Прочитај ми чланакДо сада смо се суочили са много случајева, када су грађани морали да "робијају" због две, три или пет хиљада динара.
Може ли држава дубље потпонути, након што се објави да је неком нарко дилеру, убици, криминалцу и осталима из ове „бранше“, одложен затвор због „неодложних пословних обавеза“? Тешко, али код нас је све могуће!
Док поштен народ једва преживљава, они који су правоснажним пресудама проглашени кривим, слободно шетају илицама, а о животу иза решетака ни не размишљају. С друге стране, „обични смртници“, долазе у ситуацију да иду у затвор због баналних казни.
Вест да је Весна Недељковић (58) из Горњег Милановца завршила у пожаревачком затвору јер није на време предала пушку и пиштољ покојног мужа, поново је уздрмала јавност у Србији. Опет се враћамо на оне бизарне пресуде и смешне новчане износе због који су људи завршили у затвору. Она је заправо због тога кажњена са 5.000 динара, али ту казну није желела да плати, па је завршила у женском затвору у Пожаревцу.
Ваља напоменути и да се грађани све чешће одлучују за казну затвора уместо новчане, јер немају новца да исте плате.
До сада смо се суочили са много случајева, када су грађани морали да „робијају“ због две, три или пет хиљада динара.
Све је више примера када „шверцери“ у возилима градског превоза на крају заврше у затворској ћелији. Наиме, јавност је упозната са неколико случајева када су људи због неплаћене казне од шест хиљада динара морали да оду на шест дана иду у затвор или да плате новчану казну, а све то зато што их је контрола ухватила без карте у градском превозу. Један дан – 1.000 динара. У затвор због Бус Плуса? Наравно, јер, државни органи очигледно немају намеру да сузбијају криминал на улицама, већ јуре ове големе „преступнике“, као што су шверцери из ГСП.
Према Закону о прекршајима, уколико се казна плати у року од осам дана, њен износ се умањује за 50 одсто.
О „дилерима“ цвећа, воћа и поврћа, сувишно је и говорити. Чини се да они представљају круцијални проблем и претњу Србији, па се њихова хапшења или писање казни дешава из дана у дан.
Да закони важе само за сиромахе, илуструје пример из 2013. године, када је чобанину Зорану Миладиновићу, стигла казна у вередности од 3.000 динара или три дана затвора, јер је водио стоку на испашу, а код себе није имао личну карту.
Крајем 2016. године старица у Нишу је због казне од 10.000 динара, коју није имала да плати, спроведена у Прекршајни суд, и прећено јој је затвором.
Тада седамдесетједногодишња Марија Мишић из Шапца кажњена зато што није везала напуштене животиње о којима брине.
Сведоци смо многобројних афера, где се појединцима суди за милионске проневере, диловање дрогом или убиства, а прођу некажњено. Афере избледе, а осведочени насилници пролазе некажњено.
Главно питање је – зашто се хапси сиротиња за бесмислене прекршаје, а криминалци шетају слободно улицама, и учествују у новим кривичним делима?
„Озбиљни кримоси“ одлажу одлазак у затвор
Према Закону о извршењу кривичних санкција, осуђени може одложити одлазак у затвор из више разлога: ако је оболео од тешке акутне болести, због смрти или тешке болести брачног друга, родитеља, ако се супруга осуђеног налази на три месеца пред порођај. Разлози могу бити и неодложни пољски или сезонски радови, али и испитни рок и завршетак школовања.
Пример који најбоље илуструје све могуће злоупотребе и пропусте у оваквим прописима, јесте Кристијан Голубовић, који је 15 месеци одлагао извршење затворске казне, а један од разлога је било учешће у телевизијском ријалити програму.
Вођа навијачке групе Партизан, Александар Вавић, одлагао је казну затвора од 22 месеца због рођења детета. Осуђен је због напада ножем на Стефана Гајића, на Карабурми 2005.
Изводи се закључак да су прекршајне казне у Србији веома високе и одређене према џеповима оних који су писали закон, а не обичних људи.
