Прочитај ми чланак
Најава да ће у Србији немачки трговниски ланац „Лидл” ускоро да отвори 20, а затим и 100 продајних објеката, могао би заправо да буде смртоносни ударац домаћој прехрамбеној индустрији, али и домаћим трговинама.
Иако државно руководство истиче да ће доласком Лидла, српски произвођачи моћи да извозе и пласирају робу широм света, истина је потпуно другачија.
Србија ће доласком новог страног трговинског ланца само наставити ка економском понору, који је почео још продајом „Максија” белгијској фирми „Делeзе”, као и отварањем хрватских трговинских ланаца – Рода и Меркатор.
Јер, све док „Макси” није продат странцима, српски прехрамбени произвођачи су радили у три смене и запошљавали велики број људи. Доласком „Делeзеа”, „Роде”, „Идее”, а сада и „Лидла” ствари су се драстично промениле.
Сви ови ланци заправо довозе своје производе и брендове из иностранства и окупирају рафове продавница. У питању су велики системи, који имају и сопствене развијене фабрике за већину производа. То, на пример, Лидлу пружа могућност купцима у Србији понуди робу по нижој цени и уз етикету „произведено у Немачкој”.
А у исто врене, многе домаће фирме попут „Симке” и „Кондиве” једва функционишу, раде у једној смени, плате касне, а рачуни су им готово у блокади. Подсетимо, пре доласка страних трговниских ланаца, пословали су у три смене. Сада отпуштају раднике.
Дакле, нема говора о некаквом масовном извозу спрских прехрамбених производа преко Лидла у Европу, већ управо супротно – Србија ће додатно постати колонија иностраних трговинских ланаца, домаће фабрике ће радити смањеним капацитетом, затвараће се, људи ће остајати без посла…
Јер, у Лидлу ћете моћи да пронађете једино дневну робу из Србије, која не може дуго да стоји, пекарске производе и сл. Највише ће бити заступљени Лидл брендови из увоза.
Слична ствар је и са хрватским ланцима – Идеа и Меркатор. Осим што роба из Хрватске у овим продавницама драстично потискује српску робу, ове трговине имају и опробани метод који им доноси екстра зараду, а држави Србији никакве приходе од пореза.
Рецепт је једноставан: чоколаду у Хрватској произведу за 50, увозе је у Србију по цени од 100 динара (дуплу добит задрже), затим је продају по само знатно већој цени и практично не остваре никакав порез на добит. Дакле, неко у Србији свесно толерише варање пореског система од стране хрватских трговиснких ланаца.
Нико се и не усуђује да израчуна колико су инострани трговински ланци изнели пара из Србије.
Још један срамотни спин владајуће гарнитуре је да ће Лидл да запосли 1.000 људи. Прећуткују да рачунице јасно показују да се на 150 људи које запосли Лидл, гаси 1.000 радних места у домаћим фабрикама прехрамбене индустрије и домаћим трговинама.
Да све буде још горе, држава овакве фирме стимулише субвенцијама за свако отворено радно место! У исто време, домаће фабрике и трговине свесно пушта низ воду. Практично, неком нашем трговцу би се више исплатило да узме туђе држављанство, а онда дође као страни инвеститор отвори и трговински ланац како би му држава дала једнаке шансе као Лидлу, Меркатору, Идеу, Делизеу…
Да ли постоји шанса да се домаћи трговци и произвођачи удруже, дигну глас и зауставе овај брутални напад на економију Србије? Без помоћи државе – тешко. То је успело њиховим колегама у Литванији, али само зато што је управо власт стала иза њихових оправданих захтева. У оваквој Србији то би било нереално очекивати.
Извор: Србин инфо – Алексеј Димитриејвић
