Ред отужби, ред уцена, ред позива на бојкот... Агенти, ратови, гејеви... У реду је, схватили смо, Руси су "лоши момци". Али ко данас има храбрости да бојкотује Светско првенство у фудбалу? И да ли ћемо на крају у Русији видети све 32 екипе. Мислимо да је одговор - да. Али претње не стају. Последња је стигла из Енглеске.
Као што је једном приликом рекао Јозеф Сеп Блатер, бивши председник ФИФА, фудбал је феномен. С њим је на директан или индиректан начин повезано две милијарде људи. Било да су у питању играчи, тренери, функционери, навијачи, организатори такмичења, извођачи радова, достављачи хране… А, Светско првенство је најважнији фудбалски догађај. Најмање један минут финала између Немачке и Аргентине у Бразилу 2014. године гледало је по истраживању ФИФА 1,013 милијарде људи.

Laurence Griffiths/Getty Images
Ок, није баш Блатер човек којем треба веровати, с обзиром да је оптужен за корупцију, али чак и да су истраживања само делимично тачна, вреди ли стално претити бојкотом Шампионата, чак и ако је његов организатор Русија?!
Баш због оволике популарности политика упорно покушава да се увуче у фудбал. И када год неком нешто није по вољи, одмах поручи: „Хајде, да бојкотујемо Мундијал“.
Зна да од тога нема ништа, али звучи опако.
Неки који су позивали на бојкот заиста неће бити учесници Мундијала, попут Холандије и САД. Група фудбалера из Холандије после обарања малезијског авиона изнад Украјине 2014. године, у којем је највише погинулих било управо из њихове земље, тражила је да се бојкотује Русија и Мундијал. „Орање“ се, ипак, до последњег кола борило за место на Првенству, али просто други су били бољи од њих. У Русију неће ни Сједињене Америчке Државе, и ту су мишљења подељена.
Да ли су Американци „намерно“ испали?
Док једни мисле да нико није довољно глуп да због ванфудбалских разлога не учествује на оваквом такмичењу, онима који верују у теорије завера јасно је да екипа САД намерно није отишла у Русију. Јер како другачије објаснити чињеницу да Амери први пут после 1986. године, и седам узастопних учешћа, неће играти на Светском купу, а за пласман им је требало само да одиграју нерешено са аутсајдером Тринидадом и Тобагом у последњем колу. Да се не пласирају требало је да изгубе и да се поклопе још неки резултати. Епилог знате. Американци су изгубили 2:1, Панама је дала неки фантомски гол против Костарике…
Али, дајте да верујемо да је то све био сплет фудбалских околности. Спортски гледано, савез САД губи бар 10 милиона долара, губи лига, клубови, играчи, тренери, мање је интересовање спонзора. А, није безначајан ни податак да су челници савеза неколико пута током 2017. године боравили у Русији и у Санкт Петербургу тражили базу за смештај током Светског првенства.
„Енглези не знају да признају пораз“

Е, а сада су се и Енглези сетили да прете.
Према последњим информацијама британска влада не одбацује могућност да ће „Велика Британија тешко моћи нормално да учествује на Светском првенству у Русији, ако се утврди да се Москва налази иза ’Скрипаљевог случаја’“. Конкретно, иза случаја тровање бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља (66), који је заједно са ћерком Јулијом (33) недавно пронађен у несвесном стању на клупи у близини једног шопинг центра, у граду Солсбери, недалеко од Лондона. Они су и даље у критичном стању на одељењу за реанимацију, а Британцима ово тровање, засад непознатом супстанцом, „мирише на руски траг“.
Борис Џонсон, министар спољних послова Велике Британије, у свом говору у Парламенту споменуо је Британију, Русију, Светско првенство… Речи су, наравно, вешто коришћене, па се на прво читање олако може закључити да репрезентација Енглеске можда неће играти на Мундијалу 2018. Убрзо је, међутим, стигло тумачење, али незванично и „из извора блиских влади“, да се та претња односи на ушешће министара и других британских званичника на Светском првенству.
„У сваком инциденту британске и америчке власти траже некакав ’руски траг‘. Када високи званичник, као што је министар спољних послова Велике Британије изјави како је могуће да у том инциденту постоји ’руски траг‘, већ је јасно да се истрази намеће одређени правац. Тако можете повезати све што желите. Шта год да се деси, свуда можете да видите ’руски траг’, а потом може да уследи јачање санкција и бојкот спортских такмичења. То већ мирише на лудило“, прокоментарисао је за „Спутњик“ политиколог Александар Гусев.
Јозеф Сеп Блатер, бивши председника ФИФА, који је као што смо рекли оптужен за корупцију, у интервјуу за руски „Спорт експрес“, каже:
ДОНАЛДУ ПОЗЛИЛО! Капитен Црвене звезде у болници на КАРДИОЛОШКИМ ИСПИТИВАЊИМА! https://t.co/HJwc3PMMnu
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 13, 2018
„Светско првенство неће бити отказано нити одузето Русији. И све 32 репрезентације ће учествовати на њему. Мундијал у Русији није под упитником. Никада није ни био! Ствар је само у томе што Енглези не умеју да губе“.
