Прочитај ми чланакПристалице председника Трампа живе у илузији да ће он зауставити америчке агресије и смене режима широм света.
Недавно је објављено да је амерички председник Доналд Трамп поставио генерал-потпуковника војске САД Херберта Рејмонда Мекмастера на позицију новог саветника за националну безбедност.
Њујорк тајмс у чланку под називом Трамп је изабрао Х. Р. Мекмастера за саветника за националну безбедност наводи:
„Председник Трамп у понедељак је поставио генерал-потпуковника Мекмастера на позицију новог саветника за националну безбедност, одлучивши се тако за широко поштованог војног стратега познатог по довођењу у питање конвенционалних начина размишљања и томе што је помогао да у најмрачнијим данима рата у Ираку дође до преокрета.“
А сада стварно: председник Трамп је заправо изабрао човека који ће са собом на нову позицију донети веома мало креативног размишљања. Уместо тога ће – дословно – понављати коментаре, заступати агенду и служити интересима тинк-тенкова – иза којих стоји корпоративно-финансијски сектор – који су осмислили и деценијама развијали америчку политику у Европи.
ШТА ПРЕДСТАВЉА ГЕНЕРАЛ МЕКМАСТЕР
Приликом говора у једном од таквих тинк-тенкова (Центру за стретешке и међународне студије, CSIS) – финансираних од корпорација попут Ексон мобајла, Хеса, Шеврона и Боинга, које води људи попут Трамповог државног секретара Рекса Тилерсона и представника Локид мартина Рајетона и Бечела – генерал Мекмастер је изнео дубоко увржен наратив који одражава светоназоре не само CSIS већ и поглед на свет и циљеве Брукингс института, Савеза за спољне односе и безброј других политичких тинк-тенкова којима управљају специјалне интересне групе.
У разговору објављеном на Јутјуб каналу CSIS маја 2016. године генерал Мекмастер у својој војној униформи оптужује Русију за „инвазију на Украјину“ и Кину за „бацање рукавице у лице интересима САД у крајњим зонама америчке моћи“. Описујући на који то начин Кина „оспорава“ (challenging) америчке интересе, показивао је мапу Кине и њој суседног Јужног кинеског мора, које се сасвим очигледно не налази нигде у близини САД или било какве логичке или легитимне сфере утицаја чије очување би Вашингтон могао да оправда.
Генерал Мекмастер изнео је тврдње да Русија и Кина представљају претње „америчким интересима“ у иностранству (не националној безбедности САД) тиме што доводе у питање светски поредак који је настао након Другог светског рата, за који се признаје да је створен по мери интереса САД и европских савезника, гарантујући им војну, геополитичку и финансијску једнополарну хегемонију над целим светом.
Очекивано, Северну Кореју и Иран такође убраја у претње САД, упркос томе што ниједна од те две земље није напала САД нити поседује жељу или капацитет за тако нешто. Посебно је оптужио Иран да „води посреднички рат против САД још од 1979“, реферишући на годину када су Иранци коначно успешно свргнули од Американаца инсталирану и подржавану бруталну диктатуру шаха Мухамеда Резе Пахлавија.
Генерал Мемастер оптужује Иран за „стварање милиција“ које подржава и користи као политичку полугу против блискоисточних влада. Управо то су радиле САД посредством окупационих снага распоређених широм региона и државно-спонзорисаних терористичких група које наоружавају, плаћају, обучавају и усмеревају САД и њихови савезници из Персијског залива, свуда од Северне Африке до блискоисточних земаља попут Ирака, Јемена, Сирије и Либана.
Потом се у свом говору 2016. године Мекмастер осврнуо на самопроглашену Исламску државу (ISIS). Визуелно је приказао територије које су под контролом ISIS и опскрбне линије које почињу директно од НАТО чланице Турске и воде дубоко у Сирију и Ирак, док мањи број њих потиче од – америчког савезника – Јордана. Описујући конфликт у сличном дечијем маниру као што га амерички и европски медији представљају широј јавности, није помињао извор борбене способности Исламске државе.
Генерал Мекмастер је публици представио одбрамбену стратегију базирану на „одбрани одбијањем и одвраћању од границе како би се подигла цена евентуалним противницима на граници“, мислећи на регионе који су хиљадама миља удаљени од америчких обала и где САД настоје да задрже или поврате снагу и утицај, или да пројектују моћ у регионе који су до сада остали слободни од утицаја Вашингтона и Волстрита.
КОНТИНУИТЕТ МОНОЛИТНЕ АГЕНДЕ
Трампово стављање генерала Мекмастера на позицију саветника за националну безбедност осигурава да ће безбедносни домен остати у рукама корпоративно-финансијских тинк-тенкова који су деценијама осмишљавали, одређивали и доминирали америчком спољном политиком. Политички документи на које се генерал Мекмастер непрекидно позива у свим својим говорима производ су управо тих корпоративно-финансијских тинк-тенкова.
То што генерал Мекмастер Русију, Кину и Иран дефинише као „претње“ САД – не јер настоје да нанесу штету унутар америчке територије или било какве логичне сфере утицаја, већ просто због настојања да заштите сопствене сфере утицаја од систематске и очигледне америчке субверзије, утицаја и окруживања – значи да ће бити одржан континуитет деструктивног ширења глобалних ратова какав смо имали и за време администрација бројних других америчких председника, укључујући Обаму, Буша, Клинтона, Буша старијег, Регана, чак и Картера.
Иако САД важе за „демократску“ земљу, која се води интересима сопственог народа, очигледно је да специјалне интересне групе са Волстрита и из Вашингтона имају монолитну агенду која надилази и председника кога су грађани „изабрали“ и политику због које су га изабрали. То што присталице председника Трампа живе у илузији да ће он зауставити америчке агресије и смене режима широм света, да би на крају генерал Мекмастер (човек који је отворено у више наврата подржао настојање САД да остваре глобалну хегемонију) био постављен на позицију саветника за националну безбеднст, указује да су грађани опет преварени и да ће монолитна агенда наставити да се одвија несмањеним интензитетом.
Тони Карталучи је геополитички стручњак и писац из Бангкока
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
