Прочитај ми чланакПрвог децембра 1918. проглашена је Краљевина СХС, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.
Краљевина Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.
„Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца“.
Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустроугарске опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, где је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум.
Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног већа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону.У јеку распада Аустроугарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустро-Угарске.
Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку држави образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни део Србије.
Такође, крајем новембра „Подгоричка скупштина“ донела је одлуку о припајању Црне Горе Краљевини Србији. Тако је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био доследни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унето у Устав из 1921. године, познат као „Видовдански“ – концепције интегралног југословенства – односно уверења да је реч о једном троименом народу.
