Током Другог светског рата Јапанци су окупирали Нову Гвинеју где су остали све до септембра 1945. године, а наредне године је острво дошло под туторство Уједињених нација, а административно је њоме управљала Аустралија. Смртоносније од непријатељске ватре на овом острву, била је сама околина, која је значила смрт за војнике. Да није било домородачких племена, многи би заувек остали заробљени у окрутној џунгли.

Бројне војне операције су због окруне џунгле и стрмих падина биле заустављане и тешко је било одржавати контакт, па су се тако линије снабдевања војника лако прекидале. Људи су се масовно разбољевали и умирали од глади током овог периода, пише Масхабле.

Број жртава Савезника би био далеко већи да није било домородаца који су ово острво сматрали својим домом.

Тзв. „космати људи“, како су их војници назвали, су одрасли у џунглама овог острва и добро су се сналазили на терену, па су преносили рањене војнике и допремали све потребне ствари до удаљених јединица у дубини џунгле.

Војници су их назвали „космати анђели“, због њихове непослушне косе. „Анђели“ су били дубоко поштовани, а неки су о њима написали чак и песме.

Фаоле Бокои је био последњи члан „косматих анђела“ и преминуо је 2016. године.

Извор: Blic

Ознаке: домороци, Други светски рат, Нова Гвинеја, савезници