На папиру остваривање инвалидске пензије изгледа једноставно. Само је потребно испунити одређене услове и доставити тражену документацију. У пракси, међутим то не изгледа тако и често тај процес у Србији бива дуготрајан и мукотрпан. Оно што је чињеница јесте да потенцијалне злоупотребе нису једини разлог за то. Са потешкоћама у процесу добијања пензије суочио се и наш саговорник Бранко Јокић (56) који се током свог радног века изненада разболео. Осим трновитог пута до пензије, "почашћен" је и питањем: "Шта ће ти пензија, кад можеш да користиш руке?".

Бранко Јокић био је професор књижевности и библиотекар у једној основној школи у Београду. Изненада се разболео од мишићне атрофије типа ИИ и морао је у инвалидску пензију.

Дочекала га је процедура која је била тешка и напорна.

„Малтретирају нас да обавимо гомилу прегледа. Кад све то набавите, кад дођете испред те комисије, они се понашају као да ви нисте особа са инвалидитетом. Мени се лично десило да ме питају зашто бисте ви у пензију кад можете да руке померате“, каже Бранко Јокић корисник инвалидске пензије и председник Удружења инвалида „Феникс“.

Саговорник наводи и да његова пензија није довољна за нормалан живот.

„Ја као академски грађанин у овој држави, са додатком за негу и туђу помоћ имам пензију 50.000 динара. Како човек да живи са 50.000, а поготово неко са инвалидитетом“, каже.

Додаје и да су искуства других корисника инвалидске пензије у његовом удружењу – слична.

Напомиње и да је велики проблем поред пензија, само запошљавање особа са инвалидитетом, јер су фирме махом неприлагођене, а корисницима се дају уговори о првременим пословима.

Процес добијања пензија

Од око 1,7 милиона пензионера у Србији, скоро 240.000 прима инвалидску пензију. На основу последњих података из ПИО фонда тај број се смањује из године у годину. Просечна висина инвалидске пензије је око 35.000 динара, што је испод републичког минималца.

Инвалидска пензије се одређује на исти начин као и старосна пензија, с тим што се приликом обрачуна увећава и за додати стаж који зависи од навршених година живота и пола осигураника.

Ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, пензија се обрачунава према пензијском стажу од 40 година.

Дакле, корисник ће имати пензију као да је радио 40 година,

Колико је то пара?

Према рачуници Фискалног савета, сви који су 40 година радили за минималац (који се од 1. јануара попео на нешто више од 40.000 динара) данас могу да рачунају на пензију од 23.596 динара.

За оне који су 40 година зарађивали више од минималне зараде и плату од око 50.000 динара месечно пензија би била 29.495 динара. Оне који су зарађивали 70.000 динара следовала би пензија од 41.290 динара, док за зараду од 90.000 динара може да се очекује пензија од око 53.000 (53.090 динара).

Милош Грабунџија, председник Савеза синдиката пензионера Независност у изјави за Нова.рс каже да да су услови за одлазак у инвалидску пензију направљени тако да је корисник, како каже, не може добити све док није практично на самрти.

„Даје се директива комисијама да оне одбацују захтеве. То чујем од оних који подносе захтеве“, каже Грабунџија.

Додаје да се неретко дешава да људи који су тешко болесни буду одбијени, јер се не сме „пробити број“ оних који ће добити инвалидску пензију.

Који су услови за одлазак у инвалидску пензију

Ако је узрок инвалидности повреда на раду или професионално обољење, без обзира на дужину стажа осигурања и ако је инвалидност последица болести или повреде ван рада, потребно је најмање пет година радног стажа.

Изузетак они осигураници код којих је инвалидност настала пре 30. године живота. За њих важе други услови.

До 20 година потребна је најмање једна година стажа осигурања, до 25 година – две године стажа, а до 30 година – три године радног стажа.

Поступак за остваривање права по основу инвалидности покреће се, на захтев осигураника, уз који се доставља предлог за утврђивање инвалидности који даје изабрани лекар у дому здравља.

За професионална војна лица, предлог за утврђивање инвалидности на обрасцу 1. даје председник Више војнолекарске комисије.

Шта је неопходно доставити од документације?

Наравно, треба доставити медицинску документацију коју чине специјалистички налази, отпусне листе и слично.

Неопходно је доставити и извештај о повреди на раду, односно о професионалном обољењу ако је осигураник претрпео повреду на раду или имао професионално обољење, као и доказ о регулисаном војном року (фотокопија војне књижице-оригинал на увид) или уверење војног одсека доказ о коришћењу права – евиденцији код Националне службе за запошљавање и доказ којим се потврђује идентитет (лична карта на увид или уверење о пребивалишту).

Потребна је фотокопија здравствене књижице

Из ПИО Фонда кажу да Орган вештачења Фонда вештачи на основу медицинске документације издате од надлежних државних здравствених установа и на основу прегледа оног који је поднео захтев за пензију, али се прихвата и медицинска документација – налази, резултати лабораторијских тестова, мишљења и сл. коју су издале приватне клинике, под условом да постоји одговарајући печат приватне здравствене установе, факсимил и потпис лекара.

Шта је још потребно?

Докази о стажу осигурања навршеном у Републици Србији, потврда о радном стажу, уверење о бенефицираном стажу, друге јавне исправе о стажу (решења, уверења, потврде и слично) у оригиналу или овереној фотокопији. Доказ о стажу у иностранству.

Шта се све сматра повредом на раду?

Повредом на раду сматрају се повреде настала на послу, у току обављања посла и у узрочној вези су са послом.

Под повредом на раду је урачуната и она која се догодила на путу од стана од места рада и обртнуо, као и на службеном путу.

Право на инвалидску пензију имају и грађани који су се разболели након неког несрећног случаја, али и како се наводи, као последица више силе.

Рачуна се и повреда коју осигураник претрпи учествујући у акцијама спасавања или одбране од елементарне непогоде, у војној вежби, на радном кампу или такмичењу.

Професионалне болести су болести настале у току осигурања, проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао.

Председник Удружења пензионера синдиката, Милан Грујић каже да су процедуре за добијање пензија за инвалиде веома сложене.

Наводи и да је све чешћи пример да ту пензију могу да добију само људи са 100% инвалидитетом.

„Само 17 одсто укупног броја људи који примају пензију чине они са инвалидитетом. Данас је јако тешко доћи до инвалидске пензије и учешће ове категорије се сваке године смањује“, каже Грујић.

Истиче и да највећи проблем представљају привремени послови, које обавља велики број људи, где им се законски доприноси не уплаћују.

Брнабић се препала од нигерског сценарија у Србији: Хоће обрачун с министрима!https://t.co/Nnh9qGsYBz

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 1, 2023

Извор: nova

Ознаке: инвалиднина, инвалидска пензија, пензија