Поједини садашњи и бивши чланови Парламентарне скупштине прекршили су кодекс понашања и обезвредили институцију која је старија и од саме Европске уније, па се аналитичари широм Европе питају, да ли треба затворити радњу и распустити Парламент.

Политиколог Александар Павић подсећа да ово није прва корупционашка афера унутар Уније, да је већ било озбиљнијих скандала и да је годинама без одговора питање где су нестале милијарде евра из европских буџета намењене различитим стварима. Ово нам даје објашњене за многе привидне нелогичности и одговоре на питање одакле њихова подршка разним режимима у Европи и широм света, али и терористима на Косову и Метохији, у Сирији и Чеченији, каже Павић за Спутњик.

„Ово што се десило са Азербејџаном је само изашло на видело и на велика врата, изгледа да је било сувише велико да би се заташкало. Али треба да нас натера да поставимо питање где су још корумпирани узори демократије са запада Европе, који свима другима деле лекције? Овај корупционашки скандал је добро огледало у шта сте данас Запад претворио и да је у стању да излобира подршку за практично било шта“, каже Павић.

Он додаје да је очигледно да је дошло до почетка краја Европске уније, што се види и по томе како последњих година гласају грађани широм Европе. Довољно је осврнути се на резултате у Италији, Аустрији, Мађарској, па и у Француској, где су заправо гласали против неког другог, крај се види и по „брегзиту“, али и отпору земаља Вишеградске групе досадашњем концепту, каже Павић.

ЕВРОПА У ЧУДУ: Почиње „шпанска серија“ која Косову затвара врата први пут после 10 година https://t.co/e7DanaV4S8

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 24, 2018

„Људи су врло незадовољни, у ствари, незадовољство би било много очигледније и на изборима, да медији нису под тако строгом контролом. Ово су, на неки начин, последњи дани Старог Рима, само је питање кад ће се десити следећа криза која ће све то да разоткрије, кад буду дошла на наплату сва дуговања. Уз корупцију, западне земље су презадужене. Следећа криза ће показати колико су заиста успешне и економски. Све ово су симптоми једне озбиљне болести, ово не може да се поправи, ово је декаденција која мора да заврши у једном слому“, каже Павић за Спутњик.

Сарадник-истраживач у београдском Институту за европске студије Милан Игрутиновић сматра да је проблем вероватно мањи, него што се у овом тренутку чини. Подсећа да би пословно и политичко поштење требало да је норма свуда, те да није везано само за европске идеје. Ако је могуће да поставите врло високе стандарде, то је добро, ако не може да постигнете да нема корупције или неких десничарских изгреда, то је лоше, али то не мора да буде разарајуће лоше по читаво ткиво, каже Игрутиновић.

„Ово јесте проблем за дебату и кривичну истрагу, али нисам сигуран да је то, поготово на примеру односа Азербејџана и ЕУ, проблем који има тежину или је симболички за неку декаденцију, који може својом тежином да као сидро вуче ка дну. Мислим да постоје гломазнији проблеми, од великих корпорација које имају много веће буџете за подмићивање и лобирање, то су много утицајније теме у Бриселу, него што је азербејџански новац. Ту су и конекције са другим, нафтом богатијим државама, од Блиског Истока, па и до Русије.“

Он додаје да је Азербејџан сувише далеко да би тај ниво корупције био посебно видљив проблем. Корупције има довољно и без Азербејџана, друга ствар је нормативни оквир који је пожељан, а који је ретко кад реалан на терену, подсећа Игрутиновић у разговору за Спутњик.

„Уплив новца, у овом случају азербејџанског, а може бити било чији, из било које треће земље која је довољно богата да се бави лобирањем с одређеним, великим количинама новца, остаје као проблем, али нисам сигуран да су ефекти тога посебно велики, јер Азербејџан није претерано моћан играч. Сувише је далеко од Европске уније да би се она у том контексту руководила тако високим принципима, а то је поштење у међународној економији или политици. Мислим да је ту пре свега прагматизам доминантна форма односа и да он негде омогућава да новац има такву улогу, као што је коруптивана“, закључује Игрутиновић.

Парламентарну скупштину Савета Европе чине политичари из националних парламената држава-чланица. Азербејџан се Савету придружио 2001. године, али су многи дуго доводили у питање слаб одговор Парламентарне скупштине тог тела на наводна кршења људских права и валидност избора у тој нафтом богатој земљи.

У извештају се бивши председник Парламентарне скупштине Педро Аграмунт терети да је сарађивао у „коруптивним активностима“ како би обезбедио кључну позицију вођења парламентарне групе десног центра.

Као кључна фигура у афери у извештају се помиње италијански политичар Лука Волонте из редова хришћанских демократа. Државно тужилаштво Милана је крајем 2016. против њега покренуло истрагу на основу оптужби за корупцију и прање новца, те је тако на видело изашао цео скандал у Савету Европе. Радило се о миту из Азербејџана у износу од скоро 2,4 милиона евра.