Прочитај ми чланак
Хрватима су одувек мета напада били Срби. Неки од највећих доказа су протеривање српског становништва у акцији „Олуја“, укидања ћирилице, „крађа“ српских личности. Све ситуације се користе како би напали све што је српско, па тако и сада када је у јеку избегличка криза искористили су ситуацију како би ушли у сукоб. Овакав однос се једино може објаснити комплексом.
Председник Информационо-документарног центра „Веритас“ Саво Штрбац тврди да су Хрвати и Хрватска као држава неиживљени за разлику од Срба који су имали своју нацију и своју државност много векова уназад.
Он наглашава да Хрвати ни дан-данас не знају кога сврставају у Хрвате.
„Сећам се пре десетак година, човек ког познајем, Хрват, био је чак и амбасадор у Србији, Тонче Станичић, је рекао да Далматинци нису Хрвати. Далматинци су и виши и лепши и паметнији од Хрвата, а Хрвати су сматрани углавном Загорци“, објашњава Штрбац за СрбијаДанас.
„Хрвати увек када су стварали своју државу је било као у време Павелића: покушали су да створе државу на геноциду. Први пут није успело, али други пут јесте. Дакле, они сами кажу да им се остварио летњи сан 1995. и 1991. године да имају коначно своју државу“, каже Штрбац за СрбијаДанас.
Он додаје још један разлог: већина Хрвата ван Загорја су конвертит (преобраћеник) или потичу од конвертита. А код њих се јавља ефекат већих католика од папе, а то подразумева да су у културолошком смислу па и у сваком другом ми два најсличнија народа и онда одатле потиче та завист, та љубомора, та борба непрестана да се буде бољи и јачи.
Он каже да су Хрвати си Срби најсличнији народ, са најсличнијим језиком, али да су они тај језик променили преко ноћи, само да би био другачији од српског. Када дође до стварања државе онда је императив да се прави и свој језик јер морају се направити разлике макар минималне, ал да буду разлике. Онда постоји та завист и љубомора.
„Једном, у судници где сам ја председавао као Србин, сви Хрвати, адвокати, окривљени и остали говорили су тисућа и то испада смешно јер они говоре тисућу а ја диктирам у записник хиљаду. И једанпут праснемо сви у смех. Али није то за смех било, на рачун таквих ствари дошло је до рата и крвопролића, није се само на смеху завршило. Знао је Туђман и његови, а то су јавно и рекли: „Држава се може створити и одржати на крви“, говори Саво Штрбац.
Вечити вандали
Хрвати ,такође, краду и фалсификују ствари о Николи Тесли који је син свештеника и мајке Српкиње.
„Приликом прославе због уласка у Европску Унију у Загребу, Милановић је говорио са чим то Хрватска улази у ЕУ, на првом месту је Никола Тесла, а 20 година пре тога су му девастирали родну кућу и порушили споменик у Госпићу. Поставља се питање шта је то Хрватска? Никад нису имали своју државност и вечити су вандали“, пита се Штрбац.
Историчар Јован Пејин се слаже да су хрватски комплекси уствари комплекси народа који никада није ништа био.
„Историчари су писали о ономе што су сматрали да је потребно и корисно за националну пропаганду, а не оно што је истина. Сви на свету се труде да покажу истину, а они се труде да покажу величину. То је комплекс народа који никада ништа није био, који нема своју већ који присваја туђу књижевност“, каже Јован Пејин.
С обзиром на то да су засновани на неистини, Пајин објашњава да је патња Хрватског народа да буде „нешто“.
„Апослол југословенства Јосип Јурај Штросмајер је рекао: Срби су само православни, католици су само Хрвати који говоре српски језиком, а муслимани ће свакако постати католици. То је део њиховог комплекса у односу на Србе. Србима то не треба јер су историјски народ. Суштина хрватског комплекса је немање државе, немање културе. То је народ који почива на неистини и лажима“, завршава Пејин.
Извор: Srbijadanas.com
