Србији опет прете ужаси кроз какве је прошла пре три деценије: санкције, инфлација, пљачка, глад, сиромаштво… Док Вучић и његови саучесници из заједничког злочиначког пројекта праве планове како да опет профитирају на несрећи, у коју су они увалили државу и народ, нормални људи почињу да праве залихе хране и основних потрепштина. Као у Милошевићево време, први удар почиње девалвацијом динара. У првој недељи децембра, то је уздрмало и Вучићеву пирамидалну шему, па је Народна банка Србије морала да на тржиште пласира евре из девизних резерви. О хаосу који долази пише заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ Вучића.

Све се враћа, све се плаћа. Као у тој песми Ђеле Јусића, Србија се враћа у деведесете, у ратове, санкције, инфлацију, девалвацију валуте и свега осталог. Повратком у мрачну прошлост, Србија плаћа погрешне политичке изборе, који су довели до тога да и данас, као и пре три деценије, на власти буду исте похлепне штеточине.

Александар Вучић и Ивица Дачић, та два манекена ретро-ужаса, вратили су државу и народ у деведесете, у време својих првих злочина. Као и њихови политички очеви и оци, Војислав Шешељ и Слободан Милошевић, нису били способни да схвате глобалне политичке и друштвене процесе. Заинтересовани само за згртање туђег новца, довели су Србију у безизлазан положај, супротстављену свим светским силама, а без савезника.

Цену њиховог авантуризма и дилетантизма платиће грађани, једнако они који су гласали за њих, као и нормални људи који су им се супротстављали. Да проблем буде гори, сада ће цена бити већа него пре 33 године, кад се Србија нашла под стравичним међународним санкцијама, од чијих последица се још није опоравила.

Америчке санкције НИС-у и претња секундарним ударом на Народну банку Србије, односно на целокупан финансијски и економски систем Србије, уништиће остатке привреде. Проблеми са горивом, струјом и гасом погубно ће утицати на индустријску производњу, пољопривреду и сва домаћинства. Поскупљења ће покренути талас хиперинфлације, који ће потопити средњу класу, а сиротињу гурнути на ивицу егзистенције.

Старије генерације знају шта нас чека. Сећају се плата од десет и пензија од четири марке, празних рафова у продавницама, бензина у флашама кока коле, шпалира уличних дилера који зује „визе-визе“, аргентинског фета сира који су избеглице добијале у пакетима хуманитарне помоћи и продавали на пијацама, па и породичног накита који је распродаван у бесцење… Те сцене више нису део тужних успомена, него будућност која је већ почела да се дешава.

Недавно, у првој недељи децембра, уздрман је фиксни курс динара, први пут од пре десет година. Истог дана кад је курс скочио са 117,5 на 118,3, мењачнице су повукле евре из продаје. Власници мењачница, као и представници власти, а и свако ко има ИQ већи од броја ципела, сви знају да ће кад-тад доћи до пуцања вештачки одржаване вредности домаће валуте. Да би одложио суочавање са реалношћу, Вучићев режим је одмах покренуо два одбрамбена механизма.

Из ковнице НБС-а је пласирао нову емисију новца. Из банкомата цуре свеже новчанице, уредно сложених бројева. То решење подстиче инфлацију, али ствара привид одржавања фиксног курса.

У последњих пет година, инфлација је, кумулативно, прешла ниво од 50 одсто. За толико је увећана новчана маса. Повећањем количине новца у оптицају, власт само долива уље на ватру. Ускоро, кад пламен букне, почеће незаустављива девалвација динара.

Економски стручњаци процењују да би реални курс требало да буде на око 400 динара у односу на евро. Ипак, из политичких а не економских разлога, власт покушава да успори тај суноврат, тако да се може очекивати да ће се први удар зауставити на нивоу од око 200 динара за један евро.

Са том намером, власт је почела да брани курс новцем из девизних резерви. Народна банка Србије је прошле недеље на финансијско тржиште пласирала 330 милиона евра. Вучић тај одбрамбени преварни систем примењује откад је доведен на власт.

Пошто новац, као и свака друга роба, има своју цену, логично је да се његова вредност смањује што га има више на тржишту. Тако је у теорији.

