Прочитај ми чланак

КОМЕ ЈЕ ДАНАС потребна ЕУ?

0

Шта је значајније и моћније НАТО или ЕУ, односно колика је стварна моћ ЕУ у односу на моћ САД у Европи?

Након Другог светског рата САД су већи део западне Европе ставили под свој „кишобран“ преко Маршаловог плана, стратегије „Хладног рата“, али и формирања НАТО алијансе 1949 године. САД са Великом Британијом су били „протектори“ над Западном или СР Немачком, а Источну Немачку држао је Стаљин и СССР. Интерес САД и европских езотерија(група Билдерберг 1955) било је стварање ЕЗ будуће 1957 оличене у савезу за угаљ и челик између Немачке канцелара Kонарда Аденаурера и Француске на челу са Председником генералом Де Голом.

Политички и стратешки САД су преко НАТО активирале атлатистичку доктрину која је на економском плану дефинисана као ЕЗ-ЕУ. Без САД и НАТО није била могућа интеграција односно уједињене две Недмачке 1989/1990, године нити стратегије распада комуниситчког света пре свега СССР и других држава Источне Европе. Без САД није било могуће ширење „западне демократије“ на „Исток“ и приближавање Русији, али и вид окупације Русије од стране западног односно америчког утицаја у време владавине Бориса Јелцина 1991-1999 година.

САД и НАТО су „обмануле“ Руску федерацију и видно је преко својих инсајдера у Русији пљачкале. САД су покориле ЕЗ-ЕУ у Балканској кризи преко глобалног сукоба и првог рата у Европи након 1945 године који је променио Еввропу али и ЕУ. На тај начин САД су показале да су оне „газде“ које уређују односеу Европи и на на Балкану кроз ратове,санкције и стварање нових држава.ЕЗ-ЕУ није могла ни један битан међународни потез да повуче без сагласности САД посебно у кризи на Блиском и средњем Истоку. Ширење ЕУ није могло да се деси без утицаја САД и НАТО које су прво приморавале улазак кандидата за ЕУ у НАТО, а онда у Унију.

Глобална економска криза 2008 године се из САД преселила у Европу и друге делове света, а профит од европских економских штета извукле су САД.САД су у „сенци“ преко „хеђ фонодова“ и банкарске мафије повлачиле конце грчке кризе и постављале политичке олигархије у Грчкој на власти. ЕУ суштински без САД и НАТО не постоји, и тешко може да функционише нарочито после британског Брегзита.У исто време НАТО може да функционише без ЕУ, јер је он први створне 1949, а ЕЗ 1957 године. То све говори да данашња ЕУ полако али сигурно одлази са сцене и биће организована како САД буде одговарало и неколицини држава чланица ЕУ пре свега Немачкој.

Немачки профит од ЕУ и евро зоне?

Поставља се суштинско питање коме онда одговара данас ЕУ?.ЕУ је данас корисна, профитабилна и неопоходна Немачкој,Француској, односно интересима некадашњег Немачког и Аустроугарског царства и Француској. ЕУ није више потребна ни Турској као вечитом кандидату, али је потребна мањим државама протекторалног карактера попут балканских држава, рачунајући и Србију. Бар се тако говори да ЕУ нема алтернативу. Немачка је профитирала од проширења ЕУ и јачала свој утицај и стварањем евро зоне Преко евро зоне Немачка је видно ојачала и посстасла је лидер у Европи и Унији и то је не одговара САД који су и данас „контролори“ Немачке и њених финансија. Немачки утицај је проширен на средњу Европу и Балкан и то није у интересу САД. Због тога САД иду на унутрашње слабљење ЕУ и евро зоне и уцењују ЕУ од финансија до енергетике и односа ЕУ са Русијом.

САД су са пројектом „три мора“ односно њеног утицаја и контроле интереса на Балтичком, Црном и Јадранском басену заправо угрозиле интересе Немачке. Сада смо сведоци да Пољска притиска ЕУ и Немачку јер има подршку САД и њених аспирација према Украјини .Пољска као „сателит“ САД и НАТО у својој антируској кампањи ради на ширењу својих вековних интереса према Украјини и заоштравању односа са Русијом и постављања амњричког и НАТО ракектног штита који угрожава Русију. САД исту стратегију имају и на Балкану преко својих геополтичких интереса на Црном Мору преко Румуније као и на Јадранском мору преко Албаније, Хрватске, Црне Горе и Словеније Све државе на Балкану пре свог статуса у ЕУ ушле су у НАТО.Такав ће модел бити и за Македонију.

Србија ће бити на великом искушењу да свој пут ка ЕУ који је крајње неизвестан прво „овере“ до 2022 године у НАТО. САД и НАТО од Србије ће тражити дистанцирање од Русије и јачање војне сарадње која ће на крају бити услов пре Kосова и поглавља 35 за статус у ЕУ.

БОНУС ВИДЕО

Гости медијске куће „Центар” су доцент међународног права, на Правном факултету у Приштини, измештеном у Косовској митровици, др Дејан митровић, и председник Правног тима и потпреседник Српског покрета Двери адвокат Марко Пушица.

Гости су током емисије говорили о о међународним уговорима које потписује Србије после Бриселског споразума (00:13:00), о томе шта пише у Бриселском споразуму и шта Запад од Србије тражи у вези Косово и Метохије (00:14:00); као и о томе како је Републичка изборна комисија третира Космет за време председничких избора у Србији (00:17:30). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.

6 коментара “КОМЕ ЈЕ ДАНАС потребна ЕУ?

  1. урбана герила каже:

    Мапа вам је погрешна: Крим је Русија!

    1. Simerijanac каже:

      Русија ће у догледно вријеме бити све до ријеке Дњепар и Збруч, гдје и јесте Руски етнички и историсјки простор.

