Прочитај ми чланак(Блиц)
Кад српски фудбалери одлазе у иностранство, право на проценте од њихових трансфера полажу: садашњи и бивши клуб, менаџери и инвестициони фондови. Додуше, не баш овим редом по праву на учешће у добити, јер све зависи од претходно потписаних уговора.
Питање власништва над играчима Партизана, Црвене звезде и осталих клубова Суперлиге остаје без јасног одговора, поготово кад на видело испливају мутне радње при продаји и кад им на врата закуца полиција – што је сада задесило „вечите”.
Илузија да фудбалери припадају клубу за који играју разбијена је изјавом Звездиног потпредседника Славише Кокезе о уделу у власништву над првотимцима: Дауда, Савићевић, Михајловић, Кировски – 100 одсто, Бајковић 95, Касалица 80, Ожеговић 75, Лазовић и Мијаиловић 70.
А затим и они уговори од којих се и други добро омасте:
Милуновић и Мудрински 50, Миливојевић 60, Пантић 65 одсто.
Иза двојног или тројног власништва по правилу стоји – беспарица. Кад клуб не може да плати играча по тржишној цени, прибегава споразуму са бившим клубом о препуштању немалог процента од његове даље продаје у иностранство, по принципу „што не платиш на мосту, платиш на ћуприји”.
Од својих бивших играча у Србији највише профитира Рад, чији финансијер Ранко Стојић зналачки окупља отписане играче „вечитих”, а затим их скупо продаје управо њима, уз право на удео у будућим трансферима – од Миливојевића 40, од Пантића 35 одсто…
Клубови често продају и менаџерима права на играче, затварајући рупе и одузимајући себи велики део прихода. Продаја будућих трансфера је одомаћена у Јужној Америци, а за то се прошле године определио клуб са „Маракане“ продајући за 700.000 евра израелском фонду право на Николу Максимовића да би добио лиценцу за играње у Европи.
Дешава се да менаџери деле обештећење с клубом напола, као приликом одласка Николе Жигића из Звезде, кога је Милан Ћаласан откупио од клуба за мале паре верујући у његов потенцијал и касније зарадио 2,5 милиона евра!
У Партизану раде једноставније, ослањајући се на услуге агенције „Лиан спорт” фамозног Фалија Рамаданија са седиштем у Берлину и његовог овдашњег заступника Николе Дамјанца, бившег голмана црно-белих.
Рамадани избегава новинаре, не дозвољава им чак ни да га сликају, а његов сарадник Дамјанац је пре две године отворио представништво у „Генекс апартманима”.
– Свакодневно ме посећују играчи с родитељима. Водимо рачуна о њима као о својој деци: бринемо о њиховом школовању, плаћамо им курсеве страних језика и усмеравамо их на боље клубове – рекао је Дамјанац у једној од ретких изјава.
Стварни износи који се сливају на рачуне посредника често се приказују нетачно, на шта указује и информација из Партизана. Са задршком од неколико месеци, па чак и година, сазнали смо да се у Хумску од трансфера Стефана Савића у Манчестер сити слило „само” седам, а не 12 милиона евра, од Адема Љајића 5,5 уместо 6,8 милиона, а од Лазара Марковића 6,25 а не 10. Па ко верује, нека верује…
