Партнерство Русије и Кине у последње време доживљава велики успон који на Западу изазива бурно реаговање – од љубоморе до опреза. Током читаве недеље, пословни медији Европе и САД покушавали су да oцене последице „масовних“ руско-кинеских споразума.

Из последњих вести у области руско-кинеских односа: незванични сусрет председника Владимира Путина са председником Кине Си Џинпингом биће одржан на маргинама самита АТЕС близу Пекинга 10.-11. новембра. Главна тема 22. сусрета шефова земаља тог региона је „Формирање будућности кроз Азијско-Пацифичко партнерство“.

Недавно су премијер Државног Савета Кине Ли Кећанг и шеф руске владе Дмитриј Медведев закључили више од 40 споразума у области трговине, енергетике и финансија вредности од више милијарди долара и договорили прелазак у обрачунима са долара на јуан и рубљу.

Како поводом тога пише лист The Washington Post, прва економија света (Кина је у октобру призната од стране ММФ највећом економијом света) и прва светска енергетска суперсила закључиле су нешто попут геополитичког «савеза на небу». Америчка The Wall Street Journal објашњава такву «акцелерацију пријатељства» обичним грешкама у рачуну курса Вашингтона на изолацију Русије: Видимо како су се у свему обистинила упозорења у вези са тиме, да ће данашња политика „санкција без стратегије подстаћи Кину и Русију да формирају сепаратне и паралелне економске системе. То не значи да су санкције бескорисне или иначе лоше. Само их треба употребљавати паметно и доследно“.

Додуше, премијер Дмитриј Медведев само делимично се слаже са таквом оценом. У интервјуу америчкој ТВ мрежи CNBC он је рекао да је Запад једноставно „превидео“ тенденцију зближавања Москве и Пекинга, која се испољава већ у току више година.

Наши односи са Кином имају дугорочни карактер и нису повезани с политичком коњунктуром, која, не кријем, данас није нимало једноставна. Међутим, ми већ практично 25 година доста активно развијамо наше контакте са Кином. При томе, Кина је данас наш највећи трговински партнер.

Медведев је додао да Москва узима у обзир све, што се дешава око Русије. Када део пројеката са Европљанима и Американцима неко блокира, природно је да ћемо пренети те пројекте на друга места. У приницу, Запад би требало да научи да се отараси стереотипа из протеклог века и не сматра да је заштита националних интереса обавезно „пријатељство против некога“.

Важан аспект сарадње између Москве и Пекинга је узајамно разумевање на политичкој сцени, сматра главни научни сарадник Института за Међународну Економију и Међународне Односе РАН Андреј Володин.

И Кина, и Русија су заинтересоване за максимално безболни прелаз од једног геополитичког уређења, које је засновано на већем утицају Запада, ка другом, полицентричнијем типу. Облику, у којем многе земље изражавају своје интересе преко међународних споразума, преко компромиса. Таква варианта развоја светског система се чини предвидљивијом, дакле, перспективнијом.

Поглед експерата из Кине на последње договоре са Русијом се скоро потпуно поклапа са мишљењем руских аналитичара. Односи Кине и Русије, – изјавио је директор Кинеског националног удружења за међународна истраживања Виктор Гао, – то су најуспешнији односи између две крупне земље. Из тог једноставног разлога, што оне поштују једна другу и истовремено се труде да заступају интересе партнера свуда, где је то могуће. Украјинска криза је само подстакла развој и учвршћење односа између Кине и Русије.

(Глас Русије)

Ознаке: Кина, Русија, савез