У Вучићевој пракси, иако се увећава новчана маса, динар није девалвирао. Није, јер је увећавана и количина евра у Србији. Власт је успевала да одржава такву равнотежу захваљујући кредитима из страних банака и инвестиционих фондова. Кад стигне милијарда позајмљених евра, Народна банка Србије их прода комерцијалним банкама и мењачницама, а у том износу одштампа нове динаре. Кад се то потроши, власт узме нови кредит и понови процедуру. Јавни дуг Србије је, откад је СНС на власти, скочио са 15 на преко 40 милијарди евра управо захваљујући тој пирамидалној шеми. Наравно, свакој превари дође крај. И овој, Вучићевој, крај је дошао кад су стране банке престале да дају кредите, а инвестициони фондови да купују државне обвезнице. Уз то, заустављен је прилив девиза од страних компанија, које сада из Србије више износе, него што уносе евра.

У таквим околностима, власт нема другог решења него да троши новац из државних резерви. Народна банка Србије на ту тему ћути, али зато у саопштењима оптужује медије и грађане за стварење панике.

– Велики део повећане тражње грађана за страним валутама је у значајној мери узрокован и појединим написима у медијима и објавама на друштвеним мрежама које немају рационално и реално упориште, и само доприносе појачавању панике међу грађанима упркос саопштењима НБС, којима је указано да стабилност финансијског система није нити ће бити доведена у питање. У појединачним мењачницама дошло је до, искључиво тренутног, недостатка евра услед појачане тражње грађана за овом валутом на тим мењачким местима, што никако не значи да постоји било какав проблем у погледу снабдевености евром и другим страним валутама на српском девизном тржишту – наводи се у последњем саопштењу НБС-а, у коме се понавља уверење да „курс динара према евру није, нити ће бити угрожен“.

Уз тврдње да остаје „посвећена стабилности у свим сегментима финансијског система“, НБС истиче да је до раста потражње евра дошло и због „уобичајених сезонских кретања“. Но, нема објашњења зашто прошле године у ово време није било „сезонских кретања“.

На исти начин, истим речником, пре тридесетак година, представници тадашње власти су лажима покушавали да анестезирају јавност. Разлика је само у томе што је Милошевић био принуђен да се за опстанак на власти бори упадима у државни буџет, пљачком старе девизне штедње и пирамидалним банкама као што су биле „Југоскандик“ и „Дафимент“, док је Вучић кренуо из супротног смера. Вучић је фараонски статус градио уз помоћ пирамидалне шеме, којом је очерупао јавне ресурсе и туђу приватну имовину.

Газда Језда је био бољи банкар, него што је Вучић политичар. Процењује се да је у финансијским преварама током деведесетих страдало око 180.000 лаковерних грађана, који су оштећени за око 550 милиона немачких марака. Вучићеви сарадници данас ту количину плена приграбе за недељу дана.

Иза Вучића, Србији ће остати званични дуг од минимум 42 милијарде евра, плус штета од још преко 60 милијарди евра. Уз материјалне, напредњачки режим је изазвао и губитке у људству. Из Србије је, уназад десет година, отишло више од милион младих и радно способних људи. У свему наопак, Вучић и то представља као свој успех. Стопа незапослености је, каже, на рекордно ниском нивоу. Да, тако јер нема људи. Вучић је решио проблем незапослености тако што је створио проблем будућности, у којој у Србији неће бити Срба и осталих староседелаца. Међутим, он и то представља као успех.

Ове године је Србија издала 100 хиљада радних дозвола странцима, углавном из Азије и Африке. Вучић је најавио да ће следеће године утростручити број радних и боравишних дозвола, као и да ће изменом Закона о странцима убрзати процес уписа у српско држављанство.

Упоредо са пројектом замене становништва, Вучић спроводи и реформу тајкунске касте. Прве српске тајкуне, који су стасали у Милошевићевом времену (Мирослав Мишковић, Вук Хамовић, Војин Лазаревић, Жељко Митровић, Богољуб Карић…) увео је у свој картел.

У међувремену, у том коруптивном и криминалном инкубатору створено је још четрдесетак милијардера и неколико хиљада милионера. Обе генерације богаташа настале су на несрећи народа, пљачком и отимачином. Милошевићеви тајкуни су форматирани под санкцијама, захваљујући поклоњеној прилици да манипулишу девизама. Сада ће и Вучићеви скоројевићи добити шансу да зараде на инфлацији, опет на штету сиротиње. Они су се већ припремили за те акције.

Братислав Гашић, актуелни министар одбране, у званичној имовинској карти је навео тек стоти део своје имовине, само хацијенду на 8,5 хектара плаца у селу Велика Ломница код Крушевца. Међутим, на имена својих синова и осталих чланова породице, Гашић има бројне станове, куће, пословне зграде, фирме и земљу у Крушевцу, Београду и Нишу.

