Прочитај ми чланак
Намера Крима да постане део Русије противречи нормама међународног права – тако тврде многи политичари на Западу.
Ипак, када је 2008. године Косово у једностраном поретку прогласило свој суверенитет, читав низ европских држава и САД сматрали су овај корак потпуно законитим. Између осталог, у томе нема ништа необично, уверавају експерти – двоструки стандарди одавно су постали део политике западних земаља.
Референдум о припајању Крима Руској Федерацији, планира за 16. март, незаконит је, пошто његово одржавање противречи како Уставу Украјине, тако и међународном праву. Такво мишљење је у телефонском разговору са Владимиром Путином изразила канцелар Немачке Ангела Меркел.
Раније о томе да жеља Крима да псотане део Русије противречи међународним нормама, изјављивали су и други западни политичари, међу њима амерички лидер Барак Обама. Међутим ни САД, ни Немачка, ни читав низ других земаља нису имали ништа против када је 2008. године Косово у једностраном поретку прогласило своју суверенитет.
То говори о томе да се међународно право у последње време све чешће тумачи на Западу онако како им је згодније, уверен је руковдилац Центра за комплексна европка и међународна истраживања факултета међународне економије и светске политике Високе школе економије Тимофеј Бордачов.
„Изузев тога што Крим планира да пређе под јурисдикцију друге државе, а Косово није прелазило под јурисдикцију, на пример Албаније, разлика нема никаквих. Нажалост, у последње време међународно право се интерпретира толико слободно да испада да је у праву онај који је јачи.”
Индикативно је још и то што у случај у Косова много питања је изазвала не само сама идеја проглашења независности ове покјраине, већ и личности људи који су тражили њен суверенитет. Између осталог аналитичари су истицали да Косово и Албанија имају злу славу места где цвета црна транспланталогија. Најгоре претпоставке су потврђене када је 2010. године био објављен реферат члана Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија.
У том документу се тврдило да су у незакониту трговину људским органима умеђани људи блиски премијеру Косова Хашиму Тачију. Коментарише декан факултета међународне економије и политике Високе школе економије Сергеј Караганов.
„Косовске Албанце су признали упркос било каквом међународном праву. Али посебно индикативно је било то што су косовски Албанци и њихова држава били предвођени отвореним терористима у којима су руке до лаката биле умрљане крвљу.”
Ипак 108 држава од 193 државе чланице УН признало је Косово. А када се Србија обратила међународном суду УН, ова структура је потврдила правну основаност одвајања Косова. То је било учињено пошто у неким случајевима право нације на самоопредељење доминира над принципом неповредивости граница државе. У вези са тим чудно је тврдити да жеља Крима да се одвоји од Украјине противречи нормама међународног права, тврди стручњак за међународно право Валериј Вањин.
„Она противречи овим нормама ништа више него тежња било које нације да се самоопредели у ситуацији када на територији државе нема владе која изражава вољу свих народа у датој држави. Управо у том случају, према нормативним документима УН, нација има право на самоопредељење све до отцепљења.”
Али ако је све то тако, зашто Косово може, а Крим не може? Одговор је очигледан: у датом случају ми имамо посла са политиком двоструких стандарда. Коментарише Тимофеј Бордачов.
„Дата политика је најраспрострањенија, обична и општеприхваћена спољнополитичка пракса САД и ЕУ. И ми све то одлично разумемо. Тако да питање није у томе да ли наши партнери говоре истину или не, већ у томе да ли можемо нешто томе да супротставимо.”
На тему двоструких стандарда изјаснио се у понедељак и МИП РФ. Русија је резигнирана оном анархијом која сада влада у источним областима Украјине због дејстава припадника такозваног Десног сектора уз потпуну попустљивост нових власти, како оне семе називају, стоји у изјави МИП. Ствар је дошла до тога да 8. марта у Харкову добро опремљени људи у маскама са ватреним оружјем отворили су ватру на мирне демонстранте. Има рањених.
Дњепропетровска милиција је задржала седам руских новинара, мотивишући то тиме да су их интересовали само поједини „провокациони сижеи“. Украјинске власти мимо свих постојећих билатералних споразума не пуштају на територију Украјине грађане РФ, фактички поставивши препреку пограничној сарадњи.
Чуди стидљиво ћутање наших западних партнера, правобранилачких организација, страних медија. Поставља се питање где је чувена објективност и приврженост демократији? – стоји у изјави руског министарства иностраних послова.
