Прочитај ми чланакСлушам ових дана на разним страним медијима како је стање у ЕУ заиста тешко, али да све још може на добро да изађе. Тако су отприлике високи официри Немачке у априлу и мају 1945. убеђивали Немце да контраофанзива која ће одбацити Црвену армију на исток, далеко иза Москве, само што није почела. Знамо како се то завршило.
И нарочито еврозоне су заиста велики и на политичкој сцени то данас изгледа овако:
Португалија – на власти су снаге које се противе немачком економском концепту,
Шпанија – политички потпуно подељена, са мањинском владом после два узастопна гласања без јасног победника, између оних који су за и оних који су против економског политичког концепта Немачке,
Италија – на власти политичка гарнитура која у основи подржава Немачку, али са убедљивом већином грађана који су изразито против еврозоне и више против ЕУ него Британци пре референдума,
Грчка – са све јачим противљењем Немачкој,
Мађарска – са владом која неће да чује о даљој централизацији ЕУ,
Пољска – исто као и Мађарска са потпуним кршењем на унутрашњем плану свих вредности ЕУ,
Аустрија – са Хофером који је за милиметар изгубио председничке изборе, али са одличним изгледима да добије парламентарне, дакле у најмању руку са половином грађана који су против овакве ЕУ, а за неко даље јачање Брисела неће ни да чују,
Холандија – са први пут озбиљним шансама да анти-ЕУ политичке опције формирају владу,
Данска – исто као Холандија уз недвосмислено опредељење већине да никакво јачање Брисела не долази у обзир,
Француска – са апсолутним одбијањем већине политичких снага да се јача Брисел, уз велику шансу да на председничким изборима победи Ле Пен која је изразито против еврозоне и веома скептична према ЕУ, уз јасан став о изласку из НАТО-а,
Немачка – са нарастајућом Алтернативом за Немачку која је против еврозоне и апсолутно против јачања Брисела и све јачом комунистичком партијом која је против економске политике Немачке.
Па како ће то „ипак бити све у реду“? Тако што „екстремисти“ неће победити на изборима ни у Холандији, ни у Француској, ни у Немачкој? Па да тако и буде, какве то има везе са правцем којим иде ЕУ?
ЕУ је данас у проблему и практично је неуправљива организација управо због снажних притисака грађана и политичких организација које их представљају да се или расформира или битно ослабе и Брисел и Еврозона. На изборима ће се само доћи до повећања и концентрације тог и таквог незадовољства, чак и ако се не остваре победе. На другој страни, и за Меркелову је оваква и ЕУ и еврозона неприхватљива, само што она хоће даљу централизацију у правцу заједничке фискалне политике свих држава чланица и централизовану контролу банака.
Да би ЕУ опстала, потребно је да дође до подршке оваквој политици Немачке, а то је немогуће. Неки нови мандат у најбољем случају може бити само додатно мрцварење ЕУ и еврозоне, након чега ће све и формално бити готово.
За распад еврозоне и ЕУ довољни су унутрашњи разлози, али ево само једна додатна анализа Трампове тврдње да Немачка манипулише курсом евра и да због тога САД могу да јој уведу санкције (додатну царину на робу и услуге из Немачке).
Евро је од маја 2014. године у односу на долар пао за 22%. За потребе ове расправе да кажемо око 20%. На основу тога је роба из еврозоне, читај Немачке, постала 20% јефтинија за све који располажу великом количином долара, а пре свих су то поред САД, Кина, цела Јужна Америка, државе ОПЕК-а итд. И Немачка је остварила рекорд у 2016. години у извозу. На основу чисте манипулације валутом.
Наравно да је и Обама то видео, али је то био уступак због санкција које је ЕУ увела Русији, па је било нужно компензовати изгубљено тржиште Немачкој. Сада међутим, Трамп не држи до санкција Русији и неће да трпи конкуренцију Немачке. А нема привредне гране у којој амерички и немачки произвођачи нису директни конкуренти. Шта би било са еврозоном ако би се Немачка нашла под додатним царинама на тржишту САД и прекидом нормалних економских односа са Русијом?
Па шта ћемо са екстремним исламизмом унутар ЕУ, тероризмом, избеглицама и мигрантима, потпуно различитим привредним структурама Француске и Немачке за које није могућа заједничка монетарна политика, презадуженошћу итд. итд.
И без свих тих и сличних проблема ЕУ нема и није одговор за будућност. Отуда уопште нема другог исхода осима једино могућег – крај.
По традицији, код нас ће вероватно тај крај бити објављен коју недељу касније. А у неким интелектуалним круговима неће никада. Макар ЕУ не било нигде.
