Прочитај ми чланакКада је 1990-тих година обновљена ова тема, најпре се сазнало за три цркве које су саградили четници, а потом је, у различитим деловима земље, откривено још шест.
Веће ангажовање Српске православне цркве, а поред осталог и систематску градњу цркава на слободној територији, генерал Дража Михаиловић је наредио 21. фебруара 1944. године. Циљ наредбе био је да се боље види, како је Дража написао, “ко смо и шта смо“.
Црква брвнара у селу Пајазитово
Део наредбе који се односи на градњу цркава, гласио је:
“У свима корпусима обележити значајна места спомен капелама, у којима Равна Гора посвећује Видовдан. Капеле да буду брвнаре покривене шиндром. Понављам брвнаре покривене шиндром. Унутрашњи простор осам пута 12 метара. Иконостас од дрвета са троја врата. На иконостасу окачене иконе. Главна врата за улаз у цркву са задње стране, а између олтара и леве певнице. Према северу једна мала врата за излаз после причешћа. Ове спомен капеле командати ће подизати у споразуму са свештеником.“
Војних свештеника и раније је било у многим јединицама, али сада је требало да их добију сви корпус и бригаде. Померање свештеника са уобичајених дужности требало је извести у договору са владикама. У борбене јединице узимани су млађи свештеници, док су њихови заступници по парохијама помагали њиховим породицама, све “по црквеним прописима“. Сем тога, бирани су свештеници “који нису склони пићу“ и који “нису уопште укаљани“. Њихове дужности, поред чинодејства, биле су следеће:
“Пропаганда за сузбијање псовки и неморала, као и за ширење трезвености, (рад ) на организацији помоћи санитетске службе, нарочито преко женске омладинске организације по селима, у вези са равногорским одборима. Они су референти за помоћ породицама погинулих и умрлих и воде евиденцију о указаној братској помоћи. Да држе моралне проповеди у цркви и ван цркве и у народу.“
Када је 1990-тих година обновљена ова тема, најпре се сазнало за три цркве које су саградили четници.
Прва се налази у селу Пајазитово код Крагујевца и она је задужбина Шумадијске групе корпуса. Код ове цркве се у то време редовно одржавао парастос Дражи, који је повремено служио и владика Шумадијски Сава.
Друга се налази на планини Бобији. Она је данас најпознатија четничка црква брвнара и уобичајено се зове “Рачићева црква“, јер је задужбина Церско-мајевичке групе корпуса.
Трећа се налази у селу Шабачка Каменица, осам километара од Коцељеве. Она је подигнута старањем капетана Саве Илића, команданта Посавско-тамнавске бригаде, и попа Милоша Јефтића, команданта позадине ове бригаде (поп Јефтић је стриц епископа Атанасија Јефтића и он је крстио епископа).
Потом се сазнало за две цркве које су комунисти срушили после рата. Прва се налазила у село Коморане у Левчу и била је задужбина Левачке бригаде 1. шумадијског корпуса. Друга се налазила на Краљевом брду код Ваљева и била је задужбина Горске краљеве гарде потпуковника Николе Калабића. Ово је била једина четничка црква зидана од тврдог материјала.
Касније се сазнало да је црква брвнара била изграђена и на Рожњу код Пецке. Према истраживању Петра Мирчетића из Пецке, цркву су саградили четници Рађевске броигаде Церског корпуса, под командом поручника Рајка Марковића, заменика команданта бригаде. Црква је освештана маја 1944. године, на дан Цара Константина. Комунисти су је разградили већ 1945, користећжи делове као грађевински материјал. Обнову цркве покренууо је владика Шабачки Лаврентије 2010. године. На том месту је саграђен и манастир, посвећен Светом Василију Острошком.
Поред разрушене цркве на Рожњу остала су два узвишења, за која се сматрало да су два гроба. Заиста, извршено је ископавање и пронађена су два нераспаднута скелета. Утврђено је да су то гробови потпоручника Василија Јовановића и жандармеријског наредника Јове Кмезића. Јовановић је био рањен у борби против комуниста на Тари, 1944, и овде је донет на опоравак, пошто је Рожањ ваздушна бања, али је премино, док је Кмезић погинуо у борни против љотићеваца код Љубовије.
Још једну цркву брвнару, у селу Радичевац на Старој планини, саградили су капетани Божидар Миладиновић, командант Књажевачког корпуса, и Мирко Ћирковић, командант Сврљишке бригаде. Црква је освештана априла 1944. Том приликом, окупљеном народу обратила су се оба капетана. Миладиновић је после рата емигрирао у Америку и постао свештеник. Имао је заслуга и за подизање српске цркве у Милвокију. Није позната судбина цркве у Радичевцу.
Исто тако, нема информација о “Васићевој цркви“ на Гочу. Реч је о капетану Милораду Васићу, команданту Групе жичких бригада 2. равногорског корпуса.
Цркву брвнару, посвећену Светом пророку Илији, четници су подигли и у селу Луке на планини Требевић, у општини Пале. Црква је задужбина Романијског корпуса мајора Милорада Момчиловића, а грађена је под управом официра ове јединице Шћепана Лучића и војног свештеника Новака Станојевића.
Брвнару на Требевићу комунисти су срушили 1955. године. Залагањем митрополита Дабробосанског Николаја, обнова цркве започета је 1993. а окончана 1996. године. Прецизније речено, на истом месту саграђена је нова црква брвнара, према пројекту архитекте Предрага Ристића.
Све у свему, за сада знамо да су четници градили цркве у Пајазитову, на Бобији, у Шабачкој Каменици, на Рожњу код Пецке, у селу Коморане у Левчу, на Краљевом брду код Ваљева, у селу Радичевац на Старој Планини, на Гочу и на Требевићу.
(“Слобода“, гласило СНО у Чикагу, 10. јануар 2019)
