Прочитај ми чланакГодине 1968. су студентске демонстрације уздрмале Де Гола и он је расписао референдум са питањем подршке својој политици. Де Гол је тај референдум изгубио и, без обзира на то што је имао парламентарну већину, он је рекао - браћо Французи и сестре Францускиње, нећете ме, довиђења. Отишао је у своје родно место, недељом ишао на мису, није хтео да даје интервјуе, живео је ту са својом женом и ту је и умро.
Председник Србије Александар Вучић пре неколико дана је поручио да је „он није Асад“ и да „неће нигде бежати“. Изјавио је то у јеку студентских протеста, док је блокирано преко 40 факултета у земљи, а подршку студентима су истакли многи, пољопривредници, просветни радници, познате личности… Ћуте још само деца у вртићима.
– Жив сам, цео живот живим овде у Србији, захвалан својој Србији, остаћу овде, овде ми је место, где ћу и да завршим. Борићу се за Србију и служићу само мом, српском народу и свим другим грађанима Србије, никада странцима, никада онима који хоће да поразе, унизе и униште Србију – написао је председник Србије на свом Инстаграм налогу и по ко зна који пут „упозорио“ да је Србија притиснута са различитих страна и да свим могућим „хибридним средствима“ покушавају да је сруше.
Колико год било бесмислено све што он говори, то фино належе на раширену домаћу употребу. Нема никакве предисторије, нема других актера, само Србија.
Башар Ал-Асад, легални, легитимни и доживотни председник Сирије, који је то место легално и легитимно наследио од свог оца, истакнутог демократског лидера и великог пријатеља Србије и Југославије, Хафеза Ал-Асада, такође легалног, легитимног и доживотног председника Сирије, словио је као велики патриота, борац за достојанство васколиког сиријског народа, борац против неправедних-и-ничим-изазваних санкција и љубитељ разних референдума у користе себе. Смртни је противник западних измишљотина као што су људска права, парламентарна демократија, слобода окупљања и удруживања, толеранција, слободно тржиште или култура дијалога – дакле, све оно што и режим у Србији одлучно одбија.
Елем, да ли је председник Вучић постао гневан због начина на који смењена власт у Сирији, уз помоћ разних својих каскадера, подржана од разних патриота са свих страна, који су организовали хајку на сада већ бившег шефа Сирије? Јесте, и онда је помислио – ако је то тако у земљама које су синоним за владавину права и поштовање људских права, шта онда ми можемо да очекујемо од месеци и година које су пред нама. И, схватио је. Управо оно што ових дана и гледа а прави се да не види. Време је да постане немилосрдан према свакоме ко му није безрезервно веран.
– Знам ја људе који су правдали Аписа и јуначко дело – колико су пута исекли дојке краљици Драгој и не знам колико су пута уболи краља Александра. Знате, има разних лудака у нашој земљи који све то правдају. Дакле, никакав проблем, то можете. А друга ствар коју вам нудим све време је демократска. Хајде људи, само тражите саветодавни референдум. Пошто кажете млади су уз вас, стари су уз вас, народ је уз вас. Па ако је народ уз вас, само саветодавни референдум – поручио је Вучић почетком недеље док је боравио у Немачкој.
Ипак, нагласак на реч ЗНАМ очигледно је упозорење да неће бити ни много хлеба ни много живота без њега. Ту нема места за историју оног дела људске цивилизације којој наводно желимо да припадамо.
