Прочитај ми чланак

КРЕНУЛО ЈЕ: Епицентар америчке оружане моћи биће фокусиран на Србију

0

Веома је проблематично када Америци смета и тај мали симболички ниво сарадње Србије са Русијом. А као војно неутрална држава требало би да лансирамо сарадњу и са Русијом и са САД и да на исти начин гледамо и на Исток и на Запад.

Није прошло ни недељу дана од прве америчке лекције, а већ кренуло утврђивање градива. Данас нас опет подсећају да је Конгрес САД лично шефу Пентагона Џејмсу Матису наложио да помно прати у 2018. години шта ми то војно петљамо са Русијом.

© AP Photo/ Jacquelyn Martin

Тако ће због забринутости Конгреса, због ширења руског утицаја на Западни Балкан, Матис морати да припреми анализу безбедносне сарадње Русије и сваке од балканских земаља које нису у НАТО-у. Дакле, Србије, Босне и Херцеговине и Македоније.

И опет све изнова понављају као пре шест дана шта то Конгрес тражи. Између осталог, детаљан списак руског оружја и војне опреме и технологије у вредности већој од милион долара, које су земље тог окрњеног Западног Балкана купиле или добиле од 2012. године до данас. Списак војних вежби и обука се подразумева, као и онај о закљученим споразумима о безбедносној сарадњи.

Конгрес тражи извештај од Пентагона: Дајте нам све о Русима на Балкану
Шта би то Америка још да зна о војној сарадњи Србије и Русије што већ не зна и што није толико пута јавности предочено и шта значи то што се овом темом амерички медији баве два пута за недељу дана? 

Генерал-мајор Војске Србије у пензији проф. др Митар Ковач сматра да је реч о притисцима Америке који суштински нису ништа ново, осим што су јавно путем медија исказали њихов однос према том питању, поготово с обзиром на њихову нову стратегију националне безбедности.

Првенствено је, каже, требало да се то обнародује и да се на тај начин помало застраше и притисну поменуте државе, јер свако одступање од Запада, европских и НАТО интеграција јесте проблем за Америку и Европску унију, објаснио је овај војни аналитичар.

„У новије време они Балкан схватају као недовршен посао и желе на сваки начин да спрече било какав утицај Русије и везе Москве и држава Западног Балкана. Зато јавно кажу да желе детаљније да прате ситуацију и везе, пре свега Србије, БиХ, Македоније са Русијом, јер након пријема Црне Горе у НАТО, сматрају да је тамо посао завршен“, каже Ковач.

Како ће и којим методама Американци реализовати то што тражи администрација?

„Пре свега мислим да ће појачати финансирање прозападних политичких странака, невладиног сектора и да ће преко њих и класичног обавештајног рада прикупљати информације“, каже Ковач за Спутњик.

Србија је и до сада по питањима која занимају амерички Конгрес била транспарентна, ништа се није крило у војнотехничкој сарадњи са Русијом, напомиње он и мисли да ће тако бити и убудуће.

„Веома је проблематично када НАТО-у, пре свега Америци, смета и тај мали симболички ниво сарадње, пре свега, Србије са Русијом“, истиче Ковач.

Он сматра да би било разумно да као војно неутрална држава, лансирамо сарадњу и активности које имамо са Русијом и са САД на годишњем нивоу.

„У крајњем, као што је у Београду отворена канцеларија НАТО-а, требало је отворити и канцеларију ОДКБ-а. Тада бисмо могли рећи да смо на оном нивоу војно неутралне државе која на исти начин гледа и Запад и Исток“, напомиње Ковач за Спутњик.

5 коментара “КРЕНУЛО ЈЕ: Епицентар америчке оружане моћи биће фокусиран на Србију

  1. Simerijanac каже:

    Жалосно је што злочиначки коментар EUngoInformer2-а до сада још није избрисан ( 10: 04 часова). Значи, прво дислајк, па онда ознака и спамовање као разлог, што и јесте разлог.

    Свјестан сам да небитне и провокативне глупости наведеног магарца нико не чита , али његове злочиначке копије усмрђују овај патриотски српски портал.

    1. урбана герила каже:

      Мени оне не сметају, јер за њега и сличне дегенерике постоји једна згодна функција овог Дискуса, а то је БЛОКИРАЈ КОРИСНИКА. Проблем настаје кад људи које не желим да блокирам почну да се препиру са БОТОМ, што је прављење рупе у води, и тиме запуше неку тему коју би иначе вредело баш са њима продискутовати.

  2. mare каже:

    Pederi ko ih j… .

  3. Simerijanac каже:

    Ево, већ сам означио и дао минус злочиначкој и провокативној копији овога мучког провокаторе EUngoInformer2-а. Сад је ред на вас браћо Срби, па да то срање што прије буде избрисано.

  4. EUngoInformer2 каже:

    Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) predstavlja ključni dokument u programiranju obaveza i aktivnosti proisteklih iz procesa pristupnih pregovora. To je višegodišnji programski dokument koji pokriva sva poglavlja pristupnih pregovora, sa izuzetkom poglavlja 34 (Institucije) i 35 (ostalo) u kojima nema pravnih tekovina EU.

