Прочитај ми чланак
Нема бољег од Новака Ђоковића. Нема на целом свету. А нарочито нема у Мелбурну, где је по пети пут освојио Аустралијан опен, и то после изузетно велике борбе са Ендијем Марејем у финалу, ког је савладао са 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0.
Да је лако играти финала, играли би их и многи други. А нема много оних који су се домогли највеће сцене и на њој заблистали. Управо је блиставих момената било у овом финалу, што због Марејеве агресивности, што због Новакове луцидности. Управо оне су обележиле читав меч, у коме је Ђоковић показао са колико великом жељом је дошао у Аустралију да „врати“ оно што је његово. А ово је његов турнир, у то више нема никакве сумње.
Почело је најпре помало бојажљиво, али са јасним назнакама да Ђоковићу не пада на памет да понови пасивну игру као у четвртом сету полуфинала са Вавринком, када није имао ни један једини директно освојени поен. До петог гема овог финала, сакупио их је већ 15. Ипак, одговори који су стизали са друге стране мреже нису били ништа мање импресивни. Нарочито када је Ђоковић стигао до првог брејка. Јер, баш тада, после 3:1, Енди је почео да игра у неком свом трансу, константно нападајући са основне линије, било да сервира или не. Након што му је за успешно одигран поен којим је пришао на 4:3 аплаудирао и Ноле, Мареј је „додао гас“, врло храбро напао сервисе најбољег на свету и направио брејк.
Први од два, јер је други остварио када је Ђоковић, и поред обновљене огреботине на зглобу изнад десног кажипрста, имао 5:4 и сервирао за освајање сета. Британац је тада дигао публику на ноге неким добрим проценама у далекометној „баражној ватри“, па је на ред дошао тај-брејк.
У њему је претендент на трон имао иницијаитву, двапут водио са по два разлике, но финиш је припао Новаку, који је од 2:4 преокренуо на 5:4 и недуго затим могао да види бес свог супарника. Енди је при резултату 5:5 имао врло лаку ситуацију да поентира, јер је дугу размену окончао удаљавањем Ђоковића од основне линије, па му је остало да на мрежи смечује и дође до сет-лопте. Али, он је лоптицу послао у аут, рекетом потом ударао по стубу који држи мрежу, а како је и следећи поен припао Ђоковићу, припао му је и сет.
И у другом је било бурно, додуше већ од старта. Тада је Мареј, желећи да не клоне духом после изгубљене уводне деонице, изузетно офанзивно заиграо чак и на Нолетове сервисе, па је изградио предност од 0:2. Но, тада је најбољи тенисер света смањио број својих грешака и, иако није имао потеза попут неких бравура због којих му је у првом сету аплаудирала чак и Марејева девојка Ким Сирс, почео да преокреће. Од два гема заостатка, за 15 минута Ђоковић је стигао до два гема предности, играјући пре свега смирено, а врло лукаво. Ни то није било довољно да се „борба титана“ поведе у жељеном смеру тако лако.
Нарочито када се десио изненадни прекид, улетање појединих навијача који су желели да баш на великој сцени изразе свој протест. Тај неочекивани предах као да је више пријао Мареју: вратио је брејк, потом дошао до три сет лопте, па иако их није искористио, а спасао се брејка када је Ђоковић припретио код резултата 5:5, у тај-брејку је одиграо мајсторски и после 5:2 на семафору релативно лако стигао до изједначења. „Лако“, условно речено, јер је за тај други сет утрошено чак 80 минута.
Оскољен тим успехом у драматичној завршници, момак из Шкотске је против свог друга из детињства направио рани брејк и повео са 2:0 у трећој деоници, а и овога пута на одговор није морало дуго да се чека. Већ у четвртом гему било је нерешено, али то је био само део великог Ђоковићевог налета. Иако су му клецала колена после два гема заостатка, иако је деловао уздрмано, више физички него психички, на столици се „сабрао“, усмерио своје мисли само на оно основно – борбу до краја и ступио у њу. Од седам наредних гемова, шест је освојио Новак, спасавши успут и једну брејк лопту, чиме је повео са 2:1 у сетовима и свој део публике подигао на ноге.
Било је тада јасно да је Мареј уздрман, а да је Ђоковић у само њему знаном тениском трансу. Игра готово без грешке, опрезна кад треба, а врло луцидно у кључним моментима, донела му је наставак серије освојених гемова. Најпре један брејк, па онда други за 3:0, и – мало, по мало, после четири гема предности, титула је постајала све ближе. А њу је и освојио, па се петим трофејом у Мелбурну, а осмим гренд слемом у каријери (освојио и два Вимблдона, те један УС опен) изједначио се са Кеном Розвелом, Џимијем Конорсом и Андреом Агасијем. И, што је најважније, показао да је у тако доброј форми, да на тој „осмици“ не намерава да се заустави.
(Блиц; Фото: Танјуг)
