После четири године проведене у београдском подземљу, тунелокопач марке „вирт” изронио је на светлост дана насред Вишњичке улице на Карабурми. У одбору за дочек били су радници фирме „Хидротехника – Хидроенергетика”.

У бетонском кориту широком 13 и дугачком осам метара и исто толико дубоком лопатама и крамповима скидали су последње остатке блата са чеоног дела машине пречника 4,9 метара. Ускоро се на сваком од четири крака резне главе у облику крста могло пребројати по десет до 15 ножева.

Тако је јуче отпочела операција демонтирања горостаса, дугачког 120 метара и тешког 170 тона, који је прокопао тунел од 6.730 метара од Великог Села до Карабурме. Тиме је окончана пета фаза изградње колектора „Интерцептор”, капиталног пројекта београдске канализације, чија ће укупна дужина бити 13.080 метара.

Од када је пре четири године тунелокопач уронио под земљу код Великог Села па до јуче, компјутеризовану машину је даноноћно у три смене опслуживало тридесетак радника „Хидротехнике – Хидроенергетике”.

Командни мост тунелокопача смештен је на тридесетак метара од резне главе кртице. Одатле се, посредством монитора и инструмент табле, управља машином и прати да ли се она креће пројектованом трасом. Све оно што пред собом здробе оштри ножеви резне главе одлази у утробу кртице, где се земља меша са адитивима.

Dобијена маса се сипа у вагоне који се шинама враћају ка површини и истоварују на градилишту у Великом Селу. У повратку, композиција преноси бетонске делове до механичара под земљом, који ту склапају бетонске прстенове и њима облажу тунел. Све операције под земљом прате се из командне собе, идентичне оној у тунелокопачу, смештене у управној згради извођача радова у Великом Селу.  

– Кртица је дневно у просеку напредовала десетак метара. Испод дна Миријевског потока прошла је на свега 60 центиметара дубине. Екипа која је управљала машином од површине била је најдаље на траси испод Вишњичког брда – читавих 180 метара. Испод темеља кућа у насељу Вишњица били смо на 3,5 метара, а подрхтавање из утробе земље на површини нико није осетио – каже Дејан Ратковић, шеф градилишта, и додаје да све ово није био најкрупнији залогај.

За вредну екипу од 150 радника која је без иједног инцидента и повреде под земљом и на површини завршила пробијање тунела највећи изазов било је овладавање кртицом. У томе су им помогле искусне колеге из Аустрије и Немачке.

Како су савладали градиво најбоље илуструје податак да су на седам километара тунела одступили свега 10 милиметара од пројектованог правца.

– Они су нас обучавали годину и по и истовремено смо заједно копали тунел. После смо радили самостално. Никада пре нисмо управљали овако паметном машином. На појединим деоницама глина нас је успоравала, лепећи се за ножеве на резној глави – објашњава Ратковић.

На нашу опаску да само слушање његове приче изазива клаустрофобију, шеф градилишта одвраћа да су услови рада били бољи него на неком мосту.

– Температура између 20 и 25 степени, концентрација кисеоника 20,9 процената… као да смо на површини. Свеж ваздух је упумпаван кроз вентилациони систем. Ни техничари нису имали примедби, без потешкоћа су под земљом сервисирали машину, мењали уље и подмазивали делове – скроман је Ратковић.

До краја године и последњи делови машине биће демонтирани у бетонском кориту и превезени у Велико Село, где ће кртица чекати нови задатак.

До пролећа, тунел ће бити обложен плочицама и добиће електроопрему и осветљење, напомињу у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда која је инвеститор пројекта. Колико год чудно звучало, кроз тунел „чист као апотека” потећи ће отпадне воде до будуће фабрике у Великом Селу, где ће се пречишћавати пре испуштања у Дунав.

Када пројекат „Интерцептор” буде заокружен, за наредних педесет година решиће се проблем прикупљања отпадних и дела атмосферских вода из централног слива београдске канализације. У главном граду постоји пет таквих сливова, а централни је највећи по површини и броју корисника.

– Изградњом „Интерцептора” канализациони изливи у реку Саву код Београдског сајма и Београдског пристаништа, као и дунавски у Земуну, Новом Београду, код Панчевачког моста и Аде Хује биће затворени и отпадне воде ће се усмерити на будуће постројење у Великом Селу. После пречишћавања отпадних вода, оне доброг квалитета ће отицати у Дунав – каже Ненад Бајић из дирекције.

Уложено 55 милиона евра
У изградњу тунела „Вишњица” (6.730 метара) Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда уложила је 55 милиона евра и то од новца који је зарадила наплатом накнаде за уређење грађевинског земљишта.

Фабрика за пречишћавање отпадних вода ће, према незваничним проценама,коштати 100 милиона евра. Од првих планова за изградњу „Интерцептора” 1980. године до 2005. завршено је свега 10 одсто, односно две краће деонице. Дирекција је пре седам година покренула пројектовање и припрему изградње тунела „Вишњица”, која је почела 2008.

Добит од „Интерцептора”

подизање комуналног стандарда града

побољшање хигијенско-санитарних услова живота грађана

повећање искористивости водених и приобалних површина на подручју Београда

испуњење међународне обавезе Србије, као потписнице Конвенције о Дунаву којом је предвиђена изградња оваквих објеката ради спречавања даљег загађивања реке

Последице неразвијеног канализационог система

Кишне и фекалне воде се не раздвајају

Десетине излива непречишћеног отпада у Саву и Дунав

Колектори су дотрајали и премали за потребе све више корисника

Завршено

Четврта деоница –Од тунела „Карабурма” до тунела „Вишњица” (1.729 метара). Урађени главни пројекти и прокопано 779 метара, док је преосталих 950 метара колектора урађено у оквиру пете деонице (тунел „Вишњица”).

Пета деоница – Тунел „Вишњица” (6.730 метара) трасом Велико Село – Вишњичко брдо – Роспи ћуприја – Сланачки пут – Вишњичка улица.

Делимично изграђено

Трећа деоница – Тунел „Карабурма” (1.320 метара). У току 1990. годинеизведено 523 метра. За преостали део потребно је иновирати главне пројекте. 

Незапочето

Прва деоница – Oд канализационе црпне станице „Ушће” у Новом Београду до укрштања улица Војводе Бојовића и Тадеуша Кошћушка (1.520 метара) са пролазом испод реке Саве и колектором дуж Булевара војводе Бојовића.

Друга деоница –отворен ископ колектора. Траса се протеже испод Цара Душана и Ђуре Ђаковића до улаза у тунел „Карабурма”. Укупна дужина деонице је око 2.800 метара.