Прочитај ми чланак

„Ко то сме да руши Вучића? Све су то будалаштине“

0
Фото: Танјуг - Тања Валич

Фото: Танјуг – Тања Валич

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да није био забринут због навода да неко жели да сруши Владу Србије на челу са Aлександром Вучићем.

„Држава је била у некаквој паници седам дана, а ко то сме да руши Вучића. Од првог часа сам знао да су све то будалаштине, и нисам се уопште забринуо“, рекао је Николић суботње издање „Вечерњих новости“.

Он је навео да не мисли да је било некакве завере, јер да би неко срушио Вучића мора да нађе неког јачег од њега, а у Србији таква личност не постоји.

Николић је упитао зашто се увек апострофира Запад када се нешто дешава у Србији и истакао да је Србија са Западом успоставила добре односе и да нема никавог разлога да од њих страхује као некада.

„Србија више није земља у којој би Запад мењао сваког председника кога народ изабере, све док не дође онај који би био у потпуности по њиховој вољи. У Србији ни не може да буде изабран човек који би био потпуно по вољи Запада“, рекао је Николић.

Председник је казао да је и он био „увучен у ту игру посредно“ око рушења власти, јер се конструисало да ће доћи до неког штрајка полиције, који би он наводно подржао и повео полицију да руши владу.

На питање да ли би у априлу могло доћи до парламентарних избора, Николић је рекао да не верује.

„Право је премијера да из различитих разога проверава поверење које му је дато. Разлози могу бити и коалиција и опозиција, тешкоће које има, с тим што се незадовољство појединим министрима не решава изборима већ реконструкцијом владе. Aли ако је у питању нешто друго онда ћемо се он и ја око тога сигурно консултовати“, рекао је Николић.

На питање да ли у садашњој власти има оних који би зарад ЕУ признали Косово, Николић је рекао да претпоставља да и међу онима који су на власти постоји понеко ко би признавањем Косова, скинуо терет са леђа и обрисао зној са чела и завршио једну причу.

„Не сумњам у председника владе (Aлександра Вучића), нити људе на најистакнутијим функцијама, али има много оних који знају да би можда много лакше водили своје ресоре, ако не би имали обавезу да поштују српске националне интересе и интегритет и суверенитет земље и да би то донео бенефиције са различитих страна“, рекао је Николић.

Говорећи о отварању преговарачких поглавља са ЕУ, он је рекао да је врло могуће да ће се на поглавље 35 гледати „безмало као услов за свако друго“.

„Морамо да утврдимо докле можемо да испуњавамо захтеве штитећи националне интересе,; заштита националног интересеса престаје и почиње испуњавањем онога што не бисмо смели да испунимо. Ово су преломни моменти, ЕУ би требало да нам покаже да нас хоће. Aко нам истакне захтеве које не можемо да испунимо, онда нас неће“, рекао је Николић.

Николић је истакао да он сигурно неће потписати ништа што није у складу са Уставом, као и да је противуставно да се одрекнемо надлежности које би од територије КиМ направиле државу.

Он је поводом тога што се гази договор постигнут око Заједнице српских општина рекао да ова влада неће престати да разговара са Aлбаницма све док се не постигне договор, који би омогућио „да коначно кажемо да имамо мир и безбедност на КиМ и регулисане односе“.

На питање зашто је потписао Закон о озакоњењу објеката, након чега је тврдио да су неки делови противуставни, Николић је рекао да му је седам дана било мало да утврди чињенице.

„Могао сам да се огрешим о скупштину тако што ћу да јој вратим закон који је можда у складу са Уставом. Када председник има дилему коју не може до краја да реши, његова дужност је да потпише закон, јер он није последња одбрана Устава већ Уставни суд“, рекао је Николић.

Извор: Бета, Вечерње новости

3 коментара “„Ко то сме да руши Вучића? Све су то будалаштине“

  1. Anonymous каже:

    Deklaracija prava čovjeka i građanina

    Čl. 1.

    Ljudi se rađaju i žive slobodni i jednaki u pravima. Društvene razlike
    mogu biti zasnovane samo na zajedničkoj koristi.

    Čl.
    2.

    Cilj
    svakog političkog udruživanja je očuvanje prirodnih i nezastarivih prava
    čovjeka. Ova prava su sloboda, svojina, sigurnost i otpor ugnjetavanja.

    Čl.
    3.

    Princip svakog suvereniteta suštinski počiva u naciji.
    Nijedno tijelo, nijedan pojedinac ne može vršiti vlast koja izričito odatle ne
    proističe.

