Прочитај ми чланак

КРИТИЧНИ ДАНИ: Спрема ли се инвазија на Венецуелу

0

Оне државе које су признале Хуана Гваида за новог председника Венецуеле, уколико добију позив за помоћ, самом чињеницом да су га признале имају основ да интервенишу и да ту интервенцију правдају, каже проф. др Душан Васић, бивши амбасадор у земљама Латинске Америке.

„Седница Савета безбедности УН о Венецуели била је покушај да се легитимизује преврат у тој земљи“, оценио је након седнице, сазване на захтев САД, представник Русије при УН Василиј Небензја.

Он је такође истакао да војни сценарио у Венецуели треба избећи по сваку цену и додао да чињеница да су САД објавиле да разматрају све варијанте представља назнаку нечег већег од онога што се сада догађа.

Да је у овом у овом тренутку најважније да не дође до увоза неког спољног напада који би изазвао већи талас жртава у Венецуели сматра и гост емисије „Спутњик интервју“, проф. др Душан Васић са Факултета за пословне студије и право, некадашњи амбасадор Србије у више земаља Латинске Америке.

Он, међутим, упозорава на то да, формално гледано, постоји могућност да се тако нешто деси.

„Оне државе које су признале Хуана Гваида за новог председника самим тим чином признања имају правни основ да интервенишу и да ту интервенцију правдају, уколико их он позове у помоћ. То је оно што је лоше у овој ситуацији — допустити кршење права, а онда се позвати на створену фактичку ситуацију као правни основ за интервенцију. То је, наравно, потпуно илегално, али су се у свету такве ствари већ дешавале, а примери су нам свима добро познати“, оцењује Васић.

Како каже, упркос позивима самопроглашеног в. д. председника Венецуеле Хуана Гваида да армија откаже послушност актуелном председнику, војска је и даље уз Мадура и нема намеру да одступи.

„Мадуро има прилично стабилну војску. Наиме, око 360.000 људи је под оружјем и они су активна армија, а ту је и око 680.000 резервиста. То је, дакле, позамашна војска и нека интервенција ширег типа тешко да долази у обзир. Она би могла да иде само преко Колумбије, други правац не постоји, а и не верујем да би то наишло на разумевање у Латинској Америци. Пре би било контрапродуктивно“, уверен је Васић.

На питање да ли би Бразил, чији се новоизабрани председник Жаир Болсонаро отворено приклонио Вашингтону у критикама венецуеланског режима, био спреман да интервенише на захтев Запада, Васић каже да не треба заборавити да је у тој земљи у последњих десетак година на власти била левичарска структура.

„Левичарска оријентација је у Бразилу врло јака, а последњи избори за председника су показали дубоку подељеност те државе на левичарску и десничарску опцију. У том смислу, не би било добро за Бразил и његовог председника да покуша да упути војску да интервенише у Венецуели, јер би то могао да доведе до унутрашњих потреса. Без обзира на то што је Болоснаро храбар на речима, ризик војног ангажовања је нешто што би, са становишта бразилских интереса и потреба на међународном плану, било контрапродуктивно“, указује Васић и додаје да Бразил одавно није ратовао у другим земљама, па би војно ангажовање те државе у Венецуели био заиста велики преседан.

Упитан ко би Николасу Мадуру могао да притекне у помоћ у случају да се САД ипак одлуче на војну интервенцију у Венецуели, Васић каже да су, нажалост, поједине велике силе које имају принципијелну политику поштовања права, демократије и устава, прилично далеко.

„Нисам сигуран ни да би у случају интервенције те земље могле много да ураде, осим да је политички осуде и на свим нивоима укажу на кршење међународног права. Ипак, оптимиста сам у смислу да ће Венецуела избећи сукоб ширих размера, да ће се после ове седнице СБ УН ствари посматрати мало озбиљније и да се неће ући у ризик војне интервенције“, каже некадашњи амбасадор.

Лидер Венецуеле, према Васићевој оцени, такође неће бити спреман да заоштрава ситуацију у смислу да евентуално дође до конфронтације на ширем плану, али ће бити спреман на компромисе у оквиру постојећег устава.

„Без обзира на сву ригидност коју му приписују и можда неуспехе на економском плану, Мадуро се показао довољно способним да се политички прилагођава. Он је и сада, као и пре две године, када је изашао у сусрет опозицији и почео разговоре са њима, спреман на дијалог. Уосталом, то је структура власти која је изграђена у последњих двадесетак година у Венецуели, која је уткана у све поре друштва и која још има снаге да се одржи“, сматра Васић.

Његов је утисак, како напомиње, да Николас Мадуро не би ни желео да користи војску за разрешење ове ситуације.

„Наиме, нису још употребљене оне елитне јединице за сузбијање нереда и демонстрација, а није било ни великог рушења и сукоба који би захтевали мало жешћу интервенцију. Видимо да је интервенција полиције била далеко блажа него што је то био случај у Француској, па не верујем да је дубљи конфликт на унутрашњем плану могућ. Међутим, уколико се конфликт увезе споља, то је онда нешто сасвим друго, а размере и последице тога се у овом тренутку не могу предвидети“, категоричан је Васић.

