Прочитај ми чланакЛидери најјачих европских сила Немачке, Француске, Шпаније и Италије заложили се за "Европу с више брзина". Тиме су заправо најавили поделу ЕУ - на богате и сиромашне државе.
Европској унији се ближи крај. Лидери најјачих европских сила Немачке, Француске, Шпаније и Италије најавили су поделу ЕУ – на богате и сиромашне државе.
Ништа од јединства
Немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и премијери Шпаније и Италије Маријано Рахој и Паоло Ђентилони у понедељак након састанка у Версајском дворцу заложили су се за „Европу с више брзина“.
Франсоа Оланд
– Јединство нема за све исти значај. Зато се залажем за нове облике сарадње, за нове пројекте, за оно што се зове другачија сарадња – рекао је Оланд, домаћин мини-самита.
Према његовим речима, на тај начин би неке земље могле да иду брже и даље у областима као што су одбрана и еврозона, али и да се боље ускладе у фискалној и социјалној политици, као и култури и омладинским пројектима.
– Неке земље би напредовале брже и снажније. При томе, остале државе не би биле одстрањене, али не би могле ни да се супротставе том процесу – прецизирао је Оланд.
Да сиромашне земље не дозвољавају развој богатих сматра и Меркелова.
– Европа у више брзина је неопходна. У супротном ћемо се вероватно заглавити. А ако се Европа заглави и престане даље да се развија, онда мир може бити угрожен брже него што мислимо. Европљани морају имати храбрости да прихвате да неке земље напредују брже него остале. То напредовање, међутим, није забрањено онима који су у заостатку – истакла је немачка канцеларка.
С њом су сагласни и Ђентилони и Рахој. Италијански премијер се залаже за боље интегрисану ЕУ, али с различитим нивоима интеграције, док је Рахој рекао да је Шпанија спремна да оде даље у интеграцији са свима онима који ће желети да иду ка томе.
Словенија се одмах након вести о подели ЕУ заложила да буде у оној богатијој половини. Председник Борут Пахор јасно је рекао да је разочаран предлозима о „Европи с више брзина“ и да би волео да види Словенију у групи земаља које најбрже напредују.
Међутим, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је, приликом боравка у Љубљани, словеначком премијеру Миру Церару пребацио да се Словенија, откако је у ЕУ, понаша као да је међу земљама оснивачима. Због тога словеначки аналитичари сумњају да ће њихова земља бити у повлашћеној половини.
Раскол малих и великих
Међутим, аналитичари истичу да је „Европа с више брзина“ почетак дезинтеграције ЕУ онакве какву познајемо од великог проширења 2004.
Према њиховим претпоставкама, једној ЕУ припадале би Немачка, Француска, Италија, Шпанија, Португал, Данска, Холандија, Белгија, Аустрија, Ирска, Луксембург, Финска и Шведска.
Другу ЕУ чиниле би Словенија, Хрватска, Словачка, Чешка, Румунија, Бугарска, Пољска, Литванија, Летонија, Естонија, Мађарска, Грчка, Кипар и Малта. Статус Британије, која је решила да изађе из ЕУ, још је упитан.
Сама вест о могућој подели ЕУ већ је забринула њене чланице које би се нашле у оној другој, сиромашној половини.
На пример, Пољска страхује да више неће добијати новац из фондова ЕУ, који јој је неопходан за функционисање. Сличан став изразиле су и Хрватска, Бугарска, Румунија и Словачка. Све те државе сматрају да подела коју желе моћне силе није праведна и да ће угрозити мир на континенту.
