Прочитај ми чланак

КОЛБАНОВСКИ: Руска војна база у Србији као гарант мира, ако је Београд затражи

0

Директор руског Балканског центра за међународну сарадњу и сарадник Владимира Путина, Виктор Колбановски, тврди да руско војно присуство у Србији може да спречи војно заоштравање конфликта на Косову.

Та околност да је ситуација на Балкану била стављена на дневни ред заседања Савета безбедности РФ, одржаног17. децембра, сведочи о томе да дати регион улази у фокус интереса руске националне безбедности, пише руски експерт Виктор Колбановски за руску информациону агенцију ЕАДаилy. Осим војно-политичког проблема, везаног за ширење НАТО-а на Балкану, војно заоштравање косовског конфликта ће довести до масовног прилива избеглица, наглог пораста активности терористичких и екстремистичких групација, као и појачаног промета наркотика.

Виктор Колбановски

Провоцирајући крвави хаос на Балкану, који може да доведе до распада саме ЕУ, Американци највероватније желе да ”очитају лекцију” сопственим европским савезницима, који не прате увек амерички курс и да утврде своје позиције у својству континенталног жандарма Европе. Али за Москву, за коју многе европске земље и даље остају важни, између осталог економски партнери, такав сценарио је потпуно неприхватљив. Зато косовски конфликт сада заузима посебно место у сфери интереса националне безбедности Руске Федерације.

О КОСОВУ

Косовски конфликт сада заузима посебно место у сфери интереса националне безбедности Руске Федерације.

Одлука о трансформацији Косовских снага безбедности у пуноправну косовску ”армију”, донета под покривитељством САД 14. децембраове године, у суштини је пуном паром покренула замајац заоштравања косовског конфликта.

Ипак, за сада још увек постоји могућност да се спречи директни сукоб српских војника са косовским Албанцима. Ради тога неопходно је формирање војно-стратешког паритета при којем ће било које оружане провокације косовоалбанских сепаратиста наићи на одлучни одговор српскеар мије.

Основни проблем састоји се у америчкој војној помоћи Приштини, а могуће и у директном мешању у конфликт НАТО војне групације на страни косовских Албанаца, као што се већ десило1999. године. При таквом негативном сценарију развоја догађаја српска армија неће бити у стању да изађе на крај са војним задацима одбране суверенитета и територијалног интегритета државе, који су на њуположени.

Руска војска на Космету (© Sputnik/ Марина Марченко)

Ипак, из те опасне ситуације постоји излаз, којиће свести на минимум вероватноћудиректне војне интервенције САД и НАТО у потенцијално могућем регионланом конфликту.

БОНДСТИЛ

Америчка војна база Бондстил, која се налази на окупираној српској територији, постала је фактички центар припреме ударне песнице косовских Албанаца. Руско војно присуство може да осигура Србији и региону војни паритет при којем распиривање војних конфликта од стране косовскоалбанских сепаратиста који имају покриће НАТО-а може да остави негативне последице

Дати прилаз састоји се у постављању на територији Централне Србије руског војног контигента, који био осигурао оперативну контролу ситуације и помоћ спрским војницима у модернизацији и техничком осавремењивању оружаних снага земље. На данашњи дан америчка војна база Бондстил, која се налази на окупираној српској територији, постала је фактички центар припреме ударне песнице косовских Албанаца.

Руско војно присуство може да осигура Србији и региону војни паритет при којем распиривање војних конфликта од стране косовскоалбанских сепаратиста који имају покриће НАТО-а може да остави негативне последице за саме ратне хушкаче. Стварање војног баланса у Србији неопходно је као полазна тачка за даљу деескалацију косовског конфликта, као и за заштиту српских грађана, који живе на окупираним територијама.

Тренутно спољнополитичка служба ЕУ, уз подршку САД и НАТО инсистира на томе да руководство Србије потпише са Приштином такозвни ”споразум о свеобухватној нормализацији односа”, који би постао основа за пријем самопроглашеног Косова у НАТО, УН и друге међународне организације. Кретање Београда у зони западних захтева изазива раскол у српском друштву и огромно незадовољство Српске православне цркве. Митинзи са десетинама хиљада учесника који су одржани у Београду 8. и 15.децембра ове године очигледно сведоче о томе да је социјални конфликт у Србији прешао у отворене форме грађанског протеста.

Све ове српске унутарполитичке околности представљају неповољан фон за посету председника Русије Србији, на којој активно инсистира званични Београд. Ипак у данашњој ситауцији може да дође до кардиналног рестартовања односа ако званични Београд одлучно одустане од потписивања било ког вида сепаратних договора са косовским Албанцима и званично се обрати Москви са молбом о пружању војне помоћи, укључујући постављање руског војног контигента у Србији ради осигурња безбедности земље и региона.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

113 коментара “КОЛБАНОВСКИ: Руска војна база у Србији као гарант мира, ако је Београд затражи

  1. Zaporozac каже:

    absolutno ..Srpska vlada treba da iskoristi tu opciju i da dozvoli Russima da naprave bazu u centralnoj Srbiji .. slazem se da je to jedini nacin da se Srbija uspesno brani od zapadnjackije ljudozdera ,

  2. SPISATELJ каже:

    Nikada necemo dozvoliti Rusima da postave vojnu bazu u Srbiji.
    Uz pomoc Amerike, treba to crveno zlo zauvek oterati sa Balkana.
    Crna Gora treba da da nam bude primer i ugled kako se postupa sa Putinom.

