Прочитај ми чланакАмерика je вршила притисак током протекле године на своју балканску марионетску "државу", па је убиство значајног српског политичара са Косова највероватније псеудо-операција како би се уплели "лидери" аутономне покрајине, чиме се отвора пут за промену тамошњег режима што ће следствено томе учинити ЕУ подложнијим за постизање консензусног споразума за прихватање таквог стања у будућности.
Косовски „председник“ Хашим Тачи и његов „премијер“ Рамуш Харадинај јесу ратни злочинци чије је учешће у трговини органима и убиствима српских цивила добро документовано из више извора, иако су такви докази углавном недоступни просечном становнику Запада јер је НАТО агресија над Југославијом 1999. године била представљена као „хуманитарна интервенција“ против „геноцида“, а не активног помагања и подржавања геноцида дела Албанаца над Србима и стварања регионалне хуманитарне кризе.
САД се никада нису бринале о злочинима које су њихови заступници починили и заправо су их поздрављали на посредан начин намерно затварајући очи на зверства која су уплашила Србе и нагнала их у бекство из колевке њихове цивилизације чиме је она етнички испражњена, премда је последњих година развојем друштвених и алтернативних медија изложено милионима људи оно што се стварно десило током тог рата и у година након њега, чиме је све више ЕуроРеалиста („ЕуроСкептика“) шокирано.
Како ствари стоје, не постоји начин да све државе чланице ЕУ, посебно оне у пољској иницијативи „Три мора“ пристану да прихвате Косово у унију, а камоли „препознају“ то као „независну државу“ као што неки од њих и даље одбијају да ураде упркос великом притиску Америке да их „убеди“ на други начин, што у стварности значи да су снови Вашингтона о „интегрисању“ своје марионетске „државе“ у ЕУ замрзнути у догледној будућности.
У овом бирократском контексту није важно да ли српски председник Вучић де факто „признаје“ Косово и Метохију кроз свој нови еуфемизам „обавезујућег споразума“ јер ће међународни „српски лоби“, који није под његовом контролом, радити прековремено како би својим најбољим патриотским способностима осигурао да бар једна држава чланица ЕУ истраје у чврстом супротстављању прихватања невиђене београдске издаје свог народа и највреднијег наслеђа.
Наставак владавине Тачија и / или Харадинаја могао би то учинити много лакшим него што се чини, пошто Пољска и Мађарска још нису превише заинтересоване да постану „оружје за масовну миграцију“ – трансформацијом своје у земљу са муслиманском већином по узору на унију, посебно онај део који воде нарко-босови ратни злочинци, озлоглашени због учешћа и одговорности у убијању хришћана и уништавању њихових вековима старих цркава, па се вероватно не би сложили са пријемом Косова у ЕУ, осим ако његови „лидери“ прво не буду свргнути.
САД су свесне да највећу препреку коју двојица Албанаца представљају по њихове планове за српску аутономно покрајину и због тога је недавно вршен притисак на њихову „владу“, упозоравајући их да не демонтирају процес такозваног „Суд за ратне злочине“ који би, верује се, требао да буде успостављен, с обзиром да Вашингтон разуме да се морају предузети макар неки површни покрети „правде“ како би се тврдило да је „земља“ у складу са европским „правосудним“ стандардима и стога технички прихватљива за чланство.
Чак и ако се шарада „суда“ покрене напред, „српски лоби“ и даље може ефикасно да покаже да је тим терориста надлежан за ову лажну „државу“ и тиме „уплаши“ неке чланице ЕУ као што су Пољска и Мађарска и удаљи их од пристанка на пријем у унију, што је могло да буде једна од мотивација за оно што изгледа као ЦИА псеудо-акције атентат српског политичара са косова и Метохије Оливера Ивановића почетком године.
Иако се Ивановић супротставио начину Вучићеве продаје косовских Срба, био је прилично немоћан да наметне своју опцију, што значи да Албанија тиме није могла ништа да добије а да би могла да изгуби све организацијом његовог убиства ризикујући да Србија суспендје преговаре о „нормализацији“ са својом покрајином која се отела контроли, што се и догодило на приближно око 24 сата пре поновног повратка на разговоре, истовремено одвраћајући пажњу своје јавности захтевима Ангеле Меркел о квоти пријема миграната.
Иако убиство политичара није завршено променом једне опипљиве ствари када је у питању покушај српске владе да де фацто „призна“ Косово, ипак је подсетило Европљане да се опозиционе личности и даље могу убитјати у сред бела дана у овој безаконој мафијашкој „држави“, што уопште не иде у прилог репутацији њених „лидера“ нити аспирацијама ентитета да се једног дана придружи унији.
Чак и ако се Русија придружи процесу „нормализације“ на захтев Србије као одговор (сепаратистима) аа Косова и Метохије који су то исто тражили да учини Америка као подршка њиховим интересима и то се заврши тражењем „џентлменског договора“ са својим геополитичким ривалом из периода „решавања“ овог питања „на шаховској табли великих сила 19. века“, то не би нужно Приштини придодало на „нормативном легитимитету“ који им је потребан да би се придружили унији без обзира што би тиме могло да се прикрије београдско де факто признање кроз Вучићев такозвани „обавезујући документ“.
Међутим, иако су Тачи и / или Харадинај још увек на челу, „српски лоби“ може да обезбеди да јавност у најмање једној држави чланици ЕУ постане свесна њихових злочина и стога изврши притисак на владу – вероватно Пољске или Мађарске – да одбије да дозволи Косову да приступи унији, што би планове САД-а вратило на мртву тачку али све то би могло да се промени ако ови ратни злочинци више не буду надлежни за „земљу“.
Хоће ли они сами да поднесу оставке због импликација у скандалу као што је убиство Ивановића, или ће пасти због „Суда за ратне злочине“, или бити свргнути од „опозиције“ крајњи резултат ће бити долазак „свеже крви“ на њихова места који више неће носити стигму убица хрићана што су ова двојица имала што би заузврат учинило много лакшим за било коју државу ЕУ неповерљиву под утицајем „српског лобија“, да прихвати евентуално чланство Косова.
Пошто је усвојио апатичан став „шта је учињено, учињено је“ и да „не могу да бду већи Срби од Срба“ после евентуалног Вучићевог „признања“ Косова, ове државе могле би да настоје да деполитизују ситуацију на којој је „српски лоби“ тако упорно радио не би ли је појаснио тамошњој јавности, истићући управо то да се познати албански криминалци више не налазе у власти те да стога не постоје никакве видљиве контроверзе око пријема ове балканске територије у унију.
Због тога је ЦИА могла да убије Ивановића како би поставила будућу „основу“ за касније приписивање кривице за атентат на Тачија и / или Харадинаја како би их свргнули уколико ови мафијашии одбију наређења САД-а да напусте „кабинете“ зарад „већег добра“ тј. пријема Косова у унију, будући да би њихово уклањање могло постати предуслов за неке од чланица ЕуроРеалиста („Еуроскептика“) у самој унији слажући се са тим суочени са растућим притиском створеним активностима „српског лобија“.
Са америчким, руским па чак и од српске Владе евентуалним „признањем“, Косово и они који се залажу за његов улазак у ЕУ, српски родољуби би се још једном нашли сами и поротив виље читавог света, што је додуше позиције на коју су се до сада навикли али би их ипак јако заболело да да искусе посебно зато што се односи на предају њихове најсветије историјске територије.
