Прочитај ми чланак

КОМЕ СМЕТАЈУ ДВЕРИ и ко руши Патриотски блок Двери и ДСС?

0

dveri srpska zastava

Највећи (про)владини српски медији су ових дана објавили вест да се у Српском покрету Дверу десио раскол (на струју која подржава предсеника Двери, Бошка Обрадовића; и групацију окупљену око члана Старешинства Двери, Владана Глишића), те даје могући распад овог патриотског покрета на две или више странке.

Поводом тога СП Двери су се обратили прогласом својим члановима и српској јавности којег преносимо у интегралном облику у целости:

„Карактеристично је да су након истраживања јавног мњења које је пре неколико месеци показало раст подршке патриотском блоку Двери и ДСС медији оркестрирано кренули да информишу и спинују о проблемима и поделама у наше две политичке организације, а да пре тога месецима ништа није могло да се чује о нашим појединачним и заједничким опозиционим активностима против владајућег режима. Свакако из исте медијске кухиње.

Тако и ових дана поједини медији интензивирају писање о поделама у Дверима, јер су Двери трн у оку садашње власти. Двери вредно раде пуних 16 година, никада у Дверима није било подела, као што их ни сада нема, али неко је дао налог да се о томе говори како би се збунила јавност и убила нада многих бирача који у Дверима виде једину истинску опозицију и алтернативу овој власти.

Наша сарадња са ДСС и групом најистакнутијих српских интелектуалаца посебно смета властима јер ствара велику перспективу прављења једног снажног патриотског блока који би лако могао да постане једна од три најјаче политичке опције у Србији и тиме озбиљно угрози владајући режим. Зато се свакодневно пише о разним поделама међу нама, посебно у ДСС, али однедавно и у Српском покрету Двери.

Занимљиво је да пошто није било могуће наћи никакву истинску политичку поделу у Дверима на идејном и вредносном плану, да се онда пронашла прича о новом статуту наше политичке организације. На Оснивачкој скупштини Српског покрета Двери статут је усвојен са 90% гласова, а председник Покрета изабран практично једногласно, гласовима и оних који су били уздржани око новог статута. Дакле, ако у Дверима нема проблема – треба га измислити!

У Српском покрету Двери постоје различита мишљења о даљем развоју наше политичке организације која се налази у једној новој и сложеној фази и то је природно и нормално. Медијски написи о поделама у Дверима нас дефинитивно радују јер је то знак да сметамо и да је владајући режим у страху од надолазеће снаге Српског покрета Двери и Патриотског блока у целини.

Информативна служба Српског покрета Двери”

Извор: СРБИН.ИНФО

18 коментара “КОМЕ СМЕТАЈУ ДВЕРИ и ко руши Патриотски блок Двери и ДСС?

  1. Български Лъв каже:

    Хехехе!

  2. Аца Тодоровић каже:

    A коме и сметају Двери, скуп безопасних салонских политичара, који као и ДСС само нешто траже од Вучића,:“ Немој Вучићу да продајеш Телеком“, немој Вућићу да издаш Косово“ немој Вучићу ово, немој Вучићу оно, а Вучић раде све што хоће. Да су Двери стварно патриоте, прво би тражиле оставку Вучића и расписивање парламентарних избора и повеле народ на протесте да се спречи продаја Телекома, да се спречи лоша изградња Београда на води, да се спречи издаја и продаја Косова, да се спречи уништавање. Двери нема шта да сметају владајућем режиму. Они не могу да опстану јер још увек немају чланство, а подсетимо да само чланови странке могу да изаберу риководство, док је на чудан и непознат начин старешинство изабрало делегате који ће да изаберу председника странке. Све странке се финансирају од чланарина и донација, а парламентарне странке добијају и из буџета. Како Двери нису парламентарна странка а немају ни чланство, то значи да не добијају новац ни од чланарине ни из буџета. Једино добијају од донација. Ко су онда донатори? Зашто нико не контролише финансијске изворе странке Двери?
    Двери могу сметати Вучићу само из једног разлога, а то је могућност да Двери буду србска „Сириза“,- Сорошеви плаћеници.

    1. Посматрач каже:

      Што се тиче чланства ту сте у праву. Озбиљна странка инсистира на плаћању чланарине ако ништа друго да види на кога може да рачуна.
      Однос према чланарини је добар показатељ организационе развијености странке.
      Уколико дисциплина у вези плаћања чланарине слаби имамо знак да странка слаби и у осталим аспектима свог рада.
      Плаћање чланарине обично прећутно подразумева барем једну активност месечно. То је најчешће информисање и договор о активностима у наредном периоду уз обавезно подношење финансијског извештаја. Пошто су наше странке углавном нечији пројекти (значи инициране од некога и за нешто) онда се осећај припадности странци и идејама које се (декларативно) деле сузбија „разумевањем“ за тешку економску ситуацију и не инсистирањем на чланарини. На тај начин донатори контролишу странку јер она нема сопствена средства већ зависи од њих.
      Ако неко каже да има у неком месном одбору 100 чланова а чланарина је 50 дин месечно онда им је буџет месечно 5000 дин. Нека пола иде централи онда им остаје 2500 динара а то је барем један летак месечно. Трошкови канцеларије су минимални јер су оне на општинском нивоу са неопходном инфраструктуром (рачунар, интернет, штампач и слично). Ако је просечан закуп простора 20000 дин/месечно, струја око 5000 дин, телефон око 5000, остали трошкови око 10000 дин, имамо да је трошак једне канцеларије око 40000 дин. мада може и упола. Другим речима странка са 1000 чланова са скромном чланарином од 50 дин/месечно може да функционише на општинском нивоу. А чланарине су обично веће.
      Али сви јуре донаторе а не чланарину јер донатор обично пројектује своју моћ.
      Тако су осмишљене странке у Србији да не зависе од воље и потреба чланства већ од неколико донатора који је обично тако контролишу. А донатори су обично под контролом разних домаћих и страних служби и јасно је шта се на тај начин дешава. А донатори обично за нека питања кажу да није време.
      Двери су помало чудне у том организационом смислу. Још је рано доносити закључке јер су недавно основани али морају хитно да се уозбиље и да иступе пред чланство односно да обезбеде чланство.
      Странка која превасходно зависи од донатора је у старту сумњива а и чланство нема осећај да је она њихова већ да је то странка донатора а чланство је ту само декорација.
      Не треба сумњати да ће покушај ослањања на финасирање од чланства бити дочекано на нож јер онда је смањена контрола на странком.
      Двери ту морају брзо да пресеку и да се декларишу или као странка чланова или донатора. Нема ту много простора за седење на две столице.

    2. Alek Sutulov каже:

      Ни једна странка се не може издржавати од чланарине. Тих 50 динара месечно које помињете, не може да плати воду коју тај члан попије на месечним састанцима у просторијама странке. Све странке у свету се финансирају донацијама и државним новцем, ако су парламентарне. Заборавили сте да су странкама потребни стално запослени. Људи који раде у странци 24 сата. Најмање њих 4-5. Њима се не може исплаћивати плата од тих 50 динара јер не би остало ни за кирију.
      Ове две партије бар нешто раде. И једно и друго руководство интензивно путују по терену и разговарају са људима јер немају новца за телевизијске и новинске наступе.
      Свако ко мисли да они то не раде довољно и делотворно, уместо што овде просипају памет како нешто треба радити, или се питају откуда некоме новац, треба да стану на чело својих истомишљеника, оснују сопствену партију и покажу нама неукима како они обарају режим.

    3. Посматрач каже:

      Слажем се делимично са вама у смислу да је наведени износ реално недовољан али све зависи од амбиција (циљева) и могућности.
      Странка која почиње да ради и бори се за своје место под сунцем (у парламенту) мора да има врло прецизан пословни план како да задати циљ достигне. Извори средстава могу (и треба) да буду диверзификовани али не сме се заборавити да онај ко финансира неку политичку организацију очекује нешто заузврат (осим случајева чисте филантропије који су реално ретки). Слажем се да су донације масиван извор средстава (мањи је напор у прикупљању/администрирању) али ако постоји неколико доминантних донатора онда пре или касније политичко руководство почиње да угађа њима а не члановима странке. Тада могу да настану проблеми.
      Није лако наћи меру у реченом али је могуће ако се схвата суштина политичког деловања.
      За Двери је сада најтежи период јер треба да се изборе за буџетску позицију тиме што ће ући у парламент.
      У мирном периоду буџет канцеларије политичке странке на локалном нивоу (град око 50 хиљада становника) може да буде (веома грубо):
      200 ЕУР пословни простор
      200 ЕУР режијски трошкови
      500 ЕУР бруто трошкови запослених
      100 ЕУР остали трошкови
      ———–
      Укупно 1000 ЕУР
      Са 1000 чланова онда је трошак по члану 1 ЕУР.
      За канцеларију странке на државном нивоу цифра је сигурно реда 20
      хиљада ЕУР-а. Ако странка има 50 локалних одбора онда просек издвајања
      по општинском/градском одбору је реда величине око 400 ЕУР-а.
      Значи просечан општински/градски одбор треба да прикупи око 1400 ЕУРа месечно.У
      почетној фази рада структура трошкова је таква да чланство финансира
      фиксне трошкове а донатори варијабилне (конкретне активности). Када је
      странка парламентарна онда се фиксни трошкови финансирају из буџета а
      чланарина служи за финансирање активности (плус средства донатора).
      Ако се нађу алтернативна (филантропска) решења овај износ може да иде знатно на доле јер у почетку се неки људи ангажују волонтерски и спремни су да неки период раде без накнаде јер имају неке друге приходе за живот. Када се уђе у парламент (локални или републички) ситуација се мења.
      Двери сада у локалу вероватно немају више од пар стотина чланова тако да је ситуација прилично неизвесна са становишта финансирања.
      У овим околностима пажљиво урађен пословни план је практично кључ успеха док не дођу до стабилних (буџетских) прихода.
      Такође морају да поведу рачуна о густини активности на локалном нивоу јер се многи чланови питају шта се дешава имајући у виду да је обим активности тренутно скроман.
      Не могу чланови да се мобилишу само саопштењима и акцијама у пар градова. Парламентарне странке су већ почеле припремне активности за изборе на свим нивоима. Зар мислите да СНС случајно прилично ради у овим топлим летњим данима. Шта ако изненада (чуј изненада!!!) почетком септембра буду најављени избори за почетак октобра. Неозбиљни ће да кукају да нису спремни, да се нису тако договорили, да смо тек основани, итд.
      Ово намерно кажем јер ране најаве датума избора су обично пробни балони. Ако се политичке овчице упецају (остану неакативне) онда изборе треба заказати изненада и то бар два месеца раније од најављеног термина.
      А обим активности поприличног дела ванпарламентарне опозиције каже да се понашају као политичке овчице – мирно стадо које пастир (погодите ко) води на шишање а понека овчица има да се окрене и на ражњу.

    4. Alek Sutulov каже:

      Очигледно је да се добро разумете у оно о чему пишете. Томе капа доле. Једино мислим да своте потребне за функционисање „на локалном нивоу“ сувише ниске. Нарочито у домену трошкова за плате стално запослених. Данас су дажбине на плате око 65% тако да је ваших 500 евра довољно за једну плату од 40.000 или 2 од 20. Локални одбор са два запослена нема шанси са било какав учинак.

      Нисам упознат са радом Двери. Нешто мало знам о ДСС-у. Санда Рашковић „издаје саопштења“, готово свакодневно, али не из седишта странке већ махом са терена. Сваког дана је у другом месту и то је тако од како је дошла на чело странке. За некога ко је близу 60-те, то је за поштовање. Њена једина мана је што је жена. Можда и то што не зна да лаже као остали политичари.

    5. Посматрач каже:

      Ви говорите о оптималној варијанти са 2 запослена али реално посао може да у почетку ради један човек са пола радног времена. Радно време за рад са чланством може да буде од 16 до 18 ч (обавезно присуство у канцеларији) а остало време да буде према потребама (на састанцима конференцијама, итд.). Обично треба изабрати млађег, незапосленог, школованог (а има их доста), који зна да користи рачунаре и да комуницира са људима. Са развојем локалног одбора ситуација се мења и добија се више средстава тако да може да се успостави оптимална варијанта рада.
      Најчешће је проблем што се сви баве „политиком“ а у суштини за успешно бављење политиком је потребно много техничког рада у канцеларији и на терену. Највећи део послова канцеларије политичке странке је да се припреми за политички рад а посебно за предизборну кампању. У овом „мирном“ периоду (пре почетка изборне кампање) потребно је урадити мапирање средине (такозвана ситуациона анализа). Речено подразумева прикупљање података који су јавно доступни а који ће се касније користити. Код нас се кука да опозиција нема услова за рад јер нема пара а то није тачно. Основно средство за рад политичке странке су информације које се обликују сагласно циљевима исте. Информације које се користе у раду политичке странке су:
      извештаји о раду локалне самоуправе, јавних предузећа и установа,
      информатори о раду истих,
      медијски прилози везани за функционисање локалне самоуправе, установа предузећа и других субјеката.
      информације о раду других политичких странака, удружења, итд.
      информације о потребама и проблемима месних заједница, удружења, итд.
      Посебно су значајни адресари јер без њих нема комуникације. У мирним временима прикупљају се адресе и контакт подаци (ПТТ адреса, телефони, епошта, и остало интересантно ) такозваних предводника јавног мишљења а то су:
      одборници (сви), функционери локалне самоуправе (сви), функционери појединих политичких партија у локалној самоуправи (обавезно за оне који имају одборнике), управе јавних предузећа и установа (установе културе, школе, здравства, итд.), новинари, функционери синдикалних организација, функционери удружења, савети месних заједница, спортска удружења, удружења пензионера, професори у школама, уметници, истакнути јавни радници напред необухваћени, итд.
      Да не буде забуне све наведено су неке странке у својим светлим тренуцима имале. Падом организационе дисциплине (довођењем неспособних на менаџерске позиције) почели су да губе (неодржавају) наведене податке и самим тим успешност у политичком раду је падала док нису испале из игре.
      Што се тиче ДСС позната ми је ситуација за неке општинске одборе из прве руке. Организационо ДСС не ради скоро ништа. Пратио сам рад тих одбора и евалуирао их и сматрам да постоји директна корелација између организационе дисциплине и политичког успеха. У периоду када су канцеларије радиле свој посао (обезбеђивале локалне функционере информацијама за рад) било је успеха без обзира на профил одборника и функционера у ОО. Када су организационо почели да се баве собом занемарујући скенирање (ситуациону анализу) окружења дошло је до пада.
      Колико видим ДСС се још увек бави собом на локалном нивоу и мале су шансе да ће нешто постићи. Слична је ситуација са Дверима (имам прилику да пратим рад неколико локалних и месних одбора). Код Двери је ситуација и гора јер они тек треба да стигну тамо где је ДСС био а ситуациона анализа окружења на локалном нивоу им је катастрофа. Па они не знају ни где се налазе. Осим приче немају ништа. Да би се прича реализовала морају да се засучу рукави и да се црнчи али господа се одлучила за причу а не за рад. Резултати ће бити сразмерни уложеном реалном раду.
      Мада да не будем потпуни песимиста ни код других политичких странака није сјајна ситуација али они који су у власти или парламентима (локалним и државним) имају приступ наведеним ресурсима јер још увек неке институције функционишу.
      ДСС и Двери морају (ако желе било какав резултат на предстојећим изборима) да засучу рукаве и да приону на рад. Централе морају да помогну локалним одборима јер на локалу не знају шта да раде. А није ни тешко јер су то већ познате ствари, потребно је да издају организационо упутство за рад канцеларија са детаљним описом информација која свака канцеларија треба да обезбеди у неком року (акциони план). То је истовремено и средство контроле рада канцеларије а и припрема за изборе.
      Запослени у канцеларијама мисле да је њихов посао да буду декорација у тим просторима а не да раде (црнче како горе наведох).
      Ко не познаје окружење у коме политички делује осуђен је на (политички) неуспех. Има шансе за ДСС и Двери али морају да пожуре и морају да раде. А и нека замене неке запослене по локалним канцеларијама људима који хоће да раде а не да буду декорација.

    6. Alek Sutulov каже:

      Немам шта да друго да кажем на ово до хвала на бесплатној лекцији како се те ствари раде. Ако њихова руководства то већ не знају било би добро да прочитају шта им је чинити.

    7. Посматрач каже:

      Вероватно ће прочитати неко из тих странака али обично је слаба вајда од тога јер су обично пуни себе са лепом политичком причом неспремни да озбиљно засучу рукаве. Сматрају да ће атрактивна кампања да покрије све њихове организационе слабости. А неће јер парадоксално грађани нису толико неопрезни да некоме ко се изненада појави укажу поверење. Неко ко се појави мора да покаже неку способност организовања не само у изборној кампањи. Избори се добијају пре него што се распишу добром организацијом и добрим познавањем проблема заједнице (јер тада можете да нудите реалистична решења).