    Čl.
    4.

    Sloboda
    se sastoji u mogućnosti da se čini sve ono što ne škodi drugome: tako, vršenje
    prirodnih prava svakog čovjeka nema granica osim onih koje obezbjeđuju drugim
    članovima društva uživanja ovih istih prava. Ove granice mogu biti određene
    samo zakonom.

    Čl.
    5.

    Zakon ima pravo da zabrani samo radnje štetne za društvo.
    Sve ono što nije zabranjeno zakonom, ne može bit spriječeno, a niko ne može
    biti prinuđen da čini ono što on ne naređuje.

    Čl.
    6.

    Zakon je izraz opšte volje. Svi građani imaju pravo da
    učestvuju lično ili preko svojih predstavnika u njegovom donošenju. On mora
    biti isti za sve, bilo da štiti, bilo da kažnjava. Pošto su svi građani jednaki
    pred njim, podjednako su im dostupna, prema njihovoj sposobnosti, sva
    dostojanstva, mjesta i javne službe, bez obzira na bilo kakvu razliku osim one
    koja se tiče njihovih vrlina i njihovih talenata.

    Čl.
    7.

    Nijedan čovjek ne može biti optužen, uhapšen ni zadržan
    osim u slučajevima određenim zakonom i prema postupku koji je on propisao. Oni
    koji podstiču, ubrzavaju, izvršavaju ili omogućavaju da se izvrše samovoljne
    naredbe, moraju biti kažnjeni; ali svaki građanin pozvan ili priveden na osnovu
    zakona, mora se smjesta pokoriti, njegovo odupiranje smatra se krivicom.

    Čl.
    8.

    Zakon može zavesti samo kazne storogo i očigledno nužne i
    niko ne može biti kažnjen osim na osnovu zakona donijetog i proglašenog prije
    delikta i zakonito promijenjenog.

    Čl.
    9.

    Pošto se svaki čovjek smatra nevinim sve dok ne bude
    proglašen krivim, ako se njegovo hapšenje smatra neophodnim, svaka strogost
    koja ne bi bila nužna radi obezbjeđenja njegovog prisustva mora biti strogo
    spriječena zakonom.

    Čl.
    10.

    Niko ne može biti uznemiravan zbog svojih ubjeđenja, čak
    ni vjerskih, pod uslovom da njihovo ispoljavanje ne narušava javni red utvrđen
    zakonom.

    Čl.
    11.

    Sloboda izmjena misli i mišljenja je jedno od
    najdragocjenijih prava čovjeka; svaki građanin može, dakle, slobodno govoriti,
    pisati, štampati, s tim što odgovara za zloupotrebe ove slobode u slučajevima
    određenim zakonom.

    Čl.
    12.

    Za garantovanje prava čovjeka i građanina potrebna je
    javna sila; ova sila je, dakle, ustanovljena u korist svih, a ne u posebnu
    korist onih kojima je ona povjerena.

    Čl.
    13.

    Za izdržavanje javne sile i za troškove uprave neophodan
    je zajednički doprinos; on mora biti podjednako raspodijeljen među sve građane
    prema njihovim mogućnostima.

    Čl.
    14.

    Svi građani imaju pravo da utvrde lično ili preko svojih
    predstavnika nužnost javnog doprinosa, da na njega slobodno pristanu, da prate
    njegovu uoptrebu, da odrede njegovu visinu razrezivanja, naplatu i trajanje.

    Čl.
    15.

    Društvo ima pravo da tražii od svakog službenika da
    položi račun o svom upravljanju.

    Čl.
    16.

    Društvo u kom garantovanje prava nije obezbijeđeno ni
    podjela vlati određena, nema ustav.

    Čl.
    17.

    Pošto je svojina neprikosnoveno i sveto pravo, niko je ne
    može biti lišen osim ako to očigledno ne zahtijeva zakonito utvrđena javna
    potreba i pod uslovom pravičnog i prethodnog obeštećenja.

  2. тек успут каже:

    „Николић је упитао зашто се увек апострофира Запад када се нешто дешава у Србији“
    ———————————————
    А ја питам Председника: А кога другог да апострофира г-дине пеЦедниче, ко други нама овде мешетари најмање један век?
    Себи у браду: Некад је боље ћутати па нека мисле да си глуп, него проговорити па их уверити да су у праву.

  3. неле каже:

    Залудан труд од будале правити паметног,од лажова и лопова поштеног,од издајице патриоту.

Коментари су затворени.