Прочитај ми чланакНаш народ воли музеје, пориште, књиге, изложбе и у прилог томе говоре редови који се формирају испред институција које чувају наше вредности. Изложба "Пупин - од физичке до духовне реалности", приређена у Историјском музеју Србије, једином музеју који ради, доказ је да ћемо стајати и на ветру и на киши и у време и у невреме да бисмо видели, сазнали, научили, открили, да нам фале музеји, да смо жељни "хране за главу".
ФОТО: ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Наш народ воли музеје, пориште, књиге, изложбе и у прилог томе говоре редови који се формирају испред институција које чувају наше вредности. Изложба „Пупин – од физичке до духовне реалности“, приређена у Историјском музеју Србије, једином музеју који ради, доказ је да ћемо стајати и на ветру и на киши и у време и у невреме да бисмо видели, сазнали, научили, открили, да нам фале музеји, да смо жељни „хране за главу“.
Иако је отворена у септембру прошле године, изложба „Пупин“ доживела је неколико „продужетака“, последњи је до 1. децембра.
ФОТО: ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Због огромног броја људи који жели да је посети.
Beograd je svet
Red ispred muzeja
Jedinog koji radi
A nije akcija u pitanju
Slobodni ljudi…
Bravo pic.twitter.com/QDfClClyJo— BRKA(bezograničenja) (@SlobaGeorgiev) November 12, 2016
„Београд је свет. Ред испред музеја јединог који ради А није акција у питању. Слободни људи… Браво!“ написао је твитераш Цоба уз фотку којој опис није потребан.
Изложба је отворена крајем септембра 2015. године, у години када је обележен важан Пупинов јубилеј – тачно стотину година од када је пријавио својих седам патената који представљају рођење области телекомуникација, али и осамдесет година од Пупинове смрти, због чега је УНЕСКО претходну годину прогласио годином Михајла Пупина.
Оно што поставку чини јединственим музеолошким искуством за посетиоце је примена најновијих технологија.
ФОТО: ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Употребом мобилног телефона или таблета, са преузетом бесплатном апликацијом „Пупин” или самим присуством посетиоца у простору, сваки сегмент изложбе постаје интерактиван, како би се аудио–визуелним садржајима додатно приближио и илустровао живот и рад светски познатог проналазача.
ФОТО: ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Захваљујући ауторима изложбе Александри Нинковић Ташић и др Душици Бојић, и тиму „Live View Studio” који је био задужен за АР технологију, овако постављена изложба на најбољи начин представља лик и дело овог великог научника, као и модерно лице и креативне потенцијале данашње Србије.
ФОТО: ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Стручна вођења кроз поставку за индивидуалне посетиоце организују се средом од 17 (музејски саветник Небојша Дамњановић) и суботом од 13 и 15 часова (Александра Нинковић Ташић).