      За добру политичку кампању потребно је познавати окружење до најситнијих детаља. Посебно је важно успоставити добру сарадњу са предводницима јавног мишљења јер ако некога они подрже (обично не јавно већ приватно мада је боље ако и јавно стану иза неке политичке идеје) пола посла је готово. А прилази им се тако што се прикупљају подаци о њима а то је већ важно за њихову сујету јер им се каже да су некоме важни и да могу да очекују да им се неко обрати.
      Код прикупљања података од установа процедура је једноставна. Најчешће се прво обезбеди адресар установа и јавних предузећа а онда се упути захтев за информацијама од јавног значаја где се тражи информатор о раду, извештаји о раду у последње 2-3 године, финансијски извештаји за последње 2-3 године и план рада и финансијски план за текућу годину.
      Ту су све релевантне информације.
      Сама чињеница да се траже ове информације је обично знак да се озбиљно ради и аутоматски се обезбеђује подршка делова колектива јер се претпоставља да ће се те информације користити за унапређење рада на локалном (државном) нивоу. За речено је потребно око месец дана јер у неким ситуацијама мора да интервенише и повереник (у институцијама су се улењили па нека документа немају или неће да их дају без додатног напора тражиоца).

      Добро организована канцеларија странке на локалном нивоу има све информаторе о раду свих корисника јавних средстава (јавна предузећа, установе културе, образовне установе, здравствене установе, итд.), затим њихове извештаје о раду у последњих неколико година, финасијске извештаје као и планове рада у овој години. Постојање записника са седница Скупштине општине/града, председника општине/града и других органа локалне самоуправе се подразумева.
      Оно што важи за локални ниво важи и за државни ниво јер обично локалне канцеларије те информације треба да деле са централама с тим да централа треба да обухвати и јавна предузећа и установе на државном нивоу. Захваљујући рачунарима и интернету то је данас прилично лако
      Шта мислите која политичка организација у Србији ради како је наведено? Вероватно ниједна јер се у политичком раду подстиче аматеризам и јавашлук што због типично ниског нивоа образовања наших политичких лидера (посебно у менаџменту односно организацији рада) што због убачених саботера којима свака добра идеја смета а безвезну ће подржати оберучке.

    8. Војник каже:

      Када сам пре неколико година питао једног високо позиционираног члана покрета Двери како се финансирају, наишао сам прво на мук, а затим на неодређени одговор типа „сналазимо се“, „имамо своје изворе“. Питање сам поставио узгредно, не помишљајући да ће то да изазове било какву непријатност, јер је цео разговор до тада био отворен по свим питањима. Оно што сам тада помислио и што сам дуго времена мислио је да се сами финансирају, да имају добростојеће родитеље и да им је због тога непријатно да о томе говоре. Ни на крај памети ми није било да имају тајне донаторе од којих добијају новац. А данас се зна да донатори могу да буду само они коме тајне службе дозволе. Никола Алексић из Еколошког покрета Новог Сада је једном приликом објавио да је БИА претила његовим донаторима да више неће моћи да послују уколико наставе да финансирају Еколошки покрет. Поставља се питање зашто онда нису на исти начин запретили и финансијерима покрета Двери? Можда зато што управо ти финансијери и контролишу нашу државу и њен тренутни издајнички састав !!!

    9. Посматрач каже:

      Па из политичке историје је познато да су исти људи финансирали дијаметрално супротне политичке организације па су у свакој комбинацији једино они били победници.
      Зна се да наши тајкуни дају свим политичким странкама по неки новац. Онима на власти више а онима у опозицији мање тако да када се гласа о неком закону који иде тајкунима у корист и једни и други знају шта им је чинити и какав је „ред“.

      Генерално политички систем у Србији је коруптиван а многе нове странке се појављују не због идеја већ због пара које су ту у систему (да не таласају погрешно).
      Реално се може веровати само оним странкама чији је једини извор прихода или чланарина или из буџета на бази изборног резултата. Свака странка која има непознате изворе финансирања је корумпирана или склона корупцији.
      А многи лидерчићи на локалном нивоу су спремни да зажмуре на оба ока по питању порекла пара које добијају за рад само да не би црнчили прикупљајући чланарину.
      Чланарина је накнада за политичку услугу члану странке а то је обавеза према великом броју људи. Једноставније је да се узму паре од пар крупних донатора и играти како они свирају него нешто озбиљно радити у користи чланова и грађана.
      Пример је политички живот у Србији последњих 15 година.
      Видећемо шта ће бити са Дверима.

  3. komarac99 каже:

    Smetaju Vučiću, a pokušaj rušenja zasad ide preko kvazipatriote Dmitrovića i Novosti koje su sto posto u Vučićevom vlasništvu.

Коментари су затворени.