    1. Zaporozac каже:

      ‘spisatelj’ .. misi li ti malo ‘zaluto’ ujacee ?..

  3. SPISATELJ каже:

    Evo kako zive i rade u Nemackoj nasi ljudi koji su tamo otisli / u tu mrsku EU…

    Plate
    su šarolike, a kako potvrđuju medicinski tehničari one su od 2.000 do
    2.500. evra. Iznajmljivanje stanove izbija im iz džepa od 350 do 500
    evra mesečno, u zavisnosti da li su u nekom manjem mestu ili velikom
    gradu, a cene hrane, krpica, u kafićima su iste ili malo veće nego u
    Srbiji.
    „Radim kao babica i plata mi je 2.500 evra“
    Veljko
    Živanović (26) otišao je iz Beograda u Gelzenkirhen, u novembru 2016.
    godine. Do tada je radio u KBC „Dragiša Mišović“, sada je, kako kaže
    „babica“ ili akušerski tehničar u nemačkoj bolnici.
    – Ovde su
    zdravstveni radnici svih profila jako cenjeni i poštovani. Najveći
    problem predstavlja dugo čekanje na vizu i ostalu propratnu
    dokumentaciju, kao i jezička barijera. Zbog specifičnosti odeljenja na
    kojem radim, moja plata je okvirno oko 2.500 evra mesečno. Tu su
    uračunati svi dodaci na noćni rad, rad praznikom, pripravnost… – kaže
    za Veljko.
    Prema njegovim rečima, živi u stanu veličine 64 kvadrata i plaća ga 350 evra.

    Ostali ukupni mesečni troškovi, bez hrane, izlazaka, su 310 evra, a to
    su – struja – 80 evra, grejanje – 50 evra, a koje se plaća tokom čitave
    godine, internet – 40 evra, mobilni telefon – 40 evra, obavezno
    osiguranje za auto – 100 evra – priča on za Blic.
    Kako Veljko opisuje, cene namirnica su malo veće u odnosu na Srbiju, ali i cene u restoranima i kafićima.

    Kilogram pomorandži, na primer, košta 2 evra, krompira 0.80 evra, belog
    hleba 2.39 evra. U kafiću jedna kafa košta oko 2.5 evra, isto toliko i
    limenka gaziranog pića. Bez obzira na to, sam život se značajno
    razlikuje, ali se čovek vremenom navikne. Najveći problem jeste
    zakazivanje termina, za sve. Nemoguće je otići u opštinu, banku ili bilo
    koju drugu ustanovu, a da nemate termin – otkriva Veljko.
    Dodaje i da su Nemci jako obazrivi, poštuju zakon, pravila i nikako ih ne možete „zeznuti“, što je našim ljudima u krvi.
    Ali, ono što se, kako kaže, drastično razlikuje od Beograda, jeste noćni život – gotovo da ga tamo i nema.

    Ali, kako vreme prolazi, sve više sam zadovoljan, nisam se ni jednog
    trenutka pokajao. Ovde sam dobio sve ono što nisam u Srbiji, a što sam
    želeo – poentira on.
    Dobra plata, čak i previše slobodnog vremena i sve najbolje
    Njegova
    koleginica Milica Jovičić (26) napustila je prošle godine Beograd, a
    radila je kao pedijatrijska sestra u Dečjoj klinici u Tiršovoj.

    Otišla sam da radim u bolnicu blizu Dizeldorfa i zadovoljna sam. Plata
    mi je 2.000 evra. Slobodnog vremena imam dosta, a nekada i previše.
    Upravo sam dobila sedam slobodnih dana. Radna nedelja je 40 sati, baš
    kao i u Beogradu. Uslovi za rad su odlični, kao i plata. Sve je plaćeno –
    noćne smene, praznici, bolovanja. Jedino ako si duže od četiri nedelje
    na bolovanju, dobijaš 80 odsto od plate, ali dobijaš fionasijsku pomoć
    za lekove i negu, ukoliko si teško bolestan – objašnjava Milica.
    Cene skoro iste kao u Srbiji
    Prema
    njenim rečima, trudnice primaju punu platu tokom trudničkog bolovanja i
    imaju pravo na tri godine odsustva posle rođenja svakog deteta.

    Što se tiče života, cene u prodavnicama su gotovo identične kao u
    Srbiji. Nešto je malo skuplje, nešto jeftinije, ali u proseku svede se
    na isto. Režije su skuplje, ali to opet zavisi od lokacije. Što je stan
    bliži velikim gradovima, to su računi viši. Stan od 50 kvadrata plaćam
    490 evra. U cenu je uračunato sve osim struje, koja košta 50 evra
    mesečno. Ukoliko tokom godine potrošim manje, vraćaju mi to što sam
    pretplatila, a plaćam ukoliko sam potrošila više – priča ona.
    Kako
    Milica dodaje, „krpice i kozmetika identično koštaju kao u Beogradu, ali
    ovde, na primer, ima često nekih akcija i sniženja, tako da to ispadne
    povoljnije“.

    Usvajanje novog Zakona
    Posle usvajanja novog
    nemačkog Zakona o useljavanju stručne radne snage iz drugih država,
    uključujući i onih koje nisu članice EU, a koji stupa na snagu 1.
    januara 2020. godine, sasvim izvesno je da će nastati „stampedo“ naših
    građana koji će pohrliti da rade u Nemačkoj. Neki našu stručnjaci
    očekuju da će se te godine duplirati broj onih koji će napustiti Srbiju i
    krenuti put ove evorpske države, a procene se kreću do 200.000 građana.

Коментари су затворени.