева, многе политичке
      организације (посебно у Трећем свету) су националне државе само у
      номиналном смислу, а практично су то разни облици традиционалног друштва
      са много сложенијим системима идентитета.

      У том смислу, став бранилаца Мултиполарног света је потпуно супротан
      од оног који заступају глобалисти: ако национална држава утиче на
      хомогенизацију друштва и помаже у атомизацији грађана, другим речима,
      спроводи темељну и стварну модернизацију и „вестернизацију”, таква
      национална држава нема никакву вредност, јер је она пуко средство
      глобализације. Национална држава није очувана на достојан начин и она
      нема никаквог смисла са тачке гледишта мултиполарности.

      Али, ако национална држава постоји као спољна подршка другом
      друштвеном систему – посебној и уникатној цивилизацији, религији, итд –
      треба јој дати подршку и чувати је док остварује своју еволуцију ка
      складнијој структури, у оквиру друштвеног плурализма, а у духу Теорије
      мултиполарности. Став глобалиста се директно супротставља свему овоме:
      они позивају на потпуно напуштање идеје националне државе као спољне
      подршке нечему традиционалном (као што су Кина, Русија, Иран, итд.), а
      са друге стране, позивају на јачање националних држава у којима су
      прозападни режими – Јужна Кореја, Грузија и државе Западне Европе.

  5. E. Lirsch каже:

    Sve istomisljenici vaginalnog kvislinga. A od „intelektualaca“ ce biti Vuk Draskovic Basara, Vejvoda predsednik SANU… Deo opozicije. Canak-krmak Jankovic-Jeremic, Jovanovic… Pa kad Tijanic upregne plavuse i Gebelsa ima samo da seva „svetla buducnost“…

    1. Ћирко каже:

      Опасно друштванце, шаролика менажерија, а сви упрегнути да нас сатаре! На крају се, ипак, ми питамо, а одговор се зна. Јок, мори!

Коментари су затворени.