У врху СНС-а се прича да је он „тихи власник“ и складишта нафте и гаса у околини Ковина. Нема сумње да је напунио складишта и само чека да скочи цена горива, па да профитира на народној муци, чијем стварању је и он допринео у значајној мери.

У послове са енергетиком укључио се и Звездан Терзић, директор ФК Црвена звезда. Терзић, заједно са синовима Никшом и Костадином, има 11 предузећа, укључујући и кровну компанију ЗТ Цапитал, коју је регистровао 26. новембра ове године, и то са оснивачким улогом од сто динара. Од тих 11, четири фирме, све са називом Румасол, ће се бавити производњом електричне енергије из обновљивих извора. На седам хектара земљишта у Борковцу, селу надомак Руме, оне граде четири соларне електране. Терзић неће имати проблема са добијањем субвенција и повлашћених цена за струју, коју ће продавати Електродистрибуцији Србије.

Пројекат је већ укључен у План детаљне регулације општине Рума, а недавно су издате и дозволе за све четири електране.

Као Терзић, бизнис шири и Владан Микетић, његов колега из Боксерског клуба Црвена звезда. Микетићев фирма, Логга плус Београд, недавно је купила део пословног простора Палате „Албаније“ у центру главног града. Фирма Логга плус, која има само једног запосленог и годишње приходе од око 18.000 евра, понудила је 13,3 милиона евра за локал од укупно 3.324 квадрата у „Албанији“, који су били у стечајној маси Београдске банке и Универзал банке.

Микетић је прошле године купио београдски хотел Унион за 6,2 милиона евра, да би га потом продао фирми Прокоопац, чији власник је Давор Мацура, Вучићев омиљени тајкун. Влада Србије је Мацури поклонила три милиона евра за реконструкцију хотела у Косовској улици. Та субвенција је реализована кроз фантомски пројекат ЕXПО 2027.

Иначе, Микетић, као и Терзић, има затворско искуство. Хапшен је 2022. године под сумњом да је члан новобеоградског криминалног клана Дејана Стојановића Кеке, који је такође повезиван са Вучићем. У судском поступку против припадника врачарског клана, Микетић је оптужен за тешко убиство у покушају. Без обзира на тешке оптужбе, Микетић је пуштен да се брани са слободе уз кауцију од 900.000 евра и забрану напуштања земље. Иако је касније ухваћен приликом покушаја да из Србије пређе у Босну и Херцеговину, суд је одбио захтев Тужилаштва за организовани криминал да га врати у притвор.

У притвору није ни Жељко Дрчелић, бизнисмен из јата Спортског друштва Црвена звезда. Дрчелић се од ове сезоне налази на месту председника Кошаркашког клуба. У знак захвалности за ту функцију, његова компанија Цонцорд Wест спонзорише кошаркаше Црвене звезде, а и све остале, кога год Вучић каже да треба. Цонцорд Wест има уговоре са државним предузећем ЕXПО 2027 вредне око 250 милиона евра, али не одбија ни ситније послове.

Међу десетак уговора, вредних скоро три милијарде динара, налазе се и они о изградњи школских установа и библиотека, па и гаража и болница. У Борчи, где је и седиште компаније, Цонцорд Wест је 2021. године изградио Дом здравља. Изградња је била тако добра да је издржала чак четири године без обзиљних кварова. Међутим, недавно су попустиле водоводне инсталације, па је болница личила на акваријум, који Вучић намерава да изгради за ЕXПО.

Санкције, инфлацију, девалвацију динара и све остале проблеме са којима је Србија већ почела да се суочава, не брину Вучића и његове саучеснике. Они већ праве планове како да што више профитирају. С друге стране, њихове жртве, обични грађани праве залихе хране у конзервама, брашно, уље, тоалет папир и, наравно, евре. Искуснији грађани, за које је ово само реприза ужаса од пре три деценије, знају да ће се са несташицама и беспарицом вратити и улични криминал и огољена тиранија картела на власти.

Све се враћа зато што нису платили злочинци из Милошевићевог периода, као ни његови наследници, који су створили услове да Вучић приграби власт. Иако скуп, Србија мора да плати тај цех и коначно савлада ту лекцију, па да све припаднике напредњачког картела казни за све злочине које су извршили уназад 13 ужасних година.

За утеху, што год да донесе следећа година, сигурно ће однети Вучића с власти. То је једини добар начин да Србија уђе у 2026, а не у 1993. годину.

Извор: srbin.info

Ознаке: Александар Вучић, евро, Предраг Поповић, штампање пара