Прочитај ми чланакЗа само неколико дана члан Кризног штаба Предраг Кон је од гласно изговорене тврдње о томе да у Београду, у периоду од марта до јуна, има три пута више умрлих него што нам је званично саопштавано, стигао до констатације: Боље да то нисам рекао. Од овог искусног епидемилога који нас ипак често збуњује својим изјавама, покушали смо да сазнамо шта је права истина.
Прво сте тврдили да је број од три пута више умрлих у Београду истина, а онда да је то само процена. Шта је тачно, чему да верујемо?
Printskrin: TV Prva
Подаци које сам ја изнео су једноставно подаци, не могу се преправљати. Оно како сам их тумачио, да је три пута више, то се односи само на један период у Београду, од марта до јуна, то је јако битно нагласити. Ради се о морталитетмој статистици, где се процењује укупна смртност и тај број је већи у односу на просек, троструко, све остаје исто. Најважније од свега је да ће бити ревизије, то је најбитније за неку будућност.
Да ли је било притисака од Министарства здравља да бисте мењали изјаве и ставове?
Не. Комуникација није притисак. Ја то не доживљавам као притисак, него као објашњавање, као што и сада вама објашњавам.
Ваша изјава и констатција о већем броју преминулих унела је и забуну међу грађане. Да ли ћете се можда лично извинити управо грађанима због конфузије коју сте лично унели?
Ја могу да се извиним што уопште постојим и што постоје бројке и што ја са бројкама радим. Радио сам свој посао и свој посао и даље радим. Не видим разлога да се због тога сагињем, клечим и молим за опроштај. Радим искључиво по сопственој савести и у интересу свих грађана Србије и за унапређење здравља. У овом конкретном случају, радим на сузбијању епидемије. Бројке као бројке су важне да би смо спроводили одговарајуће мере, то је суштина.
Подаци које сте нам саопштили и лично сабрали били су за период од марта до јуна. Да ли су стигли и да ли сте сабрали податке за Београд за јул, колико је умрлих, а колико заражених има у јулу?
С обзиром на то да је преузета обавеза ревизије, не видим потребу да било шта лично сам радим. Очекујем да ће се то даље радити по неком уобичајеном ритму.
Да ли је тачно да ви и други чланови Кризног стаба добијате на папиру пред конференцију за новинаре податке које читате, без увида у базу?
У информациони систем нема увида, то је једноставно истина. Ако неко цедуљицама зове извештаје из Министарства здравља који је откуцан и једноставно достављен пред конференцију, то је минимизирање таквих података. Сваки дан је то било откуцано и Министарство здравља је стајало иза тога. Веома је важно и то да су на дневном нивоу саопштавани подаци који су били доступни и ту баш никакве дилеме нема. Што се тиче информатичког ситема, он се и даље развија и у некој будућности то ће бити комплетан ослонац. Сада је ситуација да имамо писане пријаве и имамо морталитетну статистику која зависи од потврда о смрти, то су чињенице.
Кажете да у информациони систем нема увида, да ли то значи да нисте имали ни увид у базу Батута о којој пише БИРН и податке које је објавио 22. јуна?
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 7, 2020
Ја сам добио нешто што сам први пут видео од директора БИРН-а, послато ми је на Гмаил. Мимо тога, једноставно то никада у животу нисам видео. Подаци које сам ја добијао су збирни подаци из статистке који су по захтеву мени достављани. Не могу то ни да упоређујем. Ја нисам неки истражни орган, нити ми пада на памет да се тиме тако бавим. Ја се бавим епидемиологијом и заштитом здравља становништва.
Сандра Петрушић, новинарка НИН-а, објавила је текст на основу званичних података из различитих института и завода за јавно здравље и дошла до различитих бројева од саопштаваних – 6.500 заразених више, 100.000 тестова мање. Колико су подаци који нам се саопштавају о броју заражених и тестираних прецизни, је ли било више заражених и је ли било више мање тестираних?
Ту не могу прецизно да одговорим, не знам. Знам оно што је у Градском заводу Београда рађено и што је испитано и тај број је оно са чиме наш градски завод располаже.
Од укупног броја урађених тестова, а дневно нам се саопштава бројка и од 5.000 до 10.000, колико је ПЦР тестова, који се сматрају најпоузданијим, а колико осталих врста тестова?
Питате ме нешто на шта информатичари треба да одговоре. Оно што је дато из Градског завода Београда је број тестираних ПЦР методом, са тим неким пресеком до средине августа и сећам се да је то било 105.000. Све остало је велико питање. Имате и одређена серолошка тестирања која укључују и позитивне налазе, међутим они нису приказни када је Градски завод Београд у питању.