Подсетимо, председник Николас Мадуро је у петак објавио да ће Венецуела средином фебруара одржати војне вежбе на којима ће оружане снаге те земље показати како могу да заштите државу током инвазије.

                         ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

6 коментара “КРИТИЧНИ ДАНИ: Спрема ли се инвазија на Венецуелу

  1. Grom каже:

    „Оне државе које су признале Хуана Гваида за новог председника Венецуеле, уколико добију позив за помоћ, самом чињеницом да су га признале имају основ да интервенишу и да ту интервенцију правдају“
    U osnovi ako ovo prodje zlikovci imaju pravo da upadaju u svaku zemlju ako im se cefne.
    Majku im LICEMERNU!!!

  2. СТАРИ ЛАВ каже:

    Док се они свађају ми дочекујемо нове инвеститоре градимо нове фабрике и запошљавамо наш народ.

    1. Mиша каже:

      А од СРБА у СРБИЈИ прави националну мањину у следећем времену.

      НА ЖАЛОСТ МНОГО ЈЕ МУКА КОЈУ СРБИЈИ НАНОСИ НАЗАДЊАЧКИ РЕЖИМ. Ово је такође битно али НИКО НЕ ГОВОРИ :
      Контрола популације у контексту Агенде 21 за Србију подразумева и насилну промену демографске структуре у Србији.

      Реч је пре свега о насилној промени демографске структуре у Србији
      која се реализује тајним депортовањем Рома (из ЕУ у Србију) и то оних
      Рома који никада нису били српски држављани – а који ће – бити уписани у
      матичне књиге као да су рођени у Србији. Са друге стране, фаворизује се
      масовни одлив младих, образованих људи из Србије. Овај процес подржан
      је у оба случаја моћним финансијским инструментаријем Запада, односно
      евроатлантске заједнице. Како ствари сада стоје, грађани Србије у
      великој мери сами финансирају настанак нове државе на свом тлу, и то
      настанак некакве специфичне врсте ромске државе у којој ће живети
      несразмерно увећан (у односу на стање до пре једне деценије) број Рома
      .Подухват ће се постепено реализовати у оквиру регионализације Србије
      коју је наметнута формула европских интеграција поставила као
      (пред)услов за њихов наставак.
      Пројекат трајног пресељења ромске
      популације из Европе и стварање предуслова за настанак – на тлу Србије –
      државе са несразмерно великом ромском популацијом, преузео је на своја
      плећа Џорџ Сорош, члан групе Билдерберг ( назадњачки председнико се више
      пута састајао са његовим сином).
      Потписан је велики број
      билатералних уговора о реадмисији којима се Србија обавезала да прихвати
      све азиланте које Европска унија испоручи, укључујући и оне који нису
      њени држављани, како то објашњава проф. др Дренка Вуковић у раду
      „Реадмисија и управљање миграцијама“:
      „Споразумом о реадмисији Србије
      и ЕУ, Србија је прихватила да преузме све (1) сопствене држављане; (2)
      држављане трећих земља и (3) лица без било чијег држављанства“ – при
      чему се процедура преузимања и даљег третмана депортованих одвија у
      највећој тајности под клаузулом уговора која се назива заштита
      података‘. Заштита података такође је саставни део Споразума о
      реадмисији Србије и ЕУ као и питања спровођења и примене путем
      заједничке комисије за реадмисију“.
      Уговор о реадмисији подржан
      клаузулом о тајности (заштита података) отворио је Европској унији
      простор за депортацију Рома и осталих групација становништва у
      неограниченом броју у Србију, као и могућност да се број депортованих
      држи у тајности.

    2. Grom каже:

      Koliko je otislo iz Srbije od“zlatnog doba“tvoga predsednika???

  3. Snimak traje 3 minuta i savrseno je opisao razloge krize u venecueli. Nafta.
    Bliski istok je trenutno kako bi englezi rekli „no go“ zona. Preveliki je rizik izvlaciti naftu pored ISIL-a turske, sirije i ostalih zemalja. Uz sve to, koliko god lagali najveca nalazista nafte su upravo u venecueli.
    Tokom drugog svetskog rata Venecuela je proizvodila blizu i nekad preko
    milion barela nafte za jedan dan.
    Svima pogotovo vodecim kompanijama za proizvodnju i distribuciju nafte odgovara trenutno stanje u venecueli. Novi potencijalni predsednik obecava privatizaciju svih nalazista nafte.

    https://www.youtube.com/watch?v=9uha4yezakw

    1. SlavenMilanov каже:

      Venecuela je jedina država Lat. Amerike čiji prirodni resursi još uvek nisu u potpunosti privatizovani – što znači – još uvek nisu u vlasništvu ujka sema… I to sve zahvaljujući vojsci..
      A kažu stručnjaci da im je nafta jedna od najkvalitetnijih na svetu i da Kolumbija jedva čeka da dobije zeleno svetlo i da krene na ta izvorišta?
      Naravno – kolumbija je tu važna taman koliko i mi na Balkanu al’ dobro dođu kao „human shield“…
      Nesreća Venecuele je što su im saveznici – isto k’o i nama – sve moj do moga…

Коментари су затворени.