Становници Крима ће 16. марта заокружити одговор на једно од два постављена питања – „Да ли сте за уједињење Крима са Русијом с правом субјекта РФ?“ и „Да ли сте за обнову важења Устава Републике Крим из 1992. године и за статус Крима као дела Украјине?“

Такву одлуку је донео у четвртак кримски парламент, који је опет променио датум референдума јер је прво било предвиђено да гласање буде 25. маја, па затим 30. марта, да би на крају одлучено да се одржи у недељу 16 марта.

Иако је Путин информисан о овој одлуци и о захтеву упућеном њему и руском парламенту да отпочне процедура пријема Крима у састав Руске Федерације, у Кремљу нема службених коментара. Леонид Слуцки, руководилац комитета руске Думе за везе са Русима који живе у иностранству, објаснио је да грађани Крима имају право на самоопредељење. А лидер „Праведне Русије“ Сергеј Миронов је изјавио да ће се после резултата изјашњавања 16. марта, по хитном поступку, ставити на дневни ред руске Думе питање Крима и доношење свих потребних закона.

Власт на Криму је уверена да ће већина грађана полуострва 16. марта гласати за припајање Русији. Та самоувереност се темељи не само на тренутном расположењу становништва, већ и на националном саставу. Руса је на Криму око 60 одсто. Њих не узбуђује упозорење из Кијева да је референдум незаконит.

Сада кад је велика вероватноћа да ће Украјина изгубити овај део земље, Врховна рада поручује да је спремна да разматра промене тамошњег устава и да повећа аутономију полуострва, али на те предлоге на Криму више не реагују. Поготово када се зна и да становништво у више јужних украјинских градова жели да се припоји Кримској Републици, а у Херсону је у четвртак био и митинг подршке. Ово је значајно због тога што Кримско полуострво добија воду и струју из Херсонске области, па је за обе стране битно да ту територију не изгубе, истиче украјински војни експерт Дмитриј Тимчук анализирајући могући развој војног сукоба.

У Кијеву кажу да су и даље блокиране јединице лојалне Украјини које се налазе у Керчи и Феодосији. Залив Донузлав је блокиран и украјински бродови не могу да изађу јер је потопљен стари брод „Очаков“. У главном граду Украјине понављају да Руси довозе војнике и војну технику на Крим.

Дмитриј Тимчук каже да је још док је председник био Виктор Јушченко, Украјина желела да уђе у НАТО, па је 2005. почела да смањује своју армију. По плановима НАТО Украјина је требала да се углавном бави транспортом војника и да обучава људе који би одрађивали задатке које добију од Брисела. Доласком на власт Виктора Јануковича, Украјина је почела да се изјашњава као „ванблоковска земља“. Због недостатка новца у државном буџету све се мање улагало у модернизацију армије мада се последњих година често говорило о реформи војске.

Ако се распламса рат на Криму, украјинске снаге рачунају на помоћ 25. бригаде десантних јединица из Дњепропетровска, као и 79. авио-мобилне бригаде из Николајева. Руководилац Центра за армијска истраживања Украјине Сергеј Згурец каже да би у евентуално ратовање на Криму могла да се укључи украјинска „елитна хеликоптерска“ бригада.

ХИЛАРИ О ВЛАДИМИРУ: ОПАСАН МОМАК

Бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон негирала је ју четвртак да је повукла паралелу између акција Русије у Украјини и потеза нацистичке Немачке, односно да је поредила Владимира Путина са Адолфом Хитлером.

На скупу на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу Клинтонова је истакла да „наравно, не прави такво поређење“, пренео је магазин „Тајм“.

-Ипак, саветујем да можда можемо да учимо из ове тактике која је коришћена раније – додала је, називајући Путина „опасним момком који не подноси критике“.

ВАНРЕДНИ САМИТ ЕУ

Шефови држава или влада земаља чланица ЕУ су на ванредном самиту у Бриселу одлучили да донесу санкције против Руске Федерације, суспендовањем билатералних разговора око визне либерализације, новог економског споразума и припрема за учешће на самиту Г8 у Сочију. Европски лидери су истакли да су спремни и на нови круг санкција, као што су забрана путовања, замрзавање имовине и отказивање самита ЕУ – Русија. Потврђена је и раније најављена економска помоћ Украјини. ЕУ је у четвртак дала легитимитет новом премијеру ове земље Арсенију Јацењуку и тако што га је званично примио председник Европског савета Херман ван Ромпеј. Занимљиво је да је ЕУ на крају закључака истакла свој циљ да ојача политичко и економско удруживање с Грузијом и Молдавијом. Г. Ч.

(Новости)

Ознаке: Крим, референдум, Русија, Украјина