Сноуден, пси и „ружне жене“
Поред Холандије, Америке, Енглеске, и име Шпаније било је током квалификација на „списку“ – НЕЋЕ УЧЕСТВОВАТИ, написано, додуше, графитном оловком. И овде разлог није била Русија, већ претња ФИФА да ће избацити Шпанце ако се политика буде умешала у рад Фудбалског савеза, а било је неких назнака.
Тајни агент и претња Енглеза, дакле, није први притисак на Русију и прво преплитање политике и спорта.
Повода за напад увек има, за једне оправданих за друге не. Било да је у питању Едвард Сноуден, бивши агент ЦИА који је добио азил у Русији, било да је у питању закон којим се ограничавају права ЛГБТ особа, Јужна Осетија, рату у Украјини, анексија Крима, сиријска криза, Авганистан, расизам, корупција, убијање паса луталица…
И напади увек имају исту поруку – бојкот!
Откако су Руси добили организацију Светског првенства кренули су напади и оптужбе.
После доделе домаћинства Русији 2010. године, тадашњи градоначелник Лондона Борис Џонсон јавно је објавио одлуку да откаже смештај у хотелу са пет звездица Блатеру и члановима ФИФА током Олимпијских игара 2012. године, иако је резервисао само дан пре одлучивања ко ће бити домаћин Мундијала.
„Енглеска је колевка фудбала и има најбољу инфраструктуру, а победила је Русија, несигурна земља, препуна криминала и која има само три изграђена стадиона. Од како сам градоначелник, а то је две и по године, у Лондону је украдено само шест бицикала. Занимам ме колико их је нестало у Москви?“, запитао се Џонсон.
Потом је неспретно наставио да напада Блатера:
„Блатер ми је рекао да су га у другим земљама које су конкурисале за Светско првенство дочекале лепе жене. Ми их нисмо имали, можда је то и пресудило“.
Ипак, први озбиљан повод за позив на бојкот СП био је рат у Украјини 2014. године, непосредно пошто је Владимир Путин „преузео“ Мундијал од Бразила. Потом је, наредне године, ФБИ водио истрагу против 14 лица, од којих су седморица били чланови ФИФА због корупције „тешке“ 150 милиона евра. Њих седморица су ухапшени 27. маја 2015. године у Швајцарској, а на захтев америчких власти. Нешто касније Јозеф Сеп Блатер био је принуђен да поднесе оставку на место председника ФИФА, а морао је и сам да се суочи са оптужбама да је знао за корупцију али да је ћутао, као да је у неким „акцијама“ и сам учесвовао. У питању је била исплата „консултантских услуга“ Мишелу Платинију од два милиона долара.
Удар „губитника“ на „победнике“
Многи су хапшење корумпираних челника ФИФА протумачили као удар оних који су изгубили трку за Мундијал (Енглеска, САД) на оне који су је добили (Русија, Катар). И ту се наравно поставља чувено питање „шта сте чекали до сада“, с обзиром да у оптужници пише да су „ухапшени били корумпирани 24 године“.
Тај став имао је и Сеп Блатер.
„Прво је ово био лични напад на мене, Платини на мене, а онда је ушла политика, па је постао сукоб Енглеске и САД против Русије и Катара“.
Тако је кренула прича да су Руси купили СП 2018, а онда је уследила и кампања одузимање и његово измештање.
И сам Путин је причао на тему хапшења функционера ФИФА и питао се какве они везе имају са САД, као и да хапшења немају везе са Русијом, али да су можда имала везе са реизбором Блатера и одржавањем СП 2018. године.
Немци нису претили бојкотом, али поједини посланици јесу позвали ФИФА да преиспита своју одлуку о организатору турнира, баш као и амерички сенатор Ричард Блументал, из редова Демократске странке. Повод су биле украјинска и сиријска криза.
„Одржавање тако великог турнира, као што је Светско првенство у фудбалу, јесте симболична порука, награђивање Русије и омогуц́авање председнику те земље Владимиру Путину да остане значајан у светској арени“, рекао је између осталог Блументал.
ФИФА је у оба случаја оценила да СП заправо може да буде полигон за помирење.
„Историја нам је до сада показала да бојкот спортских догађаја или политика изолације или сукоба није најефектнији начин решавања проблема. Светско првенство може бити моћни катализатор конструктивног дијалога међу људима и владама“, саопштили су из ФИФА.
Енглези претили и 1982.
Енглези нису играли на Светским првенствима до 1950. године, а британске власти су тражиле и да се бојкотује Мундијал 1982. године у Шпанији. Повод је био сукоб са Аргентином око Фокландских острва.
Тада је апеловано на фудбалере Енглеске, Северне Ирске и Шкотске „да не долазе у контакт са спортистима из Аргентине“.
Британци су на крају одлучили да „из револта желе да се надмећу са Аргентинцима“
Бојкот Руса и Американаца
Једини полигон вредан терања ината и одмеравања снага, поред Светског првенства у фудбалу, јесу Олимпијске игре.
Америка је због уласка Руса у Авганистан бојкотовала Олимпијске игре у Москви 1980, а онда Руси нису отишли у Лос Анђелес 1984. године. Амариканци су тада освојили 174 од 221 медаље, од којих рекордне 83 златне. Руси су четири године раније освојили 195, али „само“ 80 златних.
Повлачање са Олимпијских игара се није показао као паметан и популаран потез ниједне стране.