  2. EUInformer2 каже:

    Kako raste potreba za globalnim angažovanjem EU, 140 delegacija ima i odgovornost i priliku

    Mi nosimo veliku odgovornost i imamo važnu priliku da pokažemo ogroman potencijal naše Evropske unije – kao neophodne snage za ostvarenje mira i bezbednosti, kao snage dobrog i za naše građane i za svet, Visoka predstavnica Federika Mogerini je rekla u obraćanju EU ambasadorima.

    Tokom prošle godine, zahtevi za angažovanjem Evropske unije u globalnim pitanjima su eksponencijalno raslli i EU odgovara u skladu sa njima, rekla je Visoka predstavnica EU Federika Mogerini obraćajući se ambasadorima iz 140 diplomatskih predstavništava širom sveta tokom njihovog godišnjeg skupa u Briselu.

    “Što haotičnija svetska politika postaje, sve je snažnija potreba za pouzdanom, kredibilnom i predvidljivom svetskom silom”, rekla je Mogerini. ‘Evropski način’ vođenja spoljne politike – koji takođe karakteriše partnerski rad i dugoročno angažovanje – postao je “još privlačniji mnogima, u Evropi i van nje.”

    “Biti efikasan i biti predvidljiv nije kontradiktorno”, rekla je Visoka predstavnica. Ovaj pristup se isplatio i radu Evropske unije od Avganistana do mirovnog procesa na Bliskom istoku. Kada je u pitanju iranski nuklearni sporazum, Mogerini je naglasila: “Nećemo promeniti mišljenje u vezi sa ovim; naši partneri znaju koji su naši stavovi i strateški ciljevi”. Pristup i iskustvo EU u Iranu bi takođe mogli da budu od pomoći tokom trenutnih napetosti u Severoistočnoj Aziji, gde EU insistira na multilateralnom rešenju zasnovanom na jasnom razumevanju da “ne postoji vojno rešenje za ovu vrstu napetosti.”

    Fokus na saradnji, partnerstvu i multilaterizmu je takođe obeležje pristupa Unije. “Mi, Evropljani, uvek ćemo biti stožer multilateralnih institucija, uvek ćemo se truditi da izgradimo rešenja saradnje unutar okvira Ujedinjenih nacija”, rekla je Mogerini. Ovo nije statični pristup, u kome se menjaju savezi tokom vremena i od pitanja do pitanja “u našem stalno promenljivom i multipolarnom svetu”, već strateški izbor da bi naši prioriteti napredovali. “Kada radimo na izgradnji globalnog savezništva u odbrani Pariskog klimatskog sporazuma; kada radimo na pitanju slobodne i pravedne trgodine; kada radimo na poštovanju međunarodnih normi, od Ukrajine do Korejskog poluostrva – u svim tim slučajevima, borimo se za bezbedniju Evropu i bezbedniji svet.”

    Cilj EU je takođe ostvarivanje dugoročnog, integrisanog pristupa. Od Iraka do Kolumbije i Sirije, EU je fokusirana na podršku pomirenju posle sukoba usmerenom na izgradnju mira i snažnih društava. U Iraku, EU radi na stabilizaciji oblasti oslobođenih iz ruku Daeša, i “sada planiramo uspostavljanje savetodavne misije koja će pratiti zemlju u ovoj novoj fazi punoj izazova”. U Siriji, “razumemo politike moći”, ali je naš pristup razgovorima o budućnosti Sirije “zajedno da civilnim društvom u Siriji – jer budućnost zemlje pripada Sirijcima”. U Kolumbiji, “naš ‘Fond poverenja’ je bio spreman za rad čim je najavljen sporazum sa FARK-om”. Dok je EU sve više angažovana na pitanjima bezbednosti, ove
    aktivnosti su praćene i angažovanjem: kao deo napora za borbu protiv terorizma, “otvorili smo nove kanale komunikacije i rada sa mladim ljudima iz našeg regiona: slušamo njihove želje i ambicije i pokušavamo da rešimo njihove brige”, izjavila je Mogerini. Slično tome, novi Eksterni plan investicija osnažuje napore EU za stabilizaciju najranjivijih oblasti u Africi i Sredozemlju.

    Zahtevi za angažovanjem EU dolaze od njenih partnera iz celog sveta, ali i direktno od naših građana. “Danas građani Evrope znaju da je spoljna politika važna i za njih i za njihov svakodnevni život”, ukazala je Visoka predstavnica. “Većina ljudi razume da je mir u Ukrajini ili na Bliskom istoku važan. Trgovinski sporazum ili dogovor o neširenju (nuklearnog oružja) može da promeni živote miliona na našem kontinentu”.

    Uloga EEAS-a i 140 EU delegacija na sprovođenju Globalne strategije EU: izgradnja partnerstva i savezništava; promocija dijaloga i razumevanja; posredovanje u sukobima i promovisanje bezbednosti; pregovaranje sporazuma; donošenje programa i projekata koji stvaraju radna mesta, pružaju podršku civilnom društvu i medijima i jačaju kapacitete institucija i još toga – zato je mnogo važnija nego do sada.

    1. Simerijanac каже:

      Док ти стављаш копи- глупости, мајка ти је болесна од плавог језика.

      http://www.savjetodavna.hr/adminmax/savjeti/bolest.jpg

      Боље да је водиш ветеринару и да купиш дистола, но што ође узалуд губиш вријеме.

  3. EU KROmanjonac Hrvoser каже:

    TVOREVINA MALIH, POKVARENIH,LUKAVIH, TRULIH GERMANA.

  4. Дуња каже:

    Германији, Францији, мало Енглезима и….нема даље, остали трпе из навике и страха…мајмуни….

Коментари су затворени.