Прочитај ми чланак
У „Политици“ од 14. фебруара 2014, у рубрици „Међу нама“, потомак оснивача „Политике“ објављује занимљиво реаговање на текст Матије Бећковића у јубиларном броју листа „Политика“…
Текст (Рибникарев) гласи:
ТРАДИЦИЈА „ПОЛИТИКЕ“ И МИСТЕРИОЗАН РУС
Као директан потомак оснивача „Политике“, дужан сам да реагујем на једну нетачност у тексту „НИЈЕ ОДУСТАЈАЛА ДА БУДЕ НОВИНА“ Матије Бећковића у јубиларном броју листа „Политика“. Бећковић, између осталог, пише:
„У најуспелије изуме српске хералдике, с правом се убраја заглавље „Политике“. Не зна се ко је аутор, а зна се да је, то, био неки Рус, емигрант чије име не бисмо смели заборавити.“
Овакво Бећковићево „откриће“ може да заинтересује необавештеног добронамерног читаоца наводећи га на погрешан закључак.
Бећковић веома добро познаје ситуацију у „Политикиној “ кући и листу. Својевремено, обојица смо били чланови Управног одбора „Политике“ АД.
Обрађени, појединачно, ручно, у дрвету, осам слова имена „ПОЛИТИКА“ чији тип дотле није био познат у графици, изворно су ауторско дело Владислава Ф. Рибникара. Он је власник тих слова као и новина „Политика“ коју је основао далеке 1904.
Идејна концепција „главе листа“ заокружена је коначним избором садржине правоугаоника с именима четири Рибникара, смештеном у десни угао прве странице „Политике“, после смрти мог оца Владислава Сл. Рибникара 1. 12. 1955.
У Вишем суду, у Београду, налази се Уговор П-41/1997. који је „Политика“ АД потписала с породицом Рибникар.
У члану 2. тог уговора пише да су Рибникари једини законски наследници носилаца интелектуалних права у оквиру којих је идејна концепција главе листа „Политика“.
Члан 4. потврђује „да је лист ‘Политика’ у континуитету наставио да користи концепцију главе листа као оригиналну духовну творевину оснивача, док члан 10. гласи да се „Политика“ обавезује да идејну концепцију главе листа неће мењати. Нажалост, идејна концепција листа, грубо је нарушена на Дан „Политике“, 25. јануара 2007. Треће слово „Л“ у имену листа „Политика“ не одговара ауторском делу оснивача и власника – Владислава Ф. Рибникара.
С насловне стране листа „Политика“, из десног угла, избачен је правоугаоник с именима четири Рибникара. Ову самовољну одлуку, донео је и спровео тадашњи генерални директор Срђан Јанићијевић, иначе, зет Матије Бећковића.
Дакле, пре 110 година власник, оснивач и директор новог дневног листа, лично је креирао изглед слова будућег имена листа, с јасном намером да „Политику“ већ на први поглед учини препознатљивом и суштински различитом у односу на осталу штампу тог времена. Таква визионарска процена Владислава Ф. Рибникара значаја угледа главе листа, допринела је рађању и грађењу својеврсног препознатљивог „Политикиног“ идентитета.
Како се у све ово уклапа Бећковићева прича о мистериозном руском емигранту?
Даворин Дарко Рибникар, новинар, Београд“
Ко је мистериозан Рус?
На ког је мишљено, било би занимљиво сазнати. А занимљиво је и то, само по себи: ако се, већ, изнела таква идеја, зашто тад није поменуто његово име?!
„Мистериозан Рус“(!)… Зашто „мистериозан“?!… У ком смислу?!… И како, то „чије име не бисмо смели заборавити“ – а име му се прећуткује и обавија мистеријом?!
Овако, читаоцима, нарочито многобројним верним читаоцима „Политке“, остаје ускраћен одговор…
Ако је господин Даворин Дарко Рибникар у праву, треба му одати пуну захвалност што ово није прошло неопажено као што многе сличне ствари пролазе у нашем друштву, и не од јуче…
Упоредите, разлика је јасна!… Упоредите слово „Л“, сад…
Садашњи изглед заглавља „Политике“, треће слово „Л“ је друкчије него у оригиналу.
Ко је, то, преправио?!…
…и исто, то, слово „Л“ у оригиналу!… Ко се дрзнуо да промени Рибникарево слово?!…
Насловна страна „Политике” од 9. августа 1929. године, и оригинално слово „Л“ како га је Рибникар осмислио.
Има разлике!
(Политика)