    NPAA se obično izrađuje za period od pet godina sa mogućnostima godišnjih revizija ukoliko je potrebno još nešto uraditi a što nije bilo poznato u trenutku programiranja. Takođe moguće je izvršiti vremensko repogramiranje u okviru opšteg roka sprovođenja dokumenta.

    NPAA radi država koja se priprema za otvaranje pristupnih pregovora. On predstavlja njeno viđenje procesa usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Samim tim NPAA predstavlja osnov za izradu pregovaračkih pozicija u pregovorima i instrument praćenja obaveza preuzetih u pristupnim pregovorima nakon otvaranja poglavlja. Pored planiranja zakonodavnih aktivnosti, NPAA predstavlja osnovu za procenu troškova koje pristupanje donosi kao i za planiranje potrebnih administrativnih kapaciteta za primenu usklađenog zakonodavstva. Dakle, NPAA predstavlja instrument praćenja zakonodavnog procesa, finansijskih troškova i izgradnje administrativnih kapaciteta.

    Srbija je 2008. godine usvojila prvi ovakav dokument pod nazivom Nacionalni program integracije (NPI) sa programskim periodom do kraja 2012. godine. Donet je u cilju priprema za pregovore o članstvu i kao priprema za odgovaranje na Upitnik Evropske komisije koji je dobijen nakon podnošenja zahteva za prijem u EU, 2009. godine. Ovaj dokument je imao visok stepen primene od 88% budući da je od 1172 planirana zakona i podzakonskih akata usvojeno 1030, od čega 201 zakon.

    Nakon isteka ovog dokumenta 2013. usvojen je prvi NPAA sa periodom primene 2013-2016, koji je tokom 2013. godine ispunjen 52% budući da je od 423 propisa usvojeno bilo 222.

    Nakon otvaranja pregovora januara 2014. godine pristupilo se reviziji NPAA i njegov programski period je produžen do kraja 2018. u skladu sa planom Srbije da bude spremna za članstvo, tj. da uskladi svoje zakonodavstvo do kraja 2018. godine. Revidirani NPAA je usvojen u avgustu 2014. godine. Zaključno sa decembrom 2015. godine, kad je objavljen poslednji izveštaj NPAA je ispunjen 63% budući da je usvojeno 215 od 340 planiranih propisa. Budući da su 2016. godine održani još jedni vanredni parlamentarni izbori pristupilo se izradi druge revizije NPAA koja je usvojena u novembru 2016. godine. O realizaciji ovog programa nisu objavljeni izveštaji ni posle godinu dana od usvajanja.

    Objavljivanje plana predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da Srbija i Crna Gora pristupe Evropskoj uniji do kraja 2025. godine daje potpuno novu dimenziju pristupnim pregovorima. Srbija je ovim, po prvi put, dobila od Evropske unije programski period u kom treba da planira neophodne reforme kako bi završila pristupne pregovore. Da bi Srbija pristupila EU 2025. godine mora do kraja 2023. godine potpisati Ugovor o pristupanju, što znači da do sredine 2023. mora zatvoriti sva poglavlja. Ovo nameće kraj 2022. godine kao krajnji rok do kada usklađivanje zakonodavstva treba da bude završeno, čime se jasno ukazuje datum do kog treba programirati NPAA. Dakle, NPAA treba da bude programiran za period 2018-2022. Tačan period do kada bi trajao NPAA treba dogovoriti sa Evropskom komisijom. U tih pet godina treba isplanirati sve aktivnosti neophodne da bi se zatvorila sva pregovaračka poglavlja.

    Da bi ovaj proces bio uspešan potrebno je ispuniti tri uslova.

    Prvi je da Srbija ne sme imati vanredne parlamentarne izbore ili rekonstrukciju Vlade svake godine, što je skoro bio slučaj od 2012. do 2017. godine. Samo u stabilnom okruženju je moguće donositi teške odluke koje su potrebne da bi se proces usklađivanja zakonodavstva završio. Jedino u slučaju da Vlada odradi ceo mandat do 2020. godine i onda budu održani redovni izbori bi omogućilo sledećoj Vladi da u mandatu 2020-2024 završi neophodne poslove i krajem 2023. potpiše Ugovor o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, nakon čega bi bili održani redovni parlamentarni izbori 2024. godine.

    Drugi uslov uspešnosti ovog posla je da se ojača državna uprava, pre svega kadrovski ali i finansijski kako bi bila u prilici da iznese posao koji pred njom leži, budući da smo svi svedoci slabljenja kapaciteta državne uprave usled napuštanja državnih službenika.

    Treći uslov uspeha je da se propisani rokovi i obaveze shvate ozbiljnije nego do sada i da se procenat ispunjenosti planova značajno podigne sa 60% u periodu 2013-2015 na preko 90% kako bi Srbija bila u prilici da dokaže da je voljna, ali i sposobna da ispunjava obaveze koje proističu iz članstva u EU.

Коментари су